Jesu LI nas posetili vanzemaljci
Yüklə 23,46 Mb. Pdf görüntüsü
|
- Bu səhifədəki naviqasiya:
- Inkvizicija
~ 502 ~
želimo da ovim zahtevom za istragu u Vatikanu, predmet donesemo u Svetu stolicu i Institut za religijske poslove.” Kaže advokat Livi. Pitanje stoji: Zašto u protestantskoj Americi ne može da se sudi papskoj kuriji? Ne može jer je to deo iste ekipe, što pominje Alberto Rivera, deo iste zavereničke klike i tajnih društava koja upravljaju i Amerikom, i Vatikanom, i Evropskom Unijom.. svetom u cilju uspostavljanja Novog svetskog poretka, uklanjanja nepodobnih i većine stanovništva i stvaranja jedne religije Novog doba sa papom na čelu. Zahtev je Vatikanu podnesen u jesen 2011. godine posle konsultacija sa advokatima Svete stolice i Instituta za religijske poslove, što ukazuje na volju Rimokatoličke crkve da se pitanje ustaškog blaga konačno reši. Ukoliko Vatikan ne pokrene istragu, advokatska kancelarija Livi i žrtve NDH će tužiti Vatikansku banku Evropskoj komisiji i tražiti njenu odgovornost za skrivanje ustaške pljačke Srba, Jevreja i Roma. Ipak, car David kaže: Teško onome ko upadne u ruke Boga Živoga! Ne bio niko u koži tih zlikovaca, od Božijeg nepristrasnog suda neće pobeći. Naravno, država Srbija ništa nije učinila po ovom pitanju, jer je i sama u rukama ljudi koji prvo ne žele dobro njenom narodu, dovodeći ga do bede i beznađa kao i duhovne i moralne propasti. Dati milion dolara da se izvuče kriminalac koga traži američki sud ili finansirati gej paradu je lakše nego podneti tužbu za genocid i platiti Holivudskog producenta da snimi film o Jasenovcu i genocidu nad Srbima, kao i finansijski propratiti taj film. Odmah posle Drugog svetskog rata SAD su organizovale tajni projekat „Spajalica“ (Paperclip), s namerom da sve značajnije nacističke stručnjake prebace u Ameriku i iskoriste njihova znanja. Odmah su eugeničari, nuklearni fizičari, konstruktori oružja za masovna uništenja i drugi naučnici koje je vlada SAD želela za sebe prebačeni u SAD, koji bi inače završili na sudu u Nirnbergu. Najpoznatiji među njima svakako je bio Verner fon Braun, kasnije utemeljivač američkog raketnog programa. U radu, nacistički naučnici su trebali u SAD za unapređenje vojne i druge tehnologije. Šta je sa ratnim zločincima koji ništa drugo nisu mogli da rade, a napustili su Evropu bez traga i živeli do duboke starosti? Pacovski kanali je uopšten naziv za mrežu bekstva nacista, ustaša i drugih fašista iz Evrope po završetku Drugog svetskog rata, preko institucije Rimokatoličke crkve. Najveći broj nacističkih i ustaških zločinaca iz Drugog svetskog rata pobegao je u Južnu Ameriku, uključujući Argentinu, Paragvaj, Brazil i Čile. Ostale destinacije bekstva su Sjedinjene Američke Države, Kanada i Bliski istok. Pacovska linija, naziv je za lestve od konopaca koje se pružaju do vrha jarbola, poslednjeg bezbednosnog mesta u situaciji kada jedrenjak tone. Tako je pacovska linija, odnosno pacovski kanal, postao naziv za mrežu evakuacije tj. bekstva. Na desetine hiljada nacista i ustaša emigriralo je zahvaljujući vatikanskim pacovskima kanalima, među njima i na stotine ratnih zločinaca. Inače, ovaj naziv za mrežu bekstva dao im je američki Ured za strategijske usluge OSS. Pacovska veza, mreža koja je mnogim hrvatskim i drugim ratnim zločincima pomogla u begu, prebacivala je posle rata mnoge ratne zločince na sigurne lokacije, a deo mreže bio je, prema svedočenju jednog obaveštajca SAD, i Đovani Batista Montini, zamenik državnog sekretara Vatikana, kasnije papa Pavle VI.
Sveštenik Krunoslav Draganović se smatra ključnim akterom u uspostavljanju pacovske linije. On je bio savetnik delegacije NDH pri „svetoj stolici.” Papa Pije XII je to prihvatio i Draganović je od augusta 1943. u Rimu. Tada je Italija kapitulirala a Musolini pao. Draganović je ostvarivao kontakte, prvo sa Pijem XII, pa sa podsekretarom Montijem, budućim papom Pavlom VI, i ostalima koji su nešto značili u Vatikanu. Imao je zadatak da među ustašama koji su se nalazili na britanskoj okupacionoj zoni u Austriji pronađe visoke oficire i funkcionere i da ih smesti u zavod Sveti Jeronim u Rimu, izradi im nova dokumenta i da ih iz Austrije prebaci u Italiju a onda u Južnu Ameriku. Sveti Jeronim je još od pre rata bio centar ustaške emigracije, i to su obaveštajne službe saveznka morale znati, ali niko ~ 503 ~
nije reagovao, pa je odatle u Južnu ameriku pobeglo na hiljade ustaša, nacista, kvislinga iz Ukrajine pa i Rusa iz Vlasovljeve armije. Ti dokumenti i usluge nisu bili besplatni, pa su oni koji nisu imali to da plate, ustaše i domobrani, predati u ruke partizanima, koji su ih pobili i pobacali u jame od Blajburga preko Slovenije pa sve do Petrovaradina i Zemuna. To su uglavnom bili obični ljudi. Pred saveznim sudom u San Francisku od 1999. traje postupak protiv Vatikanske banke, franjevaca, ustaša i Nacionalne banke Švajcarske, po tužbi porodica žrtava i različitih organizacija koje zajedno predstavljaju 300.000 žrtava II Svetskog rata, a traže vraćanje imovine i odštetu. „Svedočenje Vilijema Gauena, pomenutog agenta povezuje Montinija, koji je kasnije postao papa Pavle VI, s krađom imovine Jevreja, Srba, Rusa, Ukrajinaca i Roma tokom II Svetskog rata u Jugoslaviji. Montini je bio uključen u skrivanje i pomaganje u begu hrvatskih ratnih zločinaca, poput ustaškog poglavnika Ante Pavelića, što je bio deo široke mreže poznate pod nazivom Pacovska veza”, piše Haarec, izraelski list. Prema Gauenu, Montini, koji je papa postao 1963. i kao prvi papa posetio Izrael 1964, bio je uključen u pružanje pomoći Vatikana ustašama. Prema tajnim dokumentima uvedenim u sudski postupak, Paveliću su u begu pomagale i obaveštajne službe SAD i Velike Britanije, a Britanci su Paveliću pomogli da s 10 kamiona opljačkane imovine pobegne u Austriju. Ante Pavelić je pre rata bio agent britanske MI6. Ustaše su opljačkano blago dopremile u Rim i predale ga u ruke ambasadora Hrvatske u Vatikanu Draganovića, koji je sakrio Pavelića i njegove pomoćnike u vatikanske institucije i sigurne kuće, navodi list. ”Vojna obaveštajna služba SAD je 1947. locirala Pavelićevo sklonište, ali je, prema tajnim dokumentima koje je Gauen napisao u junu 1947, a koji su predati sudu u San Francisku, Gauenova jedinica dobila naredbu koja je glasila: „Ne dirajte Pavelića.” Gauen je pred sudom rekao da je tu naredbu dobio od Ambasade SAD. U dokumentima označenim kao državna tajna Pavelić je dobio zaštitu Vatikana, pa je iz Italije Pacovskom vezom prebačen u Argentinu. Ključna osoba bila je Draganović, koji je Paveliću i drugim ustaškim funkcionerima izdao falsifikovana dokumenta. „Ispitao sam Draganovića, koji mi je rekao da je odgovoran Montiniju”, rekao je Gauen, koji je na kraju Drugog svetskog rata kao agent kontraobaveštajne službe imao zadatak da traži fašističke, nacističke i druge ratne zločince i njihove saradnike“, piše Haarec.
Postoji knjiga o kojoj Vatikan ćuti. Bivši monah Dominikanskog reda (Dominikanermönch) Konrad Zander,rođen 1937. godine u Kelnu,napisao je i štampao 2007 knjigu „Kratka odbrana svete Inkvizicije” (Kurzgefasste Verteidigung der Heiligen Inquisition) gde je dokumentovao da je umesto 2.000 (dve hiljade) osuđenih od strane Inkvizicije Svete Stolice,u proganjanju „nevernika” ili „jeretika”, koja Sveta Stolica priznaje..bilo 95.000.000 (devedeset i pet miliona) mrtvih. Vatikan je šampion. Ovde nisu navedeni oni koji su stradali od ruke krstaša, u verskim ratovima, u II svetskom ratu, od strane terorista, otrovani… Jedan od dokumenata u kojima su naređivana takva progonstva bila je neljudska „Ad extirpanda“, izdata 1252. Godine od strane pape Inoćentija IV. Po tom dokumentu jeretike treba „zgaziti kao otrovne zmije”, što je i formalno dozvolilo upotrebu torture. Civilnim vlastima je bilo naređivano da spaljuju jeretike. Uz pomenute ritualne žrtve iz II svetskog rata, kada su stradala deca, žrtvovanje paganskim demonima je iz klanje žrtve bilo i spaljivanje. Žrtvovanja Baalu, Molohu i Ištari se izvodilo spaljivanjem, tako da su uredbe o spaljivanju „veštica, nevernika i jeretika“ ustvari instruirane od taknih žreca okultnih bratstava koji su stajali u senci i koji stoje i u Vatikanu. Vatre, lomače i spaljivanje su praktikovale i ustaše, kao i nacisti i komunisti u Sibiru. To su bili rituali žrtvovanja. „Bula Ad extirpanda ostaje temeljni dokument Inkvizicije, obnavljan ili pojačavan od strane nekoliko papa: Aleksandra IV (1254-1261), Klementa IV (1265-1268), Nikole IV (1288-1292), Bonifacija VII (1294- 1303) i drugih. Od strane papa civilnim vlastima je, pod pretnjom ekskomunikacije, naloženo da izriču zakonske kazne koje su nepopustljive jeretike osuđivale na lomaču. Treba zapaziti da je, ako se sama nije rešila ekskomunikacije u roku od godinu dana, ekskomunicirana osoba sve to vreme bila obeležena kao jeretik i podvrgnuta svim kaznama koje su se odnosile na jeres. ”(Katolička enciklopedija). U to vreme su izmišljani mnogi načini da se ljudima nanese što više muka i bolova. Jedna od najpoznatijih metoda bila je upotreba sprave za rastezanje, dugačkog stola na kome su optuženiku bile privezane ruke i noge, pa je zatim bio rastezan pomoću užeta i vitla. Na taj način su se iščašivali zglobovi i nanosio užasan bol. „Čelična devica” (Iron Maiden - da li je Hevi Metal grupa slučajno uzela ovo ime?) je bila šuplja sprava u obliku žene. Unutra su bili postavljeni noževi na takav način i pod takvim uglom da je optuženica bivala razderana u smrtonosnom zagrljaju. To sredstvo za mučenje prskali su „svetom vodom”, a na njemu su bile napisane reči na latinskom: „Nek je slava Bogu jedinom.” Kleštima su čupali nokte ili ih, užarene, stavljali na osetljivim delovima tela. Koristili su se i valjci s oštrim noževima i šiljcima preko kojih su napred-nazad valjali jeretike. Uz to je postojao i škrip, sprava za mučenje stezanjem i iščašivanje prstiju, kao i „španske čizme”, koje su koristili za drobljenje nogu i stopala. Nakon što su sa žrtava skinuli odeću, vezali bi im ruke na leđima čvrstim užetom. Na stopala bi im pričvrili tegove. Uz pomoć čekrka održavali bi ih u vazduhu ili bi ih trzanjem spuštali i dizali, iščašujući im tako udove tela. U toku takvog mučenja, sveštenici su držeći uzdignute krstove pokušavali da navedu jeretike na Yüklə 23,46 Mb. Dostları ilə paylaş:
|