Herbert marcuse

2 0 6 ČOVJEK JEDNE DIMENZIJE 
jentacija na ritualne formule, kad »proletarijat« više ne egzi­
stira ili ga još nema, kad bi direktna kontrola »odozdo« ome­
tala progres masovne proizvodnje, a borba protiv birokracije 
oslabila efikasnost jedine stvarne snage koja može biti mobi­
lizirana protiv kapitalizma u internacionalnim razmjerima. 
Tu je prošlost ukočeno zadržana, no nije posredovana sa sa-
dašnošću. Na djelu je suprotstavljanje pojmovima koji su 
shvatili povijesnu situaciju, odsustvo njihova razvijanja u sa-
vremenoj situaciji — blokiranje njihove dijalektike. 
Ritualni autoritarni jezik se širi svuda po suvremenom 
svijetu, u demokratskim i nedemokratskim, kapitalističkim 
i nekapitalističkim zemljama
2 4
). Prema Rolandu Barthesu, to 
je jezik »svojstven svim autoritarnim režimima«, a ima li 
danas u orbitu razvijene industrijske civilizacije društva koje 
nije pod autoritarnim režimom? Kako se supstancija razli­
čitih režima više ne javlja u alternativnim načinima života, 
ona se svodi na različite mode tehnike manipuliranja i kon­
trole. Jezik ne samo da odražava te kontrole već i sam po­
staje njihov instrument, čak i tamo gdje ne prenosi zapo­
vijedi, već informacije, kad ne zahtijeva kontrolu i podre­
đivanje, već izbor i slobodu. 
Ovaj jezik upravlja putem reduciranja lingvističkih 
formi i simbola refleksija, apstrakcije, razvoja, kontradik­
cije; nadalje, putem supstituiranja odraza za pojmove. On 
odriče ili apsorbira transcendentni Vokabular; on ne tra­
ga za istinom, već uvodi i nameće istinu i lažnost. No, 
ovakvo komuniciranje nije terorističko. Ono je, izgleda, neov­
lašteno da pretpostavi da primaoci vjeruju, i ti su prisiljeni 
da vjeruju ono što im se kaže. Svojstvo novog magično ri­
tualnog jezika jest da ljudi ne vjeruju, ili im nije stalo, a 
ipak djeluju u skladu s danim trendom. Čovjek ne »vje­
ruje« u ono što deklarira operacionalni koncept, no, ovaj 
24
) Za Zapadnu Njemačku pogledaj relevantne studije preduzete 
u Institutu für Sozialforschung, Frankfurt am Main 1950—1951: Gru­
p p e n  E x p e r i m e n t , izd. F. Pollock, Frankfurt, Europaeische 
Verlagsanstalt, 1955, poglavito str. 545. i dalje. Takođe, Karl Korn, 
S p r a c h e  i n  d e r  v e r w a l t e t e n  W e l t , Frankfurt, Heinrich 
Scheffler, 1958, za oba dijela Njemačke. 
JEDNODIMENZIONALNO DRUŠTVO 
107 
se opravdava u akciji — u obavljanju posla, u prodavanju i 
kupovanju, u neobraćanju pažnje na druge, itd. 
Tendencija političkog jezika da postane jezik komerci­
jalne propagande, tj. premošćivanje rascjepa između ranije 
dva različita područja društva, pokazuje u kojoj su mjeri 
dominacija i upravljanje prestali biti neovisne funkcije teh­
nološkog društva. To ne znači da se umanjila moć profesi­
onalnih političara. Naprotiv. Njihova sloboda od efektivnog 
narodnog suvereniteta je veća što je globalniji izazov koji 
izgrađuju da bi se s njim suočavali i što normalnije postaje 
srođavanje s mogućnošću totalne destrukcije. No, ta domina­
cija političkih vođa je inkorporirana u dnevne aktivnosti i 
relaksaciju građana, a »simboli« politike su, takođe, simboli 
biznisa, trgovine i zabave. 
Promjene u jeziku su paralelne s promjenama u poli­
tičkom ponašanju. U prodaji opreme za opuštenu razonodu 
u skloništima od bombardiranja, u televizijskim spektakli­
ma konkurentskih kandidata za vodstvo nacije jest komp­
letna sveza politike, biznisa i zabave. No, to je lažna spona i 
fatalno je preuranjena — biznis i zabava su još uvijek poli­
tika dominacije. Nije to satira nakon tradegije; nije finis 
tragoediae — tragedija može upravo početi. I ponovo, nije 
heroj onaj koji će biti ritualna žrtva, već je to narod. 
Istraživanja preduzeta u totalnom upravljanju 
Funkcionalno komuniciranje je samo izvanjski sloj jed­
nodimenzionalnog totaliteta u kome je čovjek podučavan da 
zaboravi — da prevodi negativno u pozitivno tako da može 
i nadalje funkcionirati, reduciran, no prilagođen i prilično 
zadovoljan. Institucije slobode govora i misli ne zaprečuju 
mentalnu koordinaciju s postojećim realitetom. Odigrava se 
zamašno redefiniranje same misli, njene funkcije i sadržaja. 
Koordinacija pojedinca s društvom seže do u sfere svijesti u 
kojima se zgotavljaju pojmovi kojima se smjera razumjeti 
postojeća stvarnost. Ti pojmovi su preuzeti iz intelektualne 
tradicije i prevedeni u operacionalne termine. Ovo prevođe­
nje rezultira reduciranjem napetosti između misli i zbilje 
putem slabljenja negativne moći misli. 

---

108 
ČOVJEK JEDNE DIMENZIJE 
To je filozofski razvoj. Da bi rasvijetlila razmjer nje­
gova napuštanja tradicije, analiza mora postati znatno ap­
straktnija i ideološka. Riječ je ο sferi najudaljenijoj od kon­
kretnosti
 društva, koja najjasnije treba da pokaže u kojoj 
je mjeri društvo pokorilo misao. Štaviše, analiza će morati 
zaci u povijest filozofske tradicije i pokušati pokazati ten­
dencije koje su vodile ka prelomu. 
Prije nego što pređemo na filozofsku analizu, naime, 
na putu k apstraktnijem teorijskom području, iznijet ću 
sažeto dva slučaja (po mom shvaćanju reprezentativna) 
u graničnom području empirijskog istraživanja, a direktno 
povezana s određenim uslovima karakterističnim za raz­
vijeno industrijsko društvo. Predmet našeg raspravljanja 
— pitanja jezika, mišljenja ili pitanja riječi i pojmo­
va — lingvistička i epistemološka analiza opiru se či­
stim akademskim distinkcijama. Odvajanje čisto lingvis­
tičke od konceptualne analize već je i samo izraz no­
vog usmjerenja misli, koje će naredna poglavlja poku­
šati objasniti. Kako je slijedeća kritika empirijskog istra­
živanja preduzeta kao priprema za potonju filozofsku analizu 
— a i poduprta je njome —, preliminarno određenje ο upo­
trebi termina »koncept«, koja rukovodi kritiku,
 može poslu­
žiti kao uvod. 
»Koncept« znači specificiranje mentalnog reprezenti-
ranja nečega što je razumljivo, shvaćeno, saznato kao rezultat 
procesa refleksije. To nešto može biti objekt svakodnevne 
prakse, neka situacija, društvo, roman. U svakom slučaju, ako 
su oni shvaćeni (begriffen; auf ihren Begriff gebracht), po­
stali su objekti misli, pa su im sadržaj i značenje identični 
s realnim objektima neposrednog iskustva, no ipak i različni 
od ovih. »Identični« su utoliko što označavaju istu stvar; »ra­
zlični« su po tome što je pojam rezultat refleksije koja je 
stvar razumjela u kontekstu (i u svjetlosti) drugih stvari koje 
se nisu javile u neposrednom iskustvu, a koje »objašnjavaju« 
dotičnu stvar (posredovanje). 
Ako pojam nikad ne označava određenu konkretnu 
stvar, ako je uvijek apstraktan i opći, to je zato što obuhva­
ća više, drugo u odnosu spram pojedinačne stvari — univer­
zalan uslov, ili odnos bitan za pojedinačno koji determinira 
JEDNODIMENZIONALNO DRUŠTVO 
109 
formu u kojoj se ono javlja kao konkretan objekt iskustva. 
Pojam bilo čega konkretnog je proizvod mentalne klasifika­
cije, organizacije i apstrakcije utoliko što ti mentalni procesi 
rekonstruiraju pojedinačno u njegovim općim okolnostima i 
odnošenju transcendirajući njegovu neposrednu pojavu u 
smjeru njegova realiteta. 
Na osnovu toga svi kognitivni koncepti imaju tranzi-
tivan smisao: oni idu preko deskriptivnog referiranja pojedi­
načnih fakata. Ako su činjenice društveni fakti, pojmovi spo­
znaje prodiru s onu stranu danog konteksta činjenica — u 
procese i okolnosti na kojima počiva neko društvo, a koje 
su prisutne u svim pojedinačnim činjenicama — proizvode, 
podržavaju i destruiraju dano društvo. U svojoj upućenosti 
na povijesni totalitet pojmovi saznanja transcendiraju svaki 
operacionalni kontekst, no to transcendiranje je empirijsko 
jer rezultira prepoznavanjem činjenica po onom što stvarno 
jesu. 
Nadilaženje operacionalnih pojmova značenjem razot­
kriva ograničenu i čak varljivu formu u kojoj je dopušteno 
da se iskuse činjenice. Otuda napetost, diskrepancija, konflikt 
između pojma i neposredne činjenice — konkretne stvari, 
između riječi koja se odnosi na pojam i one koja se odnosi 
na stvari. Otuda shvaćanje ο »realitetu općeg«. Otuda, tako­
đer, nekritički akomodirajući karakter onih moda mišljenja 
koji tretiraju pojmove kao mentalne doskočice i prevode opće 
pojmove u termine s posebnom, objektivnom referencijom. 
Tamo gdje ovi reducirani pojmovi upravljaju analizu 
ljudske stvarnosti — bilo individualne bilo društvene, mental­
ne ili materijalne — prispijeva ona u krivu konkretnost — 
konkretnost izdvojenu iz uslova koji konstituiraju stvarnost. 
U ovom kontekstu operacionalno tretiranje pojmova poprima 
političku funkciju. Pojedinac i njegovo ponašanje su analizi­
rani u terapeutskom smislu ·— u smislu prilagođenja njegovu 
društvu. Misao i izraz, teorija i praksa treba da budu uko-
lotečeni s činjenicama njegova egzistiranja tako da ne ostav­
ljaju prostor za konceptualnu kritiku tih činjenica. 
Terapeutski karakter operacionalnih pojmova se naj­
jasnije pokazuje tamo gdje se pojmovno mišljenje metodički 
infiltrira u službu iskorištavanja i poboljšavanja postojećih 

---