Herbert marcuse

4. ZATVARANJE UNIVERZUMA RASUĐIVANJA 
»U sadašnjem stanju historije svaki politički na­
pis može samo potvrditi univerzum javnog poretka, 
upravo kao što intelektualni napisi mogu proizvesti 
samo paraliteraturu, koja se više ne usudi reći svoje 
ime.« 
Roland Barthes 
Sretna svijest — vjerovanje da je stvarnost racionalna 
i da dani sistem isporučuje dobra — odražava novi konformi­
zam, jedan vid tehnološke racionalnosti preveden u društveno 
ponašanje. On je nov zato što je racionalan u tolikoj mjeri da 
je bez presedana. Podržava društvo koje je reduciralo — a 
u najrazvijenim područjima eliminiralo — nerazumnosti pri­
padne ranijim, primitivnijim stupnjevima, društvo koje pro-
dužava i poboljšava život sistematični je nego ikad prije. Rata 
uništenja još nije bilo, a nacistički koncentracioni logori su 
likvidirani. Sretna svijest otklanja svaku vezu. Tortura je 
ponovo uvedena kao normalna stvar, no, u kolonijalnom 
ratu, koji se odigrava na rubovima civiliziranog svijeta. A 
tamo se prakticira mirne savjesti, jer rat je rat. Nadalje, 
taj rat je na rubovima — on razara samo »nerazvijene« zem­
lje. Inače vlada mir. 
Efikasnost i produktivnost ovog društva ga svakodnev­
no opravdava za silu nad čovjekom koju je provelo. Asimi­
lirajući sve čega se dotakne, apsobirajući opoziciju, igraju­
ći se sa kontradikcijom — ono demonstrira superiornost svo­
je kulture. Isto tako, razaranje sredstava i porast rasi-
JEDNODIMENZIONALNO DRUŠTVO 91 
panja demonstriraju njegovo izobilje i »visoki stupanj blago­
stanja«; »zajednica je suviše bogata da bi morala paziti!«
1
) 
Jezik totalnog upravljanja 
Ovu vrstu dobrobiti — proizvodna superstruktura nad 
nesrećnom bazom društva — prožimaju »sredstva komunika­
cije« koja posreduje između gospodara i ο njima ovisnih. 
Agensi publiciteta oblikuju univerzum komunikacije u kome 
se
 izražava jednodimenzionalno ponašanje. Njegov jezik svje­
doči ο identifikaciji i unificiranju, ο sistematskom stvaranju 
pozitivnog mišljenja i djelovanja, ο sinhroniziranom napadu 
na transcendentne,
 kritičke pojmove. U predominantnim na­
činima govora javlja se kontrast između dvodimenzionalnih, 
dijalektičnih moda mišljenja i tehnološkog ponašanja ili 
društvenih »navika mišljenja«. 
U tim navikama mišljenja izražena je tendencija išče­
zavanja napetosti između pojave i realiteta, fakta i činioca, 
supstancije i atributa. Elementi autonomnosti, oktrivanja, de­
monstriranja i kritike povlače se pred parcijaliziranjem, po­
tvrđivanjem i imitacijom. Magični, autoritarni i ritualni ele­
menti prožimaju govor i jezik. Rasuđivanje je lišeno posre­
dovanja, koja su stupnjevi procesa spoznaje i kognitivnog 
procjenjivanja. Pojmovi koji proniču činjenice, i time ih tran-
scendiraju, gube svoju autentičnu lingvističku rerpezentaci-
ju. Bez tih posredovanja jezik tendira ka izražavanju i proiz­
vođenju neposredne identifikacije uma i činjenice, istine i 
postojeće istine, esencije i egzistencije, stvari i njene funkci­
je. 
Ova identificiranja, koja smo sreli kao obilježja ope-
racionalizma
2
), ponovo se javljaju kao obilježja rasuđivanja u 
društvenom ponašanju. Ovdje funkcionaliziranje jezika poma­
že da se suzbiju nekonformistički elementi iz strukture i kre­
tanja govora. Pogođeni su i Vokabular i sintaksa. Društvo iz­
ražava svoja potraživanja direktno u jezičnom materijalu, no, 
1
) John  K . Galbraith,  A m e r i c a n  C a p i t a l i s m ;  B o s t o n . 
Houghton Mifflin, 195fi, str %. 
2
) Pogledaj str. 30. 

---

92 
ČOVJEK ÎEDNE DIMENZIJE 
ne bez opozicije. Upada u oči popularni jezik svojim prko­
snim i neposlušnim humorom u odnosu na oficijelno i polu-
oficijelno rasuđivanje. Rijetko su sleng i kolokvijalan govor 
bili tako kreativni. Kao da običan čovjek (ili njegov anoni­
man govornik) u svom govoru želi potvrditi svoju humanost 
nasuprot postojećim silama, kao da će odbijanje i revolt, 
savladani u političkoj sferi, izbiti u vokabularu koji naziva 
stvari njihovim imenom: »headshrinker«, i »egghead«, »boob 
tube«, »think tank«, »beat it« i »dig it«, te »gone, man, go­
ne«.* 
No, drugačijim jezikom govore laboratoriji odbrane i 
službenici egzekutive, vlade i mašine, kontrolori i menedžeri, 
eksperti za efikasnost i glasnogovornici političke lakirovke 
(koji snabdijevaju vođe odgovarajućim uresivanjem). Izgle­
da da zasada ovima pripada posljednja riječ. To je riječ koja 
zapovijeda i organizira, nagovara ljude da rade, kupuju i 
prihvaćaju. Ona je prenesena u stil koji je dostojna lingvisti­
čka kreacija. To je sintaksa u kojoj je struktura rečenice 
skraćena i kondenzirana na takav način da ne ostaje napetost, 
»prostora« između dijelova rečenice. Ova lingvistička forma 
ide na uštrb razvijanja značenja. Pokušat ću u ovom poglavlju 
da ilustriram taj stil. 
Obilježje operacionalizma — da se pojam učini sino­
nimom dane skupine operacija
3
) —javlja se ponovo u lingvis­
tičkoj tendenciji »da imena stvari treba smatrati indikativnim, 
istovremeno za njihov način funkcioniranja i za nazive svoj­
stava i procesa simboličnih za aparat upotrijebljen da 
se stvari otkriju i proizvedu«
4
). Ovo je tehnološko rezonira­
nje koje tendira »identificiranju stvari i njihovih funkcija«
5
). 
3
) Pogledaj str. 31. 
4
) Stanley Gerr, »Language and Science«,  P h i l o s o p h y of 
S c i e n c e , April 1942, str. 156. 
5
) Ibidem 
*) U američkom slengu »head-shrinker« (onaj koji suzuje gla­
vu) izraz je za psihijatra; »egghead« (jajoglavac) znači intelektualac; 
»boob tube« (budalasta cijev) televizija; »think tank« (kanta za mo­
zak) mozak; »beat it« znači: gubi se, »dig it« — shvaćati, »gone man 
gone« — u transu, ekstreman. Op. prev. 
JEDNODIMENZIONALNO DRUŠTVO 93 
Kao obviknutost mišljenja van znanstvenog i tehničkog 
jezika ovakvo rezoniranje izražava specifičan društveni i po­
litički biheviorizam. U bihevioralnom svijetu riječi i pojmovi 
tendiraju koincidiranju, ili preciznije, riječi sve više apsorbi­
raju pojmove. Pojam nema drugog sadržaja doli onog mode­
liranog riječju u publicističkoj i standardiziranoj upotrebi, 
a riječ treba da nema drugačiji respons doli ponašanje uskla­
đeno s publicistikom, tj. standardizirano (reakcija). Riječ po­
staje kliše i kao kliše upravlja govorom i pisanjem; komu­
nikacija tako isključuje genuini razvoj značenja. 
Bez sumnje, svaki jezik sadrži bezbrojne izraze koji ne 
zahtijevaju razvijanje njihova značenja. To su termini koji iz­
riču predmete i oruđa svakodnevnog života, vidljivu prirodu, 
vitalne potrebe i htijenja. Ovi izrazi su opće razumljivi tako 
da njihovo golo javljanje proizvodi respons (lingvistički ili 
operacionalni) adekvatan kontekstu u kome su rečeni. 
Sasvim je drugačije s izrazima koji označavaju stvari 
i događaje s onu stranu tog nekontroverznog konteksta. 
Ovdje funkcionalizacija jezika izražava stezanje značenja što 
ima političku konotaciju. Nazivi stvari nisu samo »indikativ­
ni za način njihova funkcioniranja« već njihov (aktualni) 
način funkcioniranja, takođe, određuje i »zatvara« značenje 
stvari isključujući druge načine funkcioniranja. Imenica vla­
da rečenicom na autoritaran i totalitaran način i rečenica 
postaje deklaracija koju treba prihvatiti — ona suzbija de­
monstriranje, kvalificiranje, negiranje svoga kodificiranog i 
deklariranog značenja. 
U centralnim tačkama danog univerzuma javnog rasu­
đivanja javljaju se analitičke propozicije koje same sebe kva­
lificiraju. One funkcioniraju poput magično-ritualnih formu­
la. Konstantno ulivane u svijest primaoca, one rezultiraju 
njegovim zatvaranjem u krug uslova nametnutih formulom. 
Već sam se osvrnuo na hipoteze, kao propozicijske for­
me u postojećem političkom rasuđivanju koje same sebi daju 
važenje
6
). Takve imenice kao što su »sloboda«, »jednakost«, 
»demokracija« i »mir« impliciraju, analitički, određen niz at-
») Pogledaj str. 32, 

---