Milan Uzelac
Yüklə 4,05 Mb. Pdf görüntüsü
|
Milan Uzelac Estetika
www.uzelac.eu 39
filozofske estetike opšta je saglasnost u tome da je neophodno da se fenomen umetnosti razume pomoću adekvatnih kategorija i pojmova i tako učini pristupačnim; u tome se ogleda njen specifični zadatak, jer polazi se od shvatanja da umetnost, kao i svaki drugi fenomen u svetu, može se razumeti čak i ako sam fenomen stvaranja ostaje do kraja nedokučiv. Umetnost je unutarsvetska i njenu osobitost i povezanost s drugim predmetima unutar sveta filozofska estetika tek treba da objasni. Budući da filozofija nije činjenična nauka, ona ne posmatra umetnost kao prostu činjenicu, kao fakat među drugim faktima, već nastoji da istraži posebnost ovog faktuma; ali, kako umetnost poznaje svet kao svet kulture, tj. kao ljudsku tvorevinu, filozofska estetika ima za zadatak da odredi smisao nastajanja takvih objekata koje nazivamo umetničkim. U tome treba videti razlog tome što upravo filozofija postavlja pitanje šta jedan lepi predmet, tj. umetničko delo (različito od objekata prirode i upotrebnih stvari) označava i šta ga razlikuje od drugih čulnih stvari. Na osnovu svega izloženog i polazeći od niza posebnih istraživanja umetničkog fenomena zadaci jedne filozofske estetike mogli bi biti sledeći: - Određivanje predmetne oblasti umetnosti, kao oblasti unutar koje se sreću posebne tvorevine (Seiende) koje se razlikuju od svakodnevnih stvari; ključ za pristup toj oblasti leži u pitanju o bivstvovanju tih posebnih tvorevina, i time se bavi ontologija umetnosti. Ontologija umetnosti je bitni deo filozofske estetike i nastoji da odgovori na pitanje kako se mogu razumeti umetnička dela i i šta treba da važi kao umetničko delo; ona daje bivstvena određenja umetnosti i omeđuje predmetnu oblast estetike. Treba imati u vidu da se u svim verzijama filozofske estetike počinje s Platonovim određenjem umetnosti kao o lepoj "stvari" koja je suprotstavljena oblasti ideja, preko
Milan Uzelac Estetika
www.uzelac.eu 40
Aristotelovog određenja umetnosti kao rezultata i podstreka "lepog delovanja" pa do modernih pozicija analitičke estetike, pri čemu se teži razumevanju pitanja o bivstvovanju, odnosno, o biti i načinu bivstvovanja umetničkih predmeta. Radi se o kriterijumu razlikovanja umetničkih dela kao čulnih stvari, od drugih predmeta. - Filozofska estetika nastoji da razvije pristupe kojima bi se fenomen umetnosti mogao dokučiti kako kroz pojmovnu analizu objekta tako i kroz pojmovnu analizu njegovog proizvođenja. Kako su oba pristupa u tradicionalnoj estetici bili alternativni za izgradju jedne ontologije umetnosti, bit umetnosti se može odrediti i tako što bi se istakli "objektivni" kriterijumi procenjivanja umetničkoga dela, određena merila ili modeli (kakvima je u doba klasicizma bila grčka lepota) i u odnosu na koje se potom procenjuju sva umetnička dela. Ali, s druge strane, može se poći od nastajanja dela i kao kriterijum umetnosti istaći njegova funkcija u ljudskome životu, tj. u kulturi. Umetničko delo se u ovom drugom slučaju vidi kao proizvod božje delatnosti a čovek je samo posrednik, izvršilac božje namere); međutim, ono se može pokazati i kao proizvod ljudskih ruku i tad je dokument o njegovom ophođenju sa stvarima, posledica njegovog odnošenja spram sveta. - Nadalje, zadatak filozofske estetike je u razvijanju i stvaranju kategorija i temeljnih pojmova kojima se opisuje specifična oblast estetskih objekata i ako je to moguće, posebnost biti takvih objekata (bivstvujućih). - Kao jedan od svojih osnovnih zadataka filozofska estetika vidi u razvijanju kritike (kako svakodnevnog tako i naučnog) govora o umetnost, pri čemu zadatak estetike nije odeljivanje umetnosti od ne-umetnosti već u tome da se da ta razlika razume, da se neprestano misli ta granica koju predmeti prelaze krećući se iz oblasti upotrebnih predmeta u oblast umetničkih dela, ali i iz sfere umetnosti u neke njoj
Milan Uzelac Estetika
www.uzelac.eu 41
strane oblasti. Isto tako, filozofska estetika ne teži ni tome da odredi mogućnosti teorijskog pristupa kojim se koriste istoričari, kritičari ili interpretatori umetnosti, tako što bi nekim svojim "savetima" usmeravala suđenje o umetnosti. Pre bi se moglo reći da estetika uvek ostaje jedan korak iza umetnosti i njenih faktografskih opisivanja, da poput Minervine sove svoj let započinje u predvečerje jedne umetničke prakse, jer "definicija onog šta umetnost jeste, uvek je unapred označena onim što je ona jednom bila, ali se legitimira onim što je postala, otvorena prema onom što će postati i što, možda, neće postati" (Adorno, 1979, 28). Estetika tako misli samu stvar umetnosti, bez namere da njoj bude neki nekrolog već da razume način na koji umetničko delo kao delo uspostavlja identitet sa samim sobom.
Filozofska estetika pita: šta nama znači umetnost u našoj istorijskoj kulturi, koja je njena relevantnost za svakodnevni život; međutim, imajući umetnost za svoj predmet, estetika kao filozofska disciplina, nikako ne ostaje ograničena na teorijska pitanja što ih postavlja sama filozofija. Filozofska estetika daje opšte osnove umetničkoj kritici i ako se umetnosti posmatraju u ogledalu njihovog značenja, često će se pokazati da je to ogledalo u manjoj ili većoj meri zavisno od filozofske estetike, te bi principijelni odnos između filozofske estetike i umetničke kritike karakterisalo to da filozofska estetika niti utiče na stvari umetnosti niti na teoriju umetnosti, ali i činjenica da filozofija nema direktni uticaj na formiranje tehničkog samorazumevanja umetnosti. U vezi s teorijom umetnosti i naukom o umetnosti (posebno u istoriji umetnosti), filozofskoj estetici se često nameće zadatak da bude naučna teorija; ona, istina, istražuje osnove predloženih pojmova i pita o njihovim naučnim oblicima nastojeći istovremeno da Yüklə 4,05 Mb. Dostları ilə paylaş:
|