Žene u nauci: od arhimeda do ajnštajna osvajanje osvojenog

88
Žene u nauci : od Аrhimeda do Аjnštajna
Baronesa Berta fon Sutner
nobelov komitet je 1968. ustanovio i nagradu za ekonomiju. 
nobelova nagrada se ne dodeljuje posthumno i, osim za književnost, često 
se dodeljuje grupi od dva ili najviše tri dobitnika. Pošto se za otkrića u fizici i 
hemiji traži da izdrže proveru vremena, u ovim disciplinama između otkrića i 
dodele nagrade često prođe nekoliko decenija, pa su mnogi naučnici umrli 
u tom periodu i tako ostali bez nagrade. indijski astrofizičar Subramanijan 
Čandrasekhar (Subrahmanyan chandrasekhar, 1910–1995), na primer, dobio 
je 1983. nobelovu nagradu za svoj rad na strukturi i evoluciji zvezda objavljen 
tridesetih godina 20. veka.
Četvoro naučnika je do sada dva puta dobilo nobelovu nagradu: marija Kiri, 
za fiziku (1903) i za hemiju (1911); Lajnus Poling (Linus Pauling), za hemiju 
(1954) i za mir (1962), kao borac protiv nuklearnog naoružanja; džon Bardin 
(john Bardeen), za fiziku 1956. i 1972; Frederik Sanger (Frederick Sanger), za 
hemiju, za otkriće strukture molekula insulina (1958) i opet za hemiju (1980), 
za otkriće strukture virusa. 
nobelovu nagradu često dele bračni drugovi, ili su njeni laureati iz iste 
porodice.
najpoznatija porodica nobelovih laureata sigurno su Kirijevi: marija i Pjer 
Kiri, njihova ćerka irena Žolio Kiri i zet Frederik Žolio Kiri. i treća generacija 
Kirijevih nije manje uspešna: anri Labuiz (henry Labouisse), muž druge ćerke 
Kirijevih, eve, bio je direktor uniceF-a kada je ovoj organizaciji dodeljena 
nobelova nagrada za mir 1965. godine. osim Kirijevih, poznat je i bračni par 
mirdal, doduše sasvim u drugim oblastima. Gunar mirdal (Gunnar myrdal) 
dobio je nobelovu nagradu za ekonomiju 1974, dok je njegova supruga alva 
(alva myrdal) dobila nobelovu nagradu za mir nekoliko godina kasnije,  
1982. godine. 

---

89
na Vrhu: noBeLoVSKe KontroVerZe
nobelovu nagradu, simbol najvećih naučnih otkrića, do sada je dobila 41 
žena, i 762 muških laureata. Svega pet žena dobilo je ovu nagradu za tzv. tvrde 
nauke: za 
fiziku – marija Kiri (1903) i marija Gepert mejer (1963); za hemiju 
– marija Kiri (1911), irena Žolio Kiri (1935), doroti Krofut hodžkin (1964) i 
ejda jonat (2009) (mcGrayne, 1998).
Lice i naličje Nobelove medalje
deset žena je nagrađeno za 
fiziologiju i medicinu – Gerti Kori (1947), 
rozalin Susman jalou (1977), Barbara maklintok (1983), rita Levi-montalčini 
(1986), Gertruda Bel elion (1988), Kristijana Folhard nislajn (1995), Linda 
Bak (2004); Fransoaz Bare Sinusi (2008) i, najzad, elizabet Blekbern i Kerol 
Grejder (2009).
nešto više je žena laureatkinja za književnost i mir. Za 
književnost njih 
dvanaest –
 Selma Lagerlof (Selma ottilia Lovisa Lagerlof, 1909), Gracia deleda 
(Grazia deledda, 1926), Sigrid undset (Sigrid undset, 1928), Perl Bak (Pearl 
Buck, 1938), Gabrijela mistral (Gabriele mistral, 1945), neli Sač (nelly Sachs, 
1966), nadin Gordimer (nadine Gordimer, 1991), toni morison (toni 
morrison, 1993), Vislava šimborska (Wislawa Szymborska, 1996), elfride jelinek 
(elfride jelinek, 2004), doris Lesing (doris Lessing, 2007) i 2009. herta miler 
(herta miller). nobelovu nagradu za 
mir dobilo je takođe dvanaest žena – već 
pomenuta baronesa Berta fon Sutner (1905), džejn adams (jane adams, 1931), 
emili Grin Balč (emily Greene Balch, 1946), Beti Vilijams (Betty Williams, 
1976), marejd Korigan (mairead corrigan, 1976), majka tereza (mother teresa, 
1979), alva mirdal (alva myrdal, 1982), ang San Su Kju (aung San Suu Kyi, 
1991), rigoberta manču tam (rigoberta menchu tum, 1992), džodi Vilijams 
(jody Williams, 1992), širin ebadi (Shirin ebadi, 2003) i, najzad, Vangari matai 
(Wangari maathai, 2004). 
jedina žena dobitnica nagrade za 
ekonomiju jeste amerikanka elinor ostrom 
(elinor ostrom, 1933– ) sa državnog univerziteta u arizoni. Priznanje je dobila 
2009.godine.
najstarija među dobitnicima i dobitnicama nobelove nagrade, rita Levi 
montalčini, 22. aprila 2009. napunila je sto godina, i još uvek je profesionalno aktivna.

---

90
Žene u nauci : od Аrhimeda do Аjnštajna
dva puta je bezuspešno bila nominovana za nobelovu nagradu marijeta Blau 
(marietta Blau, 1894–1970), austrijska fizičarka, koja je usavršila proces detekcije 
nuklearnih čestica pomoću foto-emulzije. Posle studija godinama je volontirala 
na univerzitetu u Beču, da bi 1938. ispred nacističkih progona prvo pobegla u 
norvešku, a zatim u Sad, gde je najzad dobila prvi plaćeni posao na univerzitetu 
(milar et al., 2003).
Marijeta Blau
Paradigma uspeha: Marija Sklodovska Kiri
marija Sklodovska Kiri (marie Sklodowska curie, 1867–1934) nesumnjivo je 
najslavnija naučnica svih vremena i paradigma ženskog uspeha u nauci. o njoj su 
napisane brojne knjige i snimljeni dokumentarni i igrani filmovi (Byers i Williams, 
2006; dobrosavljević Grujić, 2004a; Goldsmith, 2006; reid, 1978; Snow, 1981; 
apotheker and Sarkadi, 2011). Svoju slavu, osim nesumnjivog naučnog dopri-
nosa, duguje popularnosti naučne oblasti kojom se bavila, negovanju uspomene 
na nju u obe njene domovine, Poljskoj i Francuskoj, i uzbudljivoj životnoj priči. 
marija Sklodovska je rođena 1867. u učiteljskoj porodici u Varšavi, u 
tadašnjoj carskoj rusiji. školovala se u privatnim školama, gde su se, tajno od 
ruskih vlasti, držali časovi poljskog jezika, istorije i geografije. Zbog porodičnih 
razloga kasno se upisala na univerzitet u Parizu (1891) i za tri godine završila 
studije fizike i matematike. 
Susret sa Pjerom Kirijem (Pierre curie, 1859–1906), poznatim istraživačem 
u oblasti magnetizma i šefom laboratorije Gradske visoke škole za industrijsku 

---