Herbert Markuze

Herbert Markuze, takodje Frankfurtovska skola. To je neka mesavina filozofije I sociologije, najprimernije ime bi bilo filozfija drustva.Mozda bas izuzetno primeren za vas koji se bavite drustvom, odnosno njegovim institucijama. Jedno od njegovih glavnih dela je Jednodimenzionalni covek, kod nas je odavno prevedeno. Bavi se Amerikom 50-ih, 60ih godina.Jednodimenzionalni covek znaci da covek gubi svoju plasticnost da se redukuje. Bar ne moze na jednoj dimenziji, moze na dve dimenzije. Jedna od posledica toga dakle to ima dva nivoa. Jedan je fakticko onticko suzavanje, redukovanje, svodjenje coveka na neke funkcije, neke momente nasuprot nekakvom bogatstvu, covekovih mogucnosti, sposobnosti I tako dalje…A druga funkcija koja je s tim u vezi, I zato je ovo jedna vrsta radikalne kritike savremenog drustva, jeste da se gubitkom te plasticnosti, odnosno suzavanjem tih njegovih ontickih mogucnosti I kompetencija itd…njegove kriticke sposobnosti smanjuje. Dakle Jednodimenzionalni covek, je po Markuzeu, preterano uklopljen u drustvo koje pociva na dominaciji, koje pociva na represiji I koji onda zbog toga gubi neke izrazite ljudske osobine, odnosno prilagodjavanje neljudskom drustvu zapravo vodi dehumanizaciji coveka. Nisam rekao, I on I ova dvojica spadaju u marksisticku misao, iako recimo istini za volju, ovaj Markuze prvi ozbiljniji rad koji je napisao bio je o Hajdegeru. Hajdeger je ne znam da li sam to rekao bio clan nacisticke stranke, on markuze I ova dvojica su bili jevreji. Ali po prirodi stvari to nije islo zajedno. Ali u mnogim aspektima zapravo kada vidite kritiku, kulturnu kritiku tog vremena koja potice sa desnog I sa levog tabora, vidite da ima dosta preklapanja. Mozemo reci da su dosta od te Hajdegerove kritike koja dolazi iz tog konzervativnog krila nemackih univerzitetskih krugova da su preuzeli frankfurtski krug, pogotovo Markuze. E sada treba da objasnimo dakle tu jednodimenzijalnost I kakvo je to drustvo koje ne odgovara coveku. Zapravo sasvim je zgodno sto se o Markuzeu prica nakon dijalektike prosvecenosti, zato sto smo na ovom prethodnom predavanju mogli da vidimo da u stvari rezultat ove dijalektike povesti jeste izmirenje coveka sa covekom u neumu, odnosno prirodno izmirenje. Zato I kaze Adorno nasuprot tome Hegelovom istinito je celo, on kaze istinito je necelo.Odnosno celina nije istinita, prema Adornu. Na cemu pociva zapravo nase drustvo, odnosno sad kako da kazem ovo je razrada dijalektike prosvetiteljstva na nesto konkretnije planove pa se onda to moze I posmatrati kao jedna celina. U cemu je dakle problem s danasnjim drustvom?Problem je u tome sto se ljudima smanjuje kriticka svest, sto ne razumeju sta se desava oko njih.Za ove mislioce, buduci da su bili marksisti misao oslobodjenja je bila kljucna emancipacija.Medjutim realnost je bila takva da u njihovim drustvima su ti emancipatorski pokreti nisu bili mnogo jaki, cak sta vise.Mislim njihovim jer su oni emigrirali u Ameriku pa su videli kako to u Americi izgleda.Ni nije bilo komunisticke partije tamo. Videli su u stvari da se desava nesto neobicno , a drustvo I dalje u sebi sadrzi neke stvari protiv koji se treba buniti,a li da se ljudi ne bune. Da su dakle razvijene strategije I tehnike pacifikovanja otpora I upodebljavanja ljudi ili makar cinjenja komfornim necega protiv cega je trebalo da se bune. Dok u Marksovo vreme je bilo jasno da zbog neljudskih uslova zivota treba da se bune, da preuzmu ulogu avangarde koja ce da sprovede Marksovu filozofiju odnosno da ukine povest. Ovde toga vise nema. Zasto? Zato sto je doslo do promene konstelacije, zato sto su dominantne klase nasle nacine da zadrze svoju dominaciju a da onima koje izrabljuju bude relativno dobro, dovoljno dobro da se ne bune. 50ih godina zaista imate jednu vrstu revolucije gde radnistvo dobija masovno dobija priliku da zivi u svojim kucama da imaju svoja kola, televizore, hladnjak.Ne prosto zato sto nisu postojalii u to vreme, nego im prosto nije bilo dostupno. I ono sto je po Marksu bio temelj revolucije to da je radnistvo u neizdrzljivom polozaju. Ispostavilo se da je radnistvu I te kako dobro, I da mu ne pada na pamet da se buni protiv takvog stanja, stavise postaje branilac tog sistem I tog poretka. To je bilo moguce zahvaljujuci napretku tehnologije-to je jedan fakticki momenat.A pod 2. Sto je ovde vaznije je to da ljudi vise nisu potcinjeni slojevi(namerno kazem potcinjeni , a e potlaceni jer se potlacenost izgubila kao jedna vrsta psiholoskog horizonta kojim se dozivlajavao polozaj u zajednici) da su ti potcinjeni slojevi izgubili neprijatelje. Nemate klasnog neprijatelja, sigurno necete da dizete revoluciju. Napravljeno je nesto sto je veoma vesto iako nije to posledica nikakve zavere vec je sistem naucio da se sam sebe naucio da modifikuje da se ucini sposobnim za autokorekcije. Sama povest, tu sad ima neceg hegelovskog. Za Hegela je proces povesti process ucenja, proces autokorekcije onoga sto je u njoj neodrzivo. To se ovde pokazuje na delu. Radnicka klasa iako je realno I dalje iskoriscavanja, zbog usavrsavanja proizvodnih procesa ali promena institucionalnog okvira sebe ne dozivljava kao potlacenu I prestaje da onu drugu vladajucu klasu dozivljava kao svog neprijatelja. Za njih su realni odnosi pocinjeni da budu jedini moguci odnosi, jedini zamislivi odnosi. Ako nemate predstavu o tome da vam moze biti bolje, odnosno da je nepodnosljivo stanje u kojem zivite trenutno onda tu nema nista od emisje emancipacije, odnosno revolucije. E sad sta je ovde dosta vazno. Nadovezujuci se na Horhajmera I Adorna, markuze daje sledecu dijagnozu-dimenzija transcedencije nestaje(ove transcedencije su vertikalne, bozanske…tu nema poretka). Ono sto ostaje jeste samo transcedovanje ka nekom drugacijem stanju.Transcedovanje znaci iskoracivanje. Transcedovanje se desava u dimeziji horizontalnog, vremenskog, projekcija necega drugacijeg sto bi trebalo da ostvari. Ali zbog ovakvog nacina uspesnog izmirenja intesa vladajuce I potcinjene klase I zbog hipertrofije proces posedovanja radnik gubi iz vida nekakvog industrijalca koji mu je klasni nepriijatelj navodno, on proces masovne proizvodne pocinje da dozivljava kao neminovnu realnost, a protiv realnosti se bune samo ludaci.Gubi se dakle dimenzija razlikovanja stvarnoga I mogucega.Radnistvo 19. Veka iako je mahom bilo otudjeno od crkve je imalo svest o tome da moze biti drugacije. Ta misao transcedovanja postojeceg ka mogucem filozofsko-psiholoski jeste preduslov za revoluciju. Ako se zaboravi na razliku izmedju stvarnog I moguceg, ako se ono stvarno dozivlja kao ono sto je optimalno. Da sad parafraziram Lajbnica ako se stvarni svet dozivljava kao najbolji od svih mogucih svetova, onda nema nista od revolucije. To je moguce u jednodimenzionalnom drustvu, u drustvu u kome oni koji su izrabljivani se osecaju da im je dobro. Koji su mehanizmi koji to omogucuju? Pre svega, hedonisticka kultura, kultura zadovoljstva, masovna zabava, industrija masovne zabave koja je razvijena tada, 30ih godina ali sigurno I razvijenija I 50ih. Kultura masovne zabave je u vlasti vladajucih slojeva. Ta kultura emituje laznu ideolosku svest o tome da je svima dobro. Dok je nakada u Marksovo vreme postojala razlika izmedju culture elitnih slojeva I kulture masa. Vise toga nema. Masovna kultura postaje kultura svih.Marks stalno govori da je vladjuca kultura u klasnom drustvu kultura vladajuce klase.Sada se ta dimenzija gubi.Svi gledaju iste filmove, svi uzivaju u istim potrosnim dobrima.Time se salje poruka, svi smo isti. Naravno nisu svi isti, ali na tom ideoloskom planu industrija masovne zabave to stvara narkoticko dejstvvo u odnosu na one koji bi kao trebalo da se bune, iako njma realno nije lose. Pazite da su oni ziveli kao sto je zivela radnicka klasa 100 godina pre toga, sigurno bi se bunili. Nikakva televizija, ne znam sta ja ne bi moglo da ih ubedi da im je dobro. Ali realno se napravilo tako da je u raspodeli dobara radnicka klasa mogla da dobije dovoljno toga da zivi pristojno, pogotovo da zivi pristojnije od radnicke klase u istocnom bloku, sto je bio kljucna stvar u svemu tome. Iako to Markuze preskace taj momenat.Dakle imate to, industrija masovne zabave koja pacifikuje, zatim imate potrosnju, imate masovnu potrosnju. Sta je tu dosta vazno. ….govori o pojmu potrebe coveka.Postoje istinske potreba, bazicne I ne znam neke vise potrebe itd…Markuze govori o laznim potrebama. Govori o tome da ljudi dozivljavaju sebe ispunjenima u necemu sto ne bi trebalo da ih ispunjava. Naime, kod Marksa pojam otudjenja je objektivan pojam. Kada je radnik otudjen od proizvoda svog rada, od fabrike od industrijalca, od drzave I njenih institucija, on to zna. Ovde se stvari preokrecu.Covek pocinje da zivi tudjim zivotima. POcinje da se identifikuje sa glumcima, sa nekim javnim licnostima, pocinje da prati njihov privatni zivot…a to se moze pratiti na nivou novinara, pa to moze istorijski da se vidi. A sad to je vrlo vazno sa ove kulturnokriticke pozadine. Pojava novinarstav gde se prate privatni zivoti pojedinaca ima na nivou gajenja kulturno kriiticke svesti gotovo devastirajuce posledice. Kda se identifikujete sa tudjim zivotom, I kada se u to uzivite I to pratite, jedna od posledica je ta da ne razlikujete svoj zivot I zivot tudje osobe. Onda, druga posedica je ta da ne shvatate da vas to negde odvlaci od pravih problema I bavljenja njima. Dakle, tu se desava da ljudi zive u stanju realne otudjenosti a da to ne znaju. A to je novi momenat. Ljudi se identifikuju sa zivotima, problemima, entitetima, vrednostima koji nisu njihovi. Stvaraju se lazne potrebe koje su vezi sa tkz. Laznom svescu.lazna svest o sebi, o svom polozaju u drustvu, o tome sta treba da se radi u drustvu je generisana na ovaj nacin. E sad sta je tu dosta drugacije u odnosu na marksovo vreme. Posto je u marksovo vreme pojam otudjenja bio objektivna kategorija I tu nije bilo razlike izmedju realnoga stanja I stanja svesti.Jer oni koji su bili otudjeni, tako su se I osecali. Onaj ko je otudjen, naravno nije mu bilo prijatno zbog tog otudjenja I to izaziva nezadovoljstvo, odnosno to je nesto sto je onda revolucionarni potencijal. A ovde naprotiv, oni koji su otudjei, da nisu otudjeni ne bi ziveli tudje zivote u tom stanju uzivaju. Osecaju se dobro. To je ono sto je paradoksalno I to je onda ono sto je genijalno u sistemu manipulisanja koje stavra liberalno demokratsko drustvo. U klasicnom kapitalizu jasne su strane fronta, jasno je gde su rovovi, jasno je ko je neprijatelj, ovde vise neprijatelja nema. On iscezava sa horizontal. Ono sto preostaje jeste jedna visko industrijalizovana sttvaranost I process I koji pociva na noj I ostaje covekovo uklapanje u tome. Imate ovu potpunu imezu, imezu bez ostatka.Oponasanje onoga sto se nalazi oko nas, bez ideje da bi moglo da bude drugacije. Ta imeza preostaje kao jedini delujuci model drustvenog ponasanja, zato kriticko-emancipatorska misao, pogotovu praksa nema nikakvu sansu. Iako Markuze sanja o tome, pominje nekakve marginalne grupe, studentske pokrete, feministicke organizacije, skupine manjina kao eventualnu avangardu za neku revoluciju, ali misli da je njemu bilo jasno da je to potpuno besmisleno, da to nema sanse nikakve. I na nivou masovnosti I na nivou odlucnosti, ogorcenosti tih da kazemo tih marginalnih grupa, nema ni govora da one mogu da ugroze ovaj postojeci poredak. Dakle, system je nasao nacina da integrise one koji su da kazem u relativno slabijem polozaju u odnosu na vladajuce klase I da pacifikuje njihovo eventualnu rusilacku energiju..Dalje, manipulacija slobodom je dosta znacajna.Ima, to je ves opste mesto, poznata stvar. Koindecidiranje rok end rolla(ne samo kao vrstu muzike, nego I nacinom zivota) sa vijetnamskim ratom. Vijetnamski rat je bio stvarno, ajde da su oni to brzo dobili, ali na kraju sa=u ga izgubili. Da su oni to brzo dobili, verovatno toga ne bi bilo. Ali rat je dovoljno dugo trajao saprevise mrtvih I ljudi su se pitali dobro pa sta mi tamo radimo. Zato se I Amerikanci ne bi zapitali da je to brzo zavrseno, kao sto inace nemaju obicaj nakon toga da se zapitaju.To je razvilo dosta jak anti-ratni pokret. Ali anti-ratni pokret nije bio samo antiratni pokret vec onda skupa sa tim pocele su da se pragmatizuju I vrednosti na kojim aje pocivalo to drustvo. Tu se pravi prvi put novija istorija, veliki generacijski jaz izmedju dece I roditelja, da vise ne mogu da se razumeju. I onda imate tu pricu rok end roll, bunt I tako to…zaista je napravljen taj jaz. N e zbog rok end rolla vec zato sto su to realne istorijske okolnosti napavile. oNda su se dosetili, odnosno postoje svedocanstva o tome, Markuze, on dedukuje apriorne teze,a oni su mi--- I empirijske dokaze da je tako I bilo. Imate eksploziju rok end rolla, masovnu upotrebu opojnih sredstava I takozvanu sexualnu revoluciju. Dokumenti pokazuju da je iza toga stajao Americki establishment I da je to konkretno radilo …… Sta znaci ovo? Ljudima su bukvalno date male slobode, iako je to pazite sexualna revolucija, to sto je tad postalo dopustno bilo nezamislivo 10 ili 20 godina pre toga. Apsolutno nezamislivo.Ali sta je bila pozdaina toga? Dacemo vam vecu slobodu u privatnom zvotu da ne biste dovodili u pitanje ono do cega je nama stalo, odnose u drustvu na cemu pociva zajednica.I onda se pokazuje u stvari, nasuprot ovoj stalnoj paradigmi postepenog emancipovanja gde se proctor slobode postepeno siri I gde to imate jedan liberalna process koj iima svoju logiku. Ovde se stvari preokrecu.Ovde se daju male slobode, da bi se zaustavio process sirenja velikuh sloboda.Sloboda sluzi da bi se zaustavila emancipacija drustva, da bi se odnsi dominacije ocuvali. Dacemo vam male slobode, izmislicemo vam potrebe pa cemo vam ispunjavati te potrebe da biste se osetili ugodno. Dakle dok je nakada postojala neugodnost I bila siguran indicator za to da vam nije dobro, odnosno da stvari trea promeniti, sad ugodnost postaje mehanizam putem kojega ljudi deluju uljuljkano, pomocu kojega se generise lazna svest ili lazno bice koje onda njih cini uskladjenim sa postojeceim stanjem I koje onemogucuje kritiku, odnosno emancipaciju. Sta to zapravo znaci? Markuze je zanimljiv po tome sto hoce da kaze da se kontekst drustva, kontekst pitanja slobode I emancipacije znacajno promenio u odnosu na Marksovo vreme, sto ce reci da je tu potrebno preduzeti jednu vrstu istorijske refleksije. Nije dovoljno drzati se onoga kataloga sloboda I prava koji su bili trazeni u 19.Veku da biste mogli imati istinske slobodno drustvo.Jer su u medjuvremenu razvijene strategije da se uz formalno, cak I sustinsko postovanje svog ovog kataloga vrednosti I prava covek zadrzi u stanju neslobode.On kaze da je demokratija najsavrseniji mehanizam kontrole.Zasto? Pa zato sto covek misli da mu je dobro kad je kontrolisan. Svuda, gde god da imate neslobodu taj sistem pre ili kanije pada zato sto ljudi se osecaju da su neslobodni I zele to da promene jer je coveku neprirodno da bude neslobodan, manje ili vise. Sad medjutim, imate jedan efikasan sistem drzanja ljudi u stanju neslobode a da njima to bude dobro. Znaci savrseno da nekog kontroliste u stanju jednodimenzionalnosti, nekriticke beslovesnosti, I da on u tome uziva. I da trazi jos. Lazne potrebe se razvijaju odnosno ispunjavaju preko masovne industrije I preko masovne potrosnje.Ljudi pocinju da s eprojketuju, u stvari to je fetisizam. I onda imate ono, cak ima I onaj izraz must have. Ne kao recenica, vec kao kvazi-imenica. Znaci ako nesto vidite, neka kola ne znam, jahta to ponekad bude I zena ili vec kako koi ma orijentaciju. Onda se kaze to je MUST HAVE. U smislu da to koriste kao vrstu imenice.Sta to zapravo znaci? To znaci da ako covek dodje u posed toga, on se oseca ispunjenim. To je lazna ispunjenost, ali to sto je lazan samo na nivou neke metafizicke refleksije. Za onoga koji sse oseca ispunjenim, posedovanjem nekog predmeta ili gledanjem nove epizdoe omiljene serije to je vrhunac zadovoljstva. I to je onda kontrola savrsena. To ide na slican nacin kao, razvio se mehanizam zavisnosti, normalno to Markuze ne reflektuje posto je on levicar pa ne razume ovo, koje je poreklo toga. Precrtavanje transcedencije omogucuje da se obogotvore stvari.Kada postoji samo dimenzija emanencije onda je moguce…sta je zapravo fetisizam?To je dozivljaj predmeta bilo da su u pitanju ljudi bilo stvari kao necega sto je bozansko.To nije moguce u teocentricnom drustvu. U teocentricnom drustvu nije moguce da se ljudi projektuju na posedovanje automobile I da onda osete jednu vrstu cak seksualnog zadovoljstva kad poseduju tuu stvar. To je moguce samo u drustvu gde nemate dimenziju transcedencije, gde se onda zapravo ta energija, taj nedostajuci transcedens, kad se on projektuje, ucitava u stvari oko ans. E kada se to desi, onda se ljudima razvija mehanizam zavisnosti koji je slican kao kod zavisnika od opojnih sredstava. Prvo ims e da malo da se navuku.Zasto ljudi gledaju serije? Na kraju vise nije ni vazno koju seriju gledaju, vazno je da se nesto gleda. Pazite, prosto su navuceni na to. Nemate selekciju. Nece te gledati ozbiljne serije sigurno, nego one koje mogu lako da se provare, koje su pike, gde ne mora mozak mnogo da se angazuje. Dovoljno je da se nesto desava, pa da imate uzivljavanje, ali ne previse da vas to tera na neko razmisljanje. I onda od tih koji gledaju permanentno serije, onda vidite da se ustvari uglavnom nicega ne secaju.Nije ni poenta da se necega secate. Kad imate iskustvo sa nekim covekom, nekom knjigom, nekim filmom, to ostavi pecat na vas. Ovde nema toga. Vaznno je samo da prodje vreme da, to je bukvalno ta razlika. Pitanje: Da li Markuze nesto predvidja? On predvidja nesto sto je dosta, kod nacista je obicno kritika bolji deo od samoga programa. On je smatrao da stvarnost, da je process tehnoloskog napretka to je opet suprotno Hajdegeru. Hajdeger smatra da jtehnika kao takva sluzi dominaciji I porobljavanju.Markuze je matrao medjutim da se tehnika moze iskoristiti za humanizovanje ljudskoga zivota.Kaze kako?Radi se u indiustriji 9, 10 sati dnevno, to nije objektivno potrebno.Vec u njegovo vreme to je bilo fakticka cinjenica, da nije bilo potrebno da se toliko radi.Sta je smisao toga prema njemu? Smisao toga je da ljudi nemaju previse slobodnog vremena, jer ako imaju previse slobodnog vremena skloni su da razmisljaju o raznim stvarima, destuktivnima, cini mi se. Ideja je ta da se ljudi drze u tom pogonu mehanickom, u tom masinskom pogonu, koji je zapravo metafora za organizaciju drustva, koji je takodje organizovan na jedan pogonski nacin. Da se time drze apsorbovanima u to stanje. Markuze je smatrao da je bilo dovoljno da se radi dva do tri sata dnevno, a da ostatak vremena ljudi provedu razvijajuci svoje kreativne sposobnosti. Treba da imate dosta veliki manjak u poznavanju psihologije da biste mogli da izneste ovu tezu.Ko je bio u vosjci, pretpostavljam da niko od vas nije bio u vojsci, imate tamo iskustvo sledece. Jas am bio posle gimnazije, pa sam jos bio bolja klasa, ova septembarska, gde su bili uglavnom student, odnosno buduci student. A sta sam mogao da vidim, pogotovo ove druge klase, decembarska… Kada vosjka nije imala posla, cesto nam daju da radimo stvari koje su besmislene.Omiljena stvar skupljanje lisca oko kasarne.Sta sam medjutim posle shvatio. Da su ljudi potpuno u pravu sto su to radili, zato sto 90 posto ljudi kad nije ialo sta da radi, oni su se tukli, tetovirali, nabadali nozevima…pa sam onda shvatio da nema mnogo nas koji dozivljavamo tako strasno taj besmisleni posao. Najveci deo ljudi kada im, to je bilo u srednjem veku, dokonost majka svih grehova. Kada im date slobodno vreme, ljudi ne znaju sta ce od sebe I onda to preokrecu u negativne stvari. Napijanje…Markuze je tu projektovao da su svi ljudi sposobni da svoje slobodno vreme kreativno ispunjavaju, da razviju svoje sposobnosti…itd.Pomenuo sam ove pokrete marginalne koji treba da pokrenu revoluciju.To je dosta slabiji deo njegove teorije. Ono sto je tacno jeste da smo odavno presli fazu da je covek odavno presao fazu da radi do iscrpljenosti da bi mogao da prezivi. Jer toliko je industrija napredovala, da zapravo mera covekovog ucinka u proizvodnom procesu nije njegova fizicka energija koju je ulozio. Jer on ne ulaze vise nikakvu fizicku energiju. Ili minimalnu.Toliko su masine postale mocne da je covek postao privezak masina. Kad čovek postane privezak mašini onda je on lako zamenljiv. Nema više štrajkbrehera, oni koji lome štrajk, koji lome štrajk, obesmišljavaju ga, jer može bilo ko da radi za mašinama. Čovekova uloga nije više suštinska jer su mašine postale važnije onda je uloga radničke klase degradirana. Ona ne može imati veliku funkciju i ne može da ucenjuje vladajuću klasu. Zašto bi umetnost bila važna?...