Nevidljiva ruka

NENASILNE ORGANIZACIJE

Karl Marks, takozvani „otac komunizma", formulisao je dva metoda za postizanje

komunističke države:

nasilni metod, i

nenasilni metod.

Nasilni metod isproban je u Francuskoj revoluciji 1789, komunističkim revolucijama u Evropi 1848, i u revolucijama u Rusiji 1905. i 1917. godine.

Nenasilnim metodom socijalizovana je engleska država, a on se primenjuje i u nametanju socijalizma Sjedinjenim Državama.

Veoma često, ova dva metoda koriste se zajedno, za postizanje cilja koji im je zajednički: komunističke države. U nekim situacijama ovi metodi se, tobože, suprotstavljaju jedan drugome. No, rezultat je uvek isti: socijalizam (komunizam) sve više se širi.

Nenasilni metod najbolje ćemo shvatiti ako proučimo različite organizacije koje promovišu marksističke ciljeve.

Tajna uspeha ovog metoda leži u sposobnosti da se antikomunisti navedu da podrže komunistička sredstva i ciljeve. Oni bivaju uključeni u rad različitih organizacija koje su osnovali komunisti, a koje nose bezazlena ili zvučna imena. Najčešće, ljudi koji im se priključuju ne shvataju u potpunosti pravu prirodu isvrhu tih organizacija.

Ovu strategiju otkrio je 1938. u Rusiji sekretar Kominteme Georgi Dimitrov, koji je rekao: „Pustimo naše prijatelje da obave posao. Moramo uvek imati na umu da jedan simpatizer generalno vredi više nego tuce militantnih komunista. Naši prijatelji moraju umesto nas da zbune neprijatelja, da sprovedu naše glavne direktive i da za našu stvar mobilišu ljude koji ne misle kao mi, i do kojih mi nikada ne bi smo mogli da dopremo."

ROUDSOVA STIPENDIJA

Sesil Rouds (Cecil Rhodes), čovek koji je u Južnoj Africi krajem XIX veka nagomilao bogatstvo u zlatu i dijamantima, uz finansijsku podršku Rotšilda, imao je viziju (pored zgrtanja novca) koja ga je opsedala celoga života. Njegov cilj „...bio je da ujedini sve narode koji govore engleskim jezikom i da sav ostali nastanjeni svet stavi pod njihovu kontrolu.

Biograf gospodina Roudsa kaže: „Svetska vlada bila je Roudsova najveća želja".

Posle smrti gospodina Roudsa, u njegovom testamentu pronađen je program stipendiranja pokojem bi mladi, inteligentni ljudi dobili mogućnost da studiraju u Engleskoj. Između dve i tri hiljade mladih ljudi u najboljem dobu dobilo bi njegovu stipendiju i na taj način „utisnuli u svest u najprijemčivijem dobu svoga života san svoga dobrotvora."

San toga „dobrotvora" bio je, naravno, Svetska vlada.

Neki od poznatijih Roudsovih stipendista iz Amerike bili su: Din Rask (Dean Rusk), bivši državni sekretar, Volt Vajtmen Rostou (Walt Whitman Rostow), visoki Vladin službenik, Dž.Vilijem Fulbrajt, bivši senator, Nikolas Kacenbah (Nicholas Katzenbich), bivši javni tužilac, Fren Čerč (Frank Cherch) bivši senator, Hauard K. Smit (Howard K. Smith), bivši politički komentator na televiziji, i senator Bil Bredli (BillBradley). Ko god da je proučavao izborne govore i javne nastupe ovih ljudi, mora se saglasiti s tim da se ni za jednog od njih ne može reći da je „konzervativan".

FABIJANSKO DRUŠTVO

Fabijansko društvo je engleska organizacija osnovana 1884. godine. Dobila je naziv po rimskom

vojskovođi iz trećeg veka Kvintusu Fabijusu Maksimusu koji se uspešno borio protiv Hanibala.

Fabijanci su upoznali tajnu njegove strategije: nikada se ne suprotstavljaj neprijatelju direktno, na otvorenom bojnom polju, već ga pobeđuj postepeno, serijom mnogih bitaka, i uvek se povlači posle svakog uspešnog napada. Fabijus je bio uspešan u gerilskom ratu, koristivši jednostavnu strategiju strpljivog, postepenog napredovanja. Znao je da moćne Hanibalove armije nikada ne bi mogao da porazi u otvorenoj bici, jer je imao manje ljudi. Stoga nikada nije pristajao na direktnu borbu.

Tu i takvu strategiju usvojili su „Fabijanci". Znali su da snage slobodnog preduzetništva poseduju superiornu filosofiju i da sa njima nikada ne smeju direktno da se sučele. Morali su da se zadovolje serijom malih pobeda čiji će krajnji zbir predstavljati veličanstvenu pobedu i konačni trijumf socijalizma.

Njihov prvobitni simbol bila je kornjača, koja je označavala sporo, postepeno kretanje unapred, no kasnije je promenjen vukom u jagnjećoj koži, „...kako je predložio Džordž Bernard Šo (član Fabijanskogdruštva), smatrajući da ovaj heraldički simbol mnogo bolje odslikava suštinu Fabijanskog društva."

Filosofija Društva je jednostavna. Napisana je 1887. godine, i svaki član je dužan da je se pridržava. Ona glasi:

„Fabijansko društvo ima za cilj reorganizaciju društva putem oslobođenja zemljišnog i industrijskog kapitala iz ruku pojedinaca i klasa... Društvo, shodno tome, radi na ukidanju privatnog vlasništva nad zemljom..."

Fabijansko društvo obznanilo je, u stvari, osnovne postavke marksizma: ukidanje private svojine, u ovom slučaju, svojine nad zemljom. Zatim se priključilo nenasilnom ogranku marksističke zavere, prihvatajući nenasilni, postepeni put ka totalnoj vladi.

Celokupnu strategiju detaljno je opisao H. Dž. Vels (H. G. Wells), poznati pisac naučne fantastike i član Fabijanskog društva:

„Maloj grupi Engleza koji su osnovali fabijanski sociolozi biće, uglavnom, ostavljeno da stvore treći idejni sistem za rastuću koncepciju socijalizma, koji bi preobratio revolucionarni socijalizam u administrativni socijalizam. Socijalizam će prestati da bude otvorena revolucija, i postaće zavera."

Džordž Orvel je, isto tako, bio član Fabijanskog društva. U romanu 1984.

jedan lik po imenuO'Brajen kaže: „Mi znamo da niko ne grabi vlast s namerom da je napusti. Moć nije sredstvo, ona je cilj. Ljudi ne uspostavljaju diktature da bi zaštitili revolucije, oni podižu revolucije da bi uspostavili diktature.

"Svi napori fabijanskih socijalista urodili su plodom 1905. godine, kada su u Londonu ugostili jedan ogranak pristalica nasilnog marksističkog metoda dolaska na vlast, boljševičke komuniste. Glavni cilj londonskog sastanka bio je da fabijanci pozajme novac boljševicima, kako bi izveli revoluciju u Rusiji 1905.godine. Džon Majnrad Kejns, još jedan pripadnik Fabijanskog društva, prisustvovao je tom sastanku, i u jednom pismu, upućenom majci, u poverenju je saopštio sledeće: Jedini put koji mi je otvoren jeste da budem lagani boljševik.

"Kejns je kasnije i delom potvrdio da deli boljševičku želju za uništenjem sistema slobodnog preduzetništva. Tvrdio je da će njegove ekonomske ideje biti „eutanazija (ubistvo iz milosrđa) kapitalizma.

"Benito Musolini, vođa italijanskih fašista, pročitao je neke Kejnsove radove i lično iskazao svoje odobravanje njegovih stavova. Rekao je: „Fašizam se u potpunosti saglašava sa gospodinom MejnardomKejnsom, uprkos njegovoj dobro znanoj liberalnoj poziciji. U stvari, odlična knjižica gospodina Kejnsa Krajlaissez-fairea,može da posluži kao odličan uvod u fašističku ekonomiju. Jedva da u njoj ima nećega čemu bi prigovorili, a ima mnogo toga čemu aplaudiramo.

Kejnsove ideje načinile su ga „po opštem mišljenju, najuticajnijim ekonomistom ovog veka", kako je to rekao drugi stručnjak za ekonomiju, Džon Kenet Galbrajt.

Ima, međutim, i ekonomista koji se ne saglašavaju sa ovakvim stavom. Jedan od njih, Fridrih fon Hajek, to je ovako obrazložio: „Odgovornost za sadašnju inflaciju koja vlada u celom svetu ,žao mi je štomoram da kažem, direktno i potpuno leži na ekonomistima koji su prihvatili učenja lorda Kejnsa. Vlade širom sveta su po njihovim savetima, čak i po nagovoru, finansirale rastuće troškove stvaranjem (štampanjem) novca u tolikoj meri da bi svaki ugledniji ekonomist pre Kejnsa lako mogao da predvidi da će to izazvati vrstu inflacije koju smo dobili."

Na žalost, svet ne sluša doktora Hajeka, i pored toga što je 1974. dobio Nobelovu nagradu zaekonomske nauke, a inflacija se pojavljuje kad god se slušaju ekonomisti koji slede Kejnsa.