Evropski centar za mir I razvoj

Knjiga ministra privrede Kraljevine Srbije Koste Stojanovića „Osnovi te-

orije ekonomskih vrednosti“, koja je štampana i objavljena u Beogradu 

1910. godine, predstavljala je za mnoge visoko obrazovane stručnjake u 

Srbiji veliko teorijsko iznenađenje, pa oni nisu mogli shvatiti ni njen te-

orijski, niti njen prakseološki smisao.

Ta Kostina knjiga i sada početkom 21. veka, što znači posle više od 

90 godina od njenog objavljivanja, i dalje predstavlja veliko iznenađenje 

za nekoliko naših profesora Univerziteta, koji su pisali osvrte o teorijskom 

radu Koste Stojanovića.

Na najbolji način je o smislu teorijskog rada Koste Stojanovića dao 

objašnjenja Kostin prijatelj profesor dr Milutin Milanković u svom go-

voru na sahrani Koste Stojanovića početkom januara 1921. godine u Be-

ogradu.

Na osnovi tog govora Milutina Milankovića, mi u Istraživačkoj gru-

pi SINERGON, tretiramo Kostu Stojanovića kao začetnika Srpske škole 

efektivističkog mišljenja.

Istraživačka grupa SINERGON je nakon 97 godina od objavljivanja 

navedene Kostine knjige, prva u svetu nauke iznedrila organomatiku i 

sinergetiku kao nove integrativne naučne discipline, koje predstavljaju 

osnove društvenog inženjerstva.

Zbog te činjenice i ova naša knjiga o organomatici i sinergetici kao 

novim integrativnim naučnim disciplinama predstavlja veliko teorijsko 

iznenađenje, pogotovo i zbog toga što je osmišljavanje i elaboracija tih 

novih naučnih disciplina izvršena u Srbiji, što je malo ko mogao očeki-

vati.

Takve činjenice nužno nameću potrebu da u ovim našim uvodnim 

objašnjenjima sažeto izložimo:

Krsto Bosanac, general-major u penziji

Odgovorni redaktor knjige

Uvodna objašnjenja

---

Organomatika i sinergetika

Osnove društvenog inženjerstva

xxii

„Stogodišnji proces prakseološkog vrednovanja 

fundamentalnih teorijskih odrednica organomatike 

i sinergetike“.

Profesor dr Milutin Milanković, u jednom delu svog govora na sahrani 

Koste Stojanovića, ističe nužnost da se u pristupu analizi društvenih poja-

va treba pre svega analitički osvetliti „velike perturbacije društvene“, jer 

su one „prave laboratorije“ u oblasti društvenog inženjerstva.

1. Milankovićeva trajektorija istraživanja u oblasti 

društvenog inženjerstva

Kao odgovorni redaktor ove knjige predlažem čitaocima da čitanje ove 

knjige započnu čitanjem govora Milutina Milankovića na sahrani Koste 

Stojanovića početkom 1921. godine u Beogradu, čiji tekst se nalazi u pr-

vom delu ove knjige u odeljku broj dva u kome se govori o profesoru dr 

Milutinu Milankoviću.

Sugerišemo čitaocu, da nakon čitanja Mulutinovog govora, pročitaju 

tekst pod oznakom 2.6. u tome odeljku, čiji je naslov „Milankovićeva tra-

jektorija istraživanja u oblasti društvenog inženjerstva“.

Takav pristup proučavanju ove knjige sugerišemo čitaocima zbog 

toga što ćemo i uvodna objašnjenja izlagati na taj način, što ćemo o poje-

dinim značajnijim istorijskim događajima izložiti naš organomatički ana-

litički osvrt o njihovom efektivističkom i razvojnom značenju.

Treba u ovom uvodnom objašnjenju skrenuti pažnju čitaocima, da je 

raspored tekstova u knjizi sledio takva analitička polazišta.

2. Proboj Solunskog fronta 1918. godine

Analitičko osvetljavanje efektivističkog i razvojnog značenja proboja So-

lunskog fronta sa stanoviša Flejšmanove „Teorije potencijalne efektiv-

nosti složenih sistema“ kazuje da proboj Solunskog fronta u septembru 

1918. godine predstavlja izvrsni prakseološki primer (pravi „prakseološ-

ki analitički dragulj“), koji vrlo uverljivo i na najbolji način afirmiše Prvi 

princip organomatike, budući da su od septembra 1918. godine, do oslo-

bođenja Beograda 1. novembra 1918. godine, Prva i Druga armija Voj-

ske Srbije ostvarile: „maksimizaciju procesa aktiviranja resursa borbene 

potencijalne efektivnosti Solunskog fronta i Srpske vojske“.

---

Uvodna objašnjenja

xxiii

Srbija zaista treba da se ponosi takvom izvrsno ostvarenom istorij-

skom činjenicom, jer pored niza vojskovođa drugih zemalja, trojica voj-

voda Srpske vojske: Živojin Mišić, Stepa Stepanović i Petar Bojović, posle 

1. novembra 1918. godine, mogli su staviti svoje potpise ispod vrlo uver-

ljivo ispoljenog efektivističkog i razvojnog značenja prethodno navedenog 

Prvog principa organomatike.

3. Filozofija panhumanizma (svečoveštva) 

Miloša Đurića

Ne može se sumnjati u tačnost konstatacije, da su Kraljevina Srbija kao 

država, njeni građani i njena vojska u vreme Prvog svetskog rata od 1914. 

do 1918. godine prošli kroz izuzetno velike društvene perturbacije i sva-

kovrsna stradanja.

Filozof Miloš Đurić je kao filozof dobro znao. Da su se principi hu-

manizma počeli primenjivati u vreme razvoja kapitalizma i kapitalističkih 

produkcionih odnosa.

Austrougarski i nemački vojnici i njihove okupacione vlasti nisu u 

tom ratu primenjivali principe humanizma.

Mnoštvo njihovih nehumanih postupaka prema građanima Srbije 

pokazuje da je njihov „proklamovani humanizam“ bio tada vrlo defektan.

Miloš Đurić je zapazio, da su u tome ratu od 1914. do 1918. godine 

protiv Kraljevine Srbije prekršeni principi humanizma u odnosu prema 

građanima Srbije kao pojedincima, srpskom narodu u celini i prema srp-

skoj državi, pa je zaključio, da takva filozofija defektnog humanizma neće 

imati budućnost i da u daljoj budućnosti mora prevladati filozofija pan-

humanizma (svečoveštva) u odnosima između naroda i država.

Knjiga Miloša Đurića: „Filozofija panhumanizma“ objavljena je u 

Beogradu 1922. godine.

Na nizu konferencija nesvrstanih država, zaključci su bili usmereni 

ka razvoju principa filozofije panhumanizma (svečoveštva) u odnosima 

među narodima i državama.

To je razlog zbog koga navedena knjiga Miloša Đurića može i tre-

ba da bude tretirana pored ostalog i kao filozofska koncepcija sinergeti-

ke, budući da se vodi bitka za prevazilaženje postojećeg sistema hegemo-

nizma i nečoveštva u pravcu filozofije panhumanizma (svečoveštva) i 

sinergizma.

---