Ozbekiston respublikasi oliy va



Yüklə 3,97 Mb.
səhifə87/89
tarix05.10.2023
ölçüsü3,97 Mb.
#125714
1   ...   81   82   83   84   85   86   87   88   89
sitologiya majmua

Mustaqil ta'lim mavzular

Hajmi (soat)

1

Hujayra nazariyasining yaratilish tarixi

20

2

Hujayra ontogenezining rivojlanish bosqichlari.

20

3

O'simlik va hayvon hujayrasining farqli va o'xshashlik belgilari.

20

4

Plastidalarning o'simlik organizmidagi ahamiyati

10

5

Hujayrada moddalar almashinuvi.

10

6

Hujayra va organellalarning morfologik jixatdan tuzilmaviy asosi.

10

7

Tirik mavjudotlar xromosomalarining tuzilishi, soni va genetik xaritalashdagi ahamiyati.

10

8

Hujayra patologiyasi va uning kelib chiqish sabablari.

20




Jami:

120


ILOVALAR FAN DASTURI












ЧужаИрЛйар «лчамлврн. Лсосмй жужайра пшпри - прокариот, исхжаржгг ва тукариог Проориот тужайра 1ужлитига ггш п?лпш аргшшзмлар 'JyKapmn - махсус аахмфааарни йожармшга юггиоосдашган хужайралар йипщлиси
У-наюу. Цтиипм м lymHtpuimr аакуалкр thihhh Хужайралараро боглаиишлар (кшггаетлар).
Цюошгомвлж мсмбранамипг стругтуравий гушлмшм т вгафвся Цитоолаэмлтв мембраианмш кии«вий тиркиби Лшиилир. оаджллир. Илазшгпск мсм6рл»а ормлм модлдаармииг хлрадодаыиши фаал ва пассив, Илатолемма хосшишри млкротукчалар. кипригонар. киачинлар. Ilnnotanw, фагмртп, -идошггоэ на эккииггот. Хужайра успсн (ташки) аппарата
Эмдоилалмагих ргтикулум. У мумий тасимфи ва Я»"' тураари.
Эмжииаэмотик рстмкулумиииг (ЭГТРкидлнк ва доиадор турлври Улармиш тутлишм. ЭПРимиг вдро ва богакя ортамоидлар Уртасилата моддаллр хараатош тя>чинда1шшп« шюмси
5-«саи*у. I оажи аппарат па лимкомалар.
Голжи аппарата чужаЛрада модлалар птмлшннувкааам всосий "согаоичи" ортаноид. Лтосомалар хосил Млтии (бирламчи. мвжмламчи ва Viraprait uukjuupu). Лиюсомаларитн \ужаЛра ичпла <>*кяг шм ккмии жара£нилдги кишит
Ь-маагу. Псромгмгома, ефсросома па Угимлик хужийрат иакуиааси.
Пероксисома п сфсрисомялярнюп хосил б?лиши ва важфалари Вакуилаларттг адои булииш. шюифлт Вакучма шираститг «имРви» нфкибк. аакуолвр тюнм кисмларинммг Vaapo бовяицлиги. Уларинш lyntiljntni ва футсцкаск
7-маату. \ужайрапипг таиич-харака! тамиим. Цеитрмола ва квиригчшрппп гушлиши ва вамфалара*.
Хужайрииииг твямч-хараажг гкшмм мнхрофмлампгглдр. микрофибрилжлар ва ыэаронайчалар. Уявриимг тунииш. f лчамлари и вазмфдпари Цюггриола ва киприкчалармкж тутилиши ва ашифалфи, кужайралардаги мввжудлигк, фарклапиши Цситриолвр цикл
^■'Т- ft^CQMMap, menu биосиитгж чтмаси.
Пласгмдалар аа улар да фотпс»nrm ашра^цнниНГ WMJU8 0ШШ1П. Хуасайра нласгчдаларюшыг тагрмф*, гурукдари. ультрастружтуравий и акыбвмЯ lymiuaim. Хлоропласт струггураси аа ипфки. Пластнлвларда фогосмжс* мстобосшшш и г амалги ошиши. Фстгостггспт пигмснлар 10-млату. Митотлрятта (уштм па ымфма.
Мкгогоидрма мсмбракасмптг тутлтпн Мктохомлриа матриксш Mammtimu* АТФ Самтаааигаш АТФшао иепраи М.гшхош«Р»«лп мадлалар ыггабшштм*
1I-маету. Хужайра
Ядроинш тлркибий кцсмлари, улктраструггуравий тувишшм, гарсибн, хоосаларм, вазифаларм Ядро хужайраддгн гснстиа ах боротый салкичи оргшшпа сифаттишги ахамиатп, уии амалга ошириш аа кайта тмалаш фаалматк. \ужайра адросиниш таолкникж твраккм?тп Ядрода ДИКлмш lyjMiUUUM аа аазифалари.
12-машу. Хроматин на ршт фуикгогалари. Хромосома.т|м«мн1 Mviaumuapia упрати ва умпга оасибатлари.
Хроматин аа умныг химиааий тариф*. М титла хромосомалч»шиг морфологмаси Кярнотмп аа аарммрамма. Хримосомалар морфологиасм. Хромосомалармммг фаап кмсмларм. (псрохромлтип ва -тухромхткмиииг кимбамЯ тумлиша Усмшша хужайраоммш сумъмй репридукпиаси. Кармотип аа уминг V* аришн, полиплоидна, амсуиломдаа жодцсалариимпг юмга ЙМММ Хромооомаларишм ыугаииаларга учраши аа упипг ошбатларя
IJ-wai). Ялроча. ядро мембраааси пораларм, карятшнаа.
Ялрочадар соиа-хужяйра мсгаболизмм даражасммит куропкмчи. Ядрошии шч псгифсрм» пласпшаасм - тузшшши, ахаммогти
14-маи|> \>жайра рсарадукмшкк. Мейат I, II pmni турларя па 6иоло<мк aiamnatii.



Мсмброиага эта 6?лмадо м фунишасм. Оксмл биосинтеза тушлшлм, кимеаий таркнбп м
9-м»» IV. Пллгпиа ва уларнинг ту рога рм,


гасимфа. lyiui



Mirrni фаталарм аа шгпжимсз- Mtmn аа умга хужайралариииг тайСртирлик ovtam. Мкгптда хромосомалар хлреалги. куялйраммнг фюмологма мгармшн. Мктотш фаолляк ва мгготн» милею: Ьиюмито», гтшпггешш нолисоматяа. амятта. Мейат ! аа мейо) II Мсйошнмг
биологии аждмютм Мейоэ бу.иотш боскичларм, (жшюп»к ва iwicthb оллммггм. хромчхомдлар oonmnrar сарралм кмскариши GVАмча тушуича.
1$-ма»1у. Ilnrpot, апитпл улириит тайиати ва ахлмюгти. \ужпйра пвтплпгкасм и у МММ! сабаблари Hespm хужаИра мсмбровасммнш упаиупчаилмк кобилиатимм бу-млшпи Апоптоп ху алЛраммиг детурдаипм ^лммюшрп жярявнн
III. Амалий машгулотлври буйнча курситма аа гааагалар AmiltiiD маштулотлар умун «суйилагм иаазулар тиасиа этишш:
I. Микроскоп, туэклиши м у била» шшпа каидллари.
1 Прокариот хужяйралариииг тугклиши, Багтсриалар ва kVk вши суш Утери.

  1. Эукармш хужайраларяммг жилиа хиллиги аа ударим доммий прспвритларда Ургвииш

  2. Нива п^сти хуквйраларипимг тужлиши. аштмнчалик нрешратлар гаврлаш.

5 (Ьшмолго ва тургор холят*

    1. Ьшотсилиятия т?р ва уиипг турлври

    2. Гояжи аппарат^тутилюии ва турляри

    3. Лиюоомвм:

9. Пласгклоларипг тумлишм • хлоропласт ви хромопласт мвсолвда.
Микрошйчаляр ва центриолатшг
10 Митпкоклрнанммг ту «спеши тутлиши.

      1. Рибосомхнинг гу чмлмшм.

      2. Муклеосима ва хромшин ипинниг тутклмшм Метафаза хроыосомаларммиш турларм Хромосомаларккш цмтогсметма уияришяяри.

      3. Ядро мсмбршаси ва поралярни <тсшмгчалармм> тушлиши. Ядрочамимг схсмягык тушлиши

      4. Mtrroi фаэапарн МсЯовимш К li фаталарм

      5. Эндорспродукши ва пилнтсииа Неарот ва anoimn хплмсасм. Талябя амалий мвшгулотлврла воигимчалмк npaiapawiap

1«й£рлайди. Амалий ишнгулотларяа бваоцмлапипш аашф&мр куйшш и приииипларга всосан такявиаои тирмк бмшюгик организилярнииг чужайраинй гутнлишини нфодалаигв малака косил кнллмрувчи. фамиимг иохиатиив аиглятувчи ва маязуляр орасидаги (кмлнкликми аиглагуачм мкытуы ммадордпгм
жарабмларни к^рсятиб бери» импзиит. эга маап'лар ва аргаиеллаларкмш, мммнй лрепаряглярдяги тасвирлари,




Лмалмй monryjKi i лярсга тяшкмл имш 6J(taw» кафедра профессор- ?ктужчмларм томомнлж) cVpomu ы тявенялар mir/ian чякииш Маьруаа машгулотлармла аапш вашим ва к?ммкм*яарим мисол аа aacaianap сшш Стлан мусгалжамлаАдшиф хамда гая бо4*гпдалар Буш* аааюа МпнЬ мшил шиш и муспишя шипит ЙУли балам Ц1—ЩИ
А«алий ыашгулитлар мультимедиа курулмаляри бмлам жихашш» вулкторкада бар академик rypyjgra бмр профессор- J ккгуачи гомоаадам JfiuiHiuniM шрур Маашулотлар файл ва мнтерфаапмв усуллар Срдамнлд утилиши, мое раамшда муноемб недагогма ва ахборегг текимлогашеар ■фЛЛШКШШН ММСШ1 мувофма.
IV. Муггакил num и муггакм мшлар My списка таълмм учум шем тталалагам ыэопупар:

  1. ХхжаАра iLSiapiMCMtm apamaaio парики.

  2. \)'кай|м оаггптжзамимг риважлаимш поодачлдрн

  3. Усммлиа ва хлйвон кужаАрасилмш фарклм и «хшашлмк бсягаларн

  4. Пласгмдаларашаг }сммлмк орпиппмалагм акдмнггм

3. .\>жайрала модлшар яамашилуаа.

    1. \)жайра ва ор«»меллслармммг морфологак xaxsrraa тушлмааиА •сося.

    2. Гира* мваасудснлар хромосомаларанмш гутлмшн^ со«ж ва гепегма яармгалашлагн «ламмати

8 Хужайра патологивси ва уммнг аелнб чикмш сэбаСшарн.
Мустяюи Сииштараладигап мватулир буйичл iu.u6aaap TUMutitcuui рефервтлар тайерлши ва ут таклмиот кклиш таасмя лнлалм

3.

V. Фаи Укаталаааамам нат шкала pu (шакллвмалиган KOMarmiiaaiipl
Фаним умлаштмраш матжасмла гаяаба.

  • цнгсхлогоамимг баологмага дойр бошка фаалар бмлаа ^-шро богякклмга, куаайро гирикликиинг злемопар бирлиги капли! н, лрокарао? ее эукараот хужойролар, шгтоплаэма \>-жаАраммиг ваагуилар галмым. хумйраммш одлнЯ и муражкаб бфлнмашлара аа уларам таккослпш К^лллналалагвн асосай цитологии конум ва ораашшлариим выплат усу ливр» rf «рмендв ммгмау/ua угт Сулмты.

  • ютолмгик усулларяпм фоЛдалана олиш, б^лааа^ттан *ужаАраммыг шп«м ммврискипда uuujiafl uamii, мсАш фкаиарммя фаркла* олми. патолошв ва шмкаплашам хужайраларим Омр-бмрмдаи фарада* балиш.








Yüklə 3,97 Mb.

Dostları ilə paylaş:
1   ...   81   82   83   84   85   86   87   88   89




Verilənlər bazası müəlliflik hüququ ilə müdafiə olunur ©genderi.org 2024
rəhbərliyinə müraciət

    Ana səhifə