Milan Uzelac
Yüklə 4,05 Mb. Pdf görüntüsü
|
Milan Uzelac Estetika
www.uzelac.eu 36
Umetnost je izgubila raniji značaj, to je neosporno, no to još ništa ne kazuje o statusu estetike kao filozofske refleksije o umetnosti i, konačno, estetike kao filozofske discipline koja za svoj predmet istraživanja uzima umetnost koja, sve do naših dana ostaje fundamentalni način ophođenja čoveka sa svetom. Sada se, kako to primećuje savremeni francuski estetičar Mikel Difren (M. Dufrenne) estetika može razumeti kao teorijska refleksija o ljudskoj praksi, kao neprestano vraćanje neposredno-čulnom kontaktu sa stvarnošču. Put do prirodnog, do onog izvornog vodi preko aisthesis; estetika kao nauka stoga ne mora biti ugrožena pored svih zamerki koje se mogu (opravdano i neopravdano) uputiti današnjoj umetničkoj praksi. No, s druge strane, ne može se olako preći preko konstatacije da već u samom pojmu estetike imamo nešto zastarelo; Teodor Adorno primećuje da se to ne odnosi samo na umetničku praksu i na ravnodušnost prema estetičkoj teoriji pošto estetika sve vreme počiva na nesigurnim pretpostavkama budući trajno raspeta između metafizičkih i empirističkih zahteva; jednom se od nje zahteva da objašnjava šta je to umetnost, drugom prilikom šta je konkretno umetničko delo. Razlog pluralizmu estetičkih teorija Adorno vidi "s jedne strane, u principijelnoj teškoći, čak nemogućnosti da se jednim sistemom filozofskih kategorija generalno obuhvati umetnost, a s druge strane, u tradicionalnoj zavisnosti estetičkih iskaza od spoznajnoteorijskih pozicija koje su njihova pretpostavka" (Adorno, 1990, 119). U tome treba videti razlog što je filozofska estetika zapala u fatalnu alternativu između glupe i trivijalne opštosti i proizvoljnih, većinom iz konvencionalnih predstava, izvedenih sudova. Slabljenju interesa za estetiku možda je uzrok i sam njen predmet: umetnost pribežište sve više traži u svojoj negaciji, nastojeći da preživi putem svoje smrti; zato se
Milan Uzelac Estetika
www.uzelac.eu 37
estetici prebacuje da uvek tapka za umetnošću; prebacuje joj se da koristi opšte pojmove koji promašuju one momente što leže u osnovi moderne umetnosti. S druge strane, umetnost se oseća ugroženom od estetike, jer, kako to opet primećuje Adorno, "samo bi estetika bila u stanju da prosuđuje o tome da li i kako umetnost preživljava posle pada metafizike kojoj ona zahvaljuje svoje postojanje i sadržinu" (130). Nevolja estetike mogla bi da bude i to što ona više ne uspeva da se konstituiše, bilo da polazi od pojmovnog, bilo od bezpojmovnog iskustva. Njena sudbina je da mora uvek polaziti od same stvari umetnosti a u tome danas svoju istraživačku šansu vidi fenomenološka estetika koja sve vreme istrajava na tematizovanju same stvari umetnosti.
Postoje različita shvatanja o tome šta bi bio predmet estetike i šta bi ona zapravo trebalo da bude. Pođe li se od toga da ona nije neka posebna nauka, poljski estetičar Stefan Moravski u knjizi Predmet i metoda estetike piše kako bi u tom slučaju estetika za jedne bila (a) nauka takve vrste kakvom obično smatramo umetničku kritiku, a to znači izvesna količina organizovanog znanja o umetničkim delima ove ili one oblasti ili, u najboljem slučaju, iz njih nekoliko, na osnovu kojeg se vrši vrednovanje, lišeno međutim pretenzija da bude opšte priznato kao tačno. Za druge, opet, to je (b) nauka filozofskog tipa, to znači zbir najširih uopštavanja o prirodi umetnosti i lepog, izvedenih iz određenih pretpostavki pogleda na svet, koja nemaju, međutim, naučnih osnova. Događa se da se pod njom podrazumeva (c) svako nesistematizovano i neorganizovano znanje o ovim ili onim umetničkim delima, koje svakome dozvoljava da arbitrarno deli presude o lepom, ružnom,
Milan Uzelac Estetika
www.uzelac.eu 38
estetskoj vrednosti itd., u skladu sa formiranim ili nepouzdanim trenutnim ukusima" (Moravski, 1974, 15-16). Ako takva ubeđenja o karakteru estetike preovlađuju u datoj sredini ili širem društvenom sloju, ili postaju pomodna u izvesnom istorijskom periodu, nije čudno, onda, što estetiku smatraju sumnjivom naukom, ističe ovaj autor na istom mestu, jer, kad svako prema svom sopstvenom ukusu može kvalifikovati na primer, neku sliku kao dragocenu ili bezvrednu, ili, kad neku određenu filozofiju estetske vrednosti ovaj ili onaj mudrac nameće drugima, jer sadrži baš takvu viziju sveta, ili kad se cela stvar svodi na umetničku kritiku koja je zaista manifestacija jednog subjektivnog stava koji sugeriše da je x bolje od y , tada nam ne preostaje ništa drugo no odbaciti izučavanje estetskih problema (16). Činjenica je da i danas nailazimo na odbojne stavove spram estetike čak i kod onih koji pretenduju da se njom ozbiljno bave; uzroci mogu biti razni, ponajčešće dolaze iz njenog nerazumevanja i nepoznavanja osnovnih problema kojima se estetika zapravo bavi; reč je u najvećem broju slučajeva o onima koji estetiku nisu ozbiljno izučavali, koji ne znaju njenu istoriju i ne poznaju nijedno od velikih dela istorije filozofije pa tako i estetike, i na osnovu nekoliko pročitanih tekstova sumnjivog kvaliteta (jer i u takvom slučaju izbor je apsolutno nepouzdan) usuđuju se da govore, i što je još mnogo gore, da pišu o estetici. Zadatak filozofske estetike nije u tome da potvrđuje egzistentnost umetnosti, da daje recepte za stvaranje umetničkih dela, da razlikuje umetnost i neumetnost, da razlikuje znalce umetnosti od banauza i ističe prave spram pogrešnih sudova. Zadatak filozofske estetike je u tome da razume umetnost kao elemenat ljudske kulture i da eksplicira tu razumljivost tako što će nastojati da je utemelji. Pored svih razlika koje se javljaju unutar Yüklə 4,05 Mb. Dostları ilə paylaş:
|