Evropski centar za mir I razvoj

Organomatika i sinergetika

Osnove društvenog inženjerstva

32

či: „Što je jedna sredina ekonomski bogatija, produkcija i potrošnja veća 

(...) stanje ekonomsko, njegova energija i bogatstvo zavise od tražnje.“

Kretanje rasploživog kapitala: ljudskog, tehnološkog i prirodnog u 

jednom  društveno-ekonomskom  sistemu po autoru: „Ako su tražnje 

nejednake istih objekata, onda nastaje cirkulacija ekonomskih količina: 

rada, kapitala ili objekata produkovanih. Ako se kapital nalazi u kakvoj 

ekonomskoj sredini (društvu), koja za njega nema potrebe (...) onda se 

on ne može pretvoriti u rad, on se seli.“

Svaki društveno-ekonomski sistem (država), mora bilansirati svoj 

trojni kapital (ljudski, tehnološki i prirodini), radi definisanja tržiš-

no-ekonomskih odnosa sa drugim državama, autor podvlači ovu potre-

bu: „Uvek računati ekonomski nivo dotične sredine (države). Taj se nivo 

meri apsolutnim bogatstvom gde ulazi: kapital, rad i objekti (proizvo-

di i usluge) dotične sredine ili relativnim bogatstvom, gde ulazi: relativ-

ni kapital, rad i objekti.“ 

Pojedine sredine, odnosno države, raspolažu velikim obimom pri-

rodnog kapitala, odnosno prirodnih resursa, koji nije uslovljen ekonom-

skim bogatstvom jedne države, te pokretanje ovog kapitala zavisi od in-

teresa ekonomskog potencijala drugih država, pa autor ističe: „Sirovine 

i materijal za preradu koji u sebi nose uticaj prirodnih sila nezavisni su 

od nivoa ekonomskog jednog naroda (...) a njihova reparticija nejedna-

ka u raznim delovima sveta, uslovljava u prvim uzrocima, kretanje ka-

pitala.“

Različiti nivo prirodnog kapitala, kao i stepen tehnološkog progre-

sa u različitim državama uslovljavaju po zakonu spojnih sudova cirkula-

ciju prirodnog, tehnološkog i ljudskog kapitala. Jer je kapital akumuliran 

u robama mobilni, te se vrši distribucija različitih oblika kapitala između 

država, pa po autoru: „Vraćaju se po kružnom procesu svojim sredinama 

i ponovo, ako ne nađu aranžman u svojim sredinama, cirkulišu po zako-

nima prirodnih uslova kretanja u sisteme veće tražnje kapitala, gde ma-

nje slobodnog kapitala ima.“

Pored ovih interesnih kružnih tokova kapitala, pojavljuju se i druga-

čija kretanja kapitala, pa autor ističe: „Inverzne su pojave moguće i kod 

ekonomskih procesa. Moguće je da kapital ide iz niže ekonomske sre-

dine u višu. Ovde se troši uvek rad za ovaj veštački, ireverzibilni kruž-

ni proces.“ 

Autor ističe da se u ekonomskim sistemima javljaju dva kružna toka 

kapitala:  reverzibilni i ireverzibilni, pa njihov oblik determiniše odnos 

---

Prva generacija teoretičara u Srpskoj školi efektivističkog mišljenja

33

kapitala i tražnje: „U svakom momentu odnos kapitala i tražnje u kruž-

nim procesima je stalna količina (veličina). U kružnim procesima entro-

pija (H) je nula.“

1.2.9. Kretanje entropije 

Autor posebno obrađuje problematiku nastajanja i kretanja entropije u 

društeno-ekonomskom sistemu i poslovnim sistemima u procesima koji 

nisu kružni: „U procesima nedovršenim, na jednoj strani faznih promena 

po kojim se procesi ekonomski zbivaju (...) entropija raste sa uvećanim 

promenama energije u vrednostima.“

U prirodnim procesima mnoge pojave su ireverzibilne, pa na tu 

činjenicu ukazuje autor: „(...) suprotni procesi, posle svih promena ne 

mogu pojavu na kojoj su se promene zbivale da vrate u početno stanje. U 

ireverzibilnim pojavama se mnoga kretanja gube i krajnje vrednosti su 

obično manje od početnih.“

Entropija je nazavisna od puta, po kojim se događaju promene u za-

tvorenim ekonomskim ciklusima: „Entropija je uvek nula. Kad se pojave 

ekonomske zbivaju po Karnotovim ciklusima.“

U zatvorenim ekonomskim sistemima entropija raste, usled cirku-

lacije unutrašnje kapitala i kretanja kapitala u druge sredine bez bilansne 

ravnoteže, pa autor tvrdi: „Kapital ide iz gušće u ređu sredinu bez potroš-

ka rada.

U razmeni produkata, kapitala u raznim vidovima: kao objekat izra-

đen, kredit ili u ma kakvom drugom obliku ide iz sredine veće tražnje u 

sredinu manje tražnje. Ako u sredini, gde je velika tražnja kakvog objekta, 

izveze u sredinu gde je veća tražnja, onda se to zbiva na račun rada, bo-

gatstva te sredine.“

Porast entropije u društveno-ekonomskim sistemima moguć je samo 

porastom kapitala na račun rada ili vrednosti: ‘„Tendencija ekonomskih 

promena u socijalnim sredinama, da se energija u krajnjoj fazi, posle svih 

transformacija, ogleda samo u stvorenom kapitalu. Ceo kapital se ne može 

pretvoriti u rad, niti ceo rad u kapital (...) kapital pretvoren u rad, ili obr-

nuto, jednim delom svojim ide na promenu energije.“

Društveni trojni kapital: ljudski, tehnološki i prirodni, predstavlja pri-

rodne izvore produkcionih sila. Nakon rezmene robe na tržištu planete, do-

bija se kapital kao relativna prometna vrednost: „Dobiveni kapital, energija i 

vrednosti nisu sad ništa drugo do relativne prometne vrednosti: ekonomski 

kapital, ekonomska energija (bogatstvo) i ekonomska vrednost.“

---