Sva obeležja privrednog društva mogu se izraziti njegovim bonitetom. Sva obeležja privrednog društva mogu se izraziti njegovim bonitetom



Yüklə 469 b.
tarix03.05.2018
ölçüsü469 b.
#41418



Sva obeležja privrednog društva mogu se izraziti njegovim bonitetom.

  • Sva obeležja privrednog društva mogu se izraziti njegovim bonitetom.

  • Bonitet potiče od latinske reči bonum što znači dobro.

  • U ekonomskom smislu bonitet se izvodi iz reči bonitas što znači: valjanost; unutrašnja vrednost ili platežna sposobnost i sigurnost potraživanja.

  • Bonitet predstavlja sintetizovanu ocenu o: finansijskoj stabilnosti; likvidnosti; solventnosti; adekvatnosti i strukturi kapitala; imovinskoj situaciji; profitabilnosti; riziku ostvarenja finansijskog rezultata; rentabilnosti i organizovanosti.



Bonitet se ocenjuje:

  • Bonitet se ocenjuje:

  • Pozitivnim (dobrim) – ako je prinos pozitivan i bolji od proseka grane,

  • Zadovoljavajućim – ako je prinos pozitivan i sličan proseku grane ili

  • Nezadovoljavajućim (lošim) – ako je prinos negativan, a ostali podaci su slabiji od proseka grane.

  • Bonitet u užem smislu – izražava kreditnu sposobnost i likvidnost i

  • Bonitet u širem smislu – ukupna pozicija privrednog društva.



Zeta model ocene kreditnog boniteta,

  • Zeta model ocene kreditnog boniteta,

  • Razvijen je od strane Edward-a Altman-a.

  • Z = 1,2X1 + 1,4X2 + 3,3X3 + 0,6X4 + 1,0X5.

  • X1 - odnos obrtnog kapitala i ukupnih sredstava,

  • X2 - odnos neto dobiti (akumulirani ili neraspoređeni dobitak)i ukupnih sredstava,

  • X3 - odnos dobitka pre odbitka kamate i poreza i ukupnih sredstava,

  • X4 - odnos tržišne vrednosti kapitala i ukupnih obaveza i

  • X5 - odnos prihoda od prodaje i ukupnih sredstava.



Zeta skor ≥ 2,99 – privredno društvo ima dobre kreditne performanse i njegovo poslovanje se ocenjuje kao zdravo;

  • Zeta skor ≥ 2,99 – privredno društvo ima dobre kreditne performanse i njegovo poslovanje se ocenjuje kao zdravo;

  • Zeta skor između 1,81 i 2,99 – privredno društvo ima minimalne kreditne performanse i njegovo poslovanje se ocenjuje kao rizično i

  • Zeta skor < 1,81 – preduzeće nema kreditne performanse i nalazi se pred bankrotstvom.

  • Vrši se projekcija bilansa stanja i uspeha za narednih pet godina kako bi se utvrdilo da li će i kada privredno društvo imati dobre kreditne performanse.







Tradicionalni model ocene kreditnog boniteta,

  • Tradicionalni model ocene kreditnog boniteta,

  • Finansijski položaj privrednog društva – utvrđuje se putem finansijske ravnoteže, zaduženosti, likvidnosti, solventnosti i reprodukcione sposobnosti.

  • Ocenjuje se kao dobar, prihvatljiv ili loš.







Likvidnost je sposobnost imovinskih predmeta da se pretvore u likvidna sredstva.

  • Likvidnost je sposobnost imovinskih predmeta da se pretvore u likvidna sredstva.

  • Razlikujemo:

  • Racio opšte (tekuće) likvidnosti – izračunava se stavljanjem u odnos obrtnih sredstava sa kratkoročnim obavezama;

  • Racio rigorozne (ubrzane) likvidnosti – izračunava se stavljanjem u odnos obrtnih sredstava umanjenih za zalihe sa kratkoročnim obavezama i

  • Racio novčane (trenutne) likvidnosti – izračunava se stavljanjem u odnos gotovine sa tekućim obavezama.







Reproduktivna sposobnost predstavlja sposobnost privrednog društva da sopstvenim sredstvima finansira obnavljanje osnovnih sredstava i stalnih zaliha na nepromenjenom fizičkom nivou ili sposobnost da povećava fizički obim poslovanja putem novih nabavki osnovnih sredstava i stalnih zaliha.

  • Reproduktivna sposobnost predstavlja sposobnost privrednog društva da sopstvenim sredstvima finansira obnavljanje osnovnih sredstava i stalnih zaliha na nepromenjenom fizičkom nivou ili sposobnost da povećava fizički obim poslovanja putem novih nabavki osnovnih sredstava i stalnih zaliha.

  • Stopa bruto reproduktivne sposobnosti pokazuje odnos bruto sredstava za reprodukciju (neto dobitka, amortizacije, dugoročnih rezervisanja i naplaćene glavnice dugoročnih plasmana) i prosečnih poslovnih sredstava.



Stopa neto sredstava za reprodukciju predstavlja odnos neto sredstava za reprodukciju (bruto sredstva za reprodukciju umanjena za otplaćenu glavnicu dugoročnih obaveza i otkupljene sopstvene akcije) i prosečnih ukupnih sredstava.

  • Stopa neto sredstava za reprodukciju predstavlja odnos neto sredstava za reprodukciju (bruto sredstva za reprodukciju umanjena za otplaćenu glavnicu dugoročnih obaveza i otkupljene sopstvene akcije) i prosečnih ukupnih sredstava.

  • Imovinski položaj obuhvata:

  • Strukturu poslovne aktive,

  • Strukturu operativne imovine,

  • Strukturu fiksne imovine,

  • Koeficijent obrta,

  • Prinos na investirani kapital i

  • Efikasnost imovine.







Upravljanje – organizacija svih nivoa upravljanja, tehnika i procedura kojima se donose strateške i operativne odluke.

  • Upravljanje – organizacija svih nivoa upravljanja, tehnika i procedura kojima se donose strateške i operativne odluke.

  • Tržišna vrednost akcija – pokazatelji:

  • Neto dobitak po akciji,

  • Dividendna stopa,

  • Bilnsna vrednost akcija,

  • Berzanski kurs akcija i

  • Racio plaćanja dividendi.



Analiza novčanih tokova – kao instrumenta prinosne snage (poslovni dobitak posle oporezivanja, amortizacija i rezerve pokrića) i kao instrumenta finansijske snage (eliminišu se isplaćene dividende iz napred utvrđenog neto novčanog toka).

  • Analiza novčanih tokova – kao instrumenta prinosne snage (poslovni dobitak posle oporezivanja, amortizacija i rezerve pokrića) i kao instrumenta finansijske snage (eliminišu se isplaćene dividende iz napred utvrđenog neto novčanog toka).



Strategija poboljšanja boniteta:

  • Strategija poboljšanja boniteta:

  • Pribavljanje dodatnog dugoročnog zajma radi otplate dela kratkoročnih kredita,

  • Investiranje u stalnu imovinu,

  • Prodaja dela fiksne imovine,

  • Prodaja učešća u kapitalu povezanih i nepovezanih privrednih društava,

  • Konverzija obaveza za poreze i doprinose u državni kapital,

  • Osnivanje novih zavisnih privrednih društava i

  • Segmentiranje matičnog privrednog društva.



Ekonomski koncept dobitka – očekivanja vlasnika kapitala i uključuje sve kapitalne dobitke u periodični dobitak i

  • Ekonomski koncept dobitka – očekivanja vlasnika kapitala i uključuje sve kapitalne dobitke u periodični dobitak i

  • Računovodstveni koncept dobitka – u periodični dobitak se uključuju samo tržišno potvrđeni prirasti kapitala. Razvojem računovodstvenog koncepta dobitka izvršeno je izdvajanje iz kapitala računa dobitka i gubitka i direktno izračunavanje dobitka sučeljavanjem nastalih prihoda i rashoda.

  • Ostvareni dobitak je osnova za procenu budućih prinosa investitora i za procenu finansijske stabilnosti i solventnosti privrednog društva.



Cilj analize kvaliteta dobitka je otkrivanje upozoravajućih signala u vezi sa performansama privrednog društva u budućnosti.

  • Cilj analize kvaliteta dobitka je otkrivanje upozoravajućih signala u vezi sa performansama privrednog društva u budućnosti.

  • Akcionari, investitori i kreditori mogu da preduzmu odgovarajuće akcije u cilju eliminisanja rizika od stvaranja gubitka i težih finansijskih poremećaja.

  • Na kvalitet dobitka utiču i: vanbilansne pozicije; profil privrednog društva u pogledu poslovnog portfolia; politike rasta i razvoja; troškovne, imovinske i finansijske strukture; informacione asimetrije menadžmenta; profil industrije i šireg okruženja u kome društvo posluje.



Precenjivanje dobitaka – dovodi korisnike finansijskih izveštaja u zabludu i navodi na donošenje pogrešnih poslovnih odluka.

  • Precenjivanje dobitaka – dovodi korisnike finansijskih izveštaja u zabludu i navodi na donošenje pogrešnih poslovnih odluka.

  • Iskazivanje viših prihoda je način precenjivanja dobitka koji se vezuje za:

  • Ubrzano priznavanje prihoda;

  • Prikazivanje nepostojećih i precenjenih prihoda i

  • Uključivanje finansijskih i ostalih neposlovnih prihoda u ostale prihode.



Prikazivanje nižih rashoda u odnosu na stvarno nastale – nastaje:

  • Prikazivanje nižih rashoda u odnosu na stvarno nastale – nastaje:

  • Potcenjivanjem rezervisanja;

  • Odustajanjem od otpisivanja sumnjivih i spornih potraživanja;

  • Odustajanjem od obezvređenja stalne imovine;

  • Precenjivanjem veka trajanja stalne imovine;

  • Iskazivanjem rashoda tekućeg perioda kao rashoda budućih perioda; i sl.



Neto gotovinski tokovi predstavljaju efikasan instrument za sagledavanje operativnih, finansijskih i investicionih mogućnosti privrednog društva, kao i za detektovanje efekata nekih računovodstvenih politika na kvalitet dobitka u finansijskim izveštajima.

  • Neto gotovinski tokovi predstavljaju efikasan instrument za sagledavanje operativnih, finansijskih i investicionih mogućnosti privrednog društva, kao i za detektovanje efekata nekih računovodstvenih politika na kvalitet dobitka u finansijskim izveštajima.

  • Odstupanje dobitka i neto gotovine može se javiti u situaciji kada uplata u gotovini ne prati isporuku proizvoda i slanje odgovarajuće fakture. Prihod je realizovan pre priliva novca.

  • Kod izmirenja obaveza moguće je da odlivi gotovine nastanu pre rashoda.



Kvalitet ostvarenih prihoda utvrđuje se stavljanjem u odnos novčanih priliva od prodaje sa prihodima od prodaje.

  • Kvalitet ostvarenih prihoda utvrđuje se stavljanjem u odnos novčanih priliva od prodaje sa prihodima od prodaje.

  • Stepen odstupanja naplate prodaje u odnosu na evidentirane prihode od prodaje ukazuje na kvalitet politike prodaje koju vodi privredno društvo i rizik povezan sa naplatom po osnovu prodaje. Potrebno je da ovaj odnos bude što bliži 1.

  • Servisiranje dospelih obaveza ne zavisi od visine prikazanog dobitka, več od usklađenosti novčanih tokova.



Visina poslovnog dobitka zavisi i od primenjenih politika otpisa i politike rezervisanja, u tom smislu da dva privredna društva mogu imati isti iznos dobitka pre oporezivanja i isti iznos kapitla koji učestvuje u njegovom stvaranju, a različite poslovne dobitke koji su posledica primene različitih računovodstvenih politika.

  • Visina poslovnog dobitka zavisi i od primenjenih politika otpisa i politike rezervisanja, u tom smislu da dva privredna društva mogu imati isti iznos dobitka pre oporezivanja i isti iznos kapitla koji učestvuje u njegovom stvaranju, a različite poslovne dobitke koji su posledica primene različitih računovodstvenih politika.

  • Privredna društva razvijaju projektovani bilans uspeha kako bi utvrdila stepen navedenog uticaja na ostvarivanje postavljenih dugoročnih performansi privrednog društva. Prihvatljivost ostvarenja zavisi od postavljenih dugoročnih i kratkoročnih ciljeva privrednog društva.



Ostvareni kvalitet dobitka meri se odnosom poslovnog dobitka i neto gotovine iz poslovnih aktivnosti.

  • Ostvareni kvalitet dobitka meri se odnosom poslovnog dobitka i neto gotovine iz poslovnih aktivnosti.

  • Najčešći uzroci odstupanja ovih dvaju veličina posledica su:

  • Sezonskog poslovanja;

  • Konjukturnog razvoja;

  • Prelaznih perioda u životnom ciklusu proizvoda i

  • Specifičnostima delatnosti kojom se privredno društvo bavi.



Odstupanja poslovne dobiti od neto gotovine mogu da budu i posledica vrednovanja i prikazivanja sredstava i obaveza u bilansu po fer vrednosti. Na ovaj način dolazi do stvaranja dobitaka privrednog društva koji nisu realizovani na tržištu i nemaju odgovarajuće pokriće u novčanim tokovima.

  • Odstupanja poslovne dobiti od neto gotovine mogu da budu i posledica vrednovanja i prikazivanja sredstava i obaveza u bilansu po fer vrednosti. Na ovaj način dolazi do stvaranja dobitaka privrednog društva koji nisu realizovani na tržištu i nemaju odgovarajuće pokriće u novčanim tokovima.

  • Fluktuacije u odnosu poslovnog dobitka i neto gotovinskog toka mogu da ukažu i na stvaranje skrivenih gubitaka ili latentnih rezervi u bilansu. Iskazani dobitak je kvalitetniji ukoliko je praćen višim nivoom latentnih rezervi.



Stepen odstupanja stope rasta poslovnog dobitka i stope rasta neto gotovine naziva se višak gotovinske marže i izračunava se stavljanjem u odnos razlike između novčanog toka iz poslovanja i poslovnog dobitka sa poslovnim prihodima.

  • Stepen odstupanja stope rasta poslovnog dobitka i stope rasta neto gotovine naziva se višak gotovinske marže i izračunava se stavljanjem u odnos razlike između novčanog toka iz poslovanja i poslovnog dobitka sa poslovnim prihodima.

  • Ovaj pokazatelj podrazumeva isključivanje svih prihoda i rashoda privremenog karaktera.

  • Održivi gotovinski tok predstavlja iskazani cash flow umanjen za iznos neponavljajućih ili prolaznih događaja kako bi se identifikovale obnavljajuće aktivnsoti koje su nosioci ostvarenja privrednog društva.




Yüklə 469 b.

Dostları ilə paylaş:




Verilənlər bazası müəlliflik hüququ ilə müdafiə olunur ©genderi.org 2023
rəhbərliyinə müraciət

    Ana səhifə