Jesu LI nas posetili vanzemaljci

~ 62 ~ 

 

balona. U unutrašnjosti tog balona vidljiva je zmija koja se kreće prema nebu. Za Krasa i Habeka indicija je jasna: Taj 

reljef je tehnički nacrt, balon je sijalica, a zmija je bakarna spirala u sijalici. Sa takvim električnim osvetljenjem, 

Egipćani su osvetljavali tamne hodnike piramida. S time bi bilo objašnjeno zašto hodnici u piramidama nisu začađeni 

po  zidovima  i  plafonima  od  dima  sa  upaljenih  baklji.  Nije  bilo  baklji.  Egiptolozi  imaju  drugačije  objašnjenje  za 

„sijalicu” iz Egipta: Egipatski reljefi uvek imaju simbolično značenje: Stvarnost nikad nije predstavljena. Stilizacija 

ponekad ide tako daleko da je moguće iz malih isečaka rekonstruisati kompletna dela. U reljefu oni prepoznavaju 

čamac boga sunca, Ra, koji završava u cvetu lotosa. Drugi to shvataju kao „kablove u dršci sijalice.” U mitologiji 

Egipćana, sunce naveče umire, da bi se uutro ponovo rodilo. Stoga je zmija kao simbol ponovnog rađanja - ona posle 

menjanja  svoje  kože  se  „ponovo  rađa.”  Na  „šalteru”  ispod  „sijalice”  bog  Heh  pruža  svoje  ruke  prema  nebu  i 

usmerava Sunce prema nebu. Kontroverzni deo reljefa je predstava „navoje sijalične drške.” Ni egiptolozi tačno ne 

znaju kako da se odrede, odnosno tumače, ti navoji. Mogao bi značiti „horizont”, i tada bi reljef predstavljao boga 

sunca, što u jutro Nove Godine, putuje ka nebu. Ako baterija iz Bagdada nije služila za osvetljenje - čemu je onda 

služila? Jedino logično i uverljivo objašnjenje: za pozlaćivanje figura. Za galvanizaciju dovoljno je imati malu jačinu i 

napon struje. Uspešno je učinjen i taj eksperiment. Jedna mala figura je uspešno pozlaćena. Postavljena je bila u 

posudu napunjenu sa mešavinom zlatnog praha i priključena sa baterijom. Već posle dva sata, figura je bila obložena 

zlatom - pozlaćena. Tako je to moglo biti. Ipak, mnogo pitanja ostaje: Da li su baterije zaista bile upotrebljavane za 

pozlaćivanje? Da li su Partareni uopšte poznavali proizvodnju zlatnog praha potrebnog za galvanizaciju? I zašto 

arheolozi pronalaze i slične „baterije” u kojima se umesto gvozdenih poluga, nalaze bakarne poluge u bakarnoj 

spirali? Sa dva ista metala nije moguće proizvesti struju. Da li je te posude onda slučajno moguće upotrebiti za 

galvanizaciju, dok zapravo služe za nešto drugo? Naše pretke ne bi smeli potcenjivati. Šta su stvarno mogli i sta su 

pojedinci mogli, posle par vekova teško je znati. Verovatno su postojali genijalci i genijalni pronalasci o kojima su 

nestali svi tragovi i za koje nikad saznati nećemo. Ako naučnici danas pronađu takvu stvar, onda se nađu pred novom 

zagonetkom. 

Primer takvog predmeta je i „kompjuter” iz Antikitere. Pronađen je u jednom antičkom brodu potopljenom u 

moru.  Bilo  je  to  1900.  godine.  U  dubini  od  42m,  i  „kompjuter”  je  imao  veličinu  kutije  za  cipele.  Arheolozi  su 

katalogizirali pronađene predmete: Vaze, posude za vina, kipove, amfore, mramorne i bronzane figure. Po svemu 

sudeći, bio je to trgovački brod, potonuo u prvom veku pre nove ere. 

 

 

Originalan artefakat i rekonstrukcija 

 

Potrebno je bilo još 70 godina da bi se taj predmet dovoljno proučio i shvatio. Učinjeni su rentgenski snimci 

predmeta i ostataka u drvetu, kao i provereni detaljni arheološki zapisi prvobitnog izgleda, te i stare fotografije. 

Otkriće je zaista bilo začuđujuće: Bio je to astrolabijum. Taj astrolabijum je sprava koja pokazuje vreme izlazka i 

zalaska sunca, te kretanja pet Grcima tada poznatih planeta, uključujući i faze meseca. Skoro 30 zupčanika pokretalo 

i pomeralo je jedno drugo i tako dočaravalo faze Meseca, izlazak i zalazak Sunca itd. Svi zupčanici su napravljeni od 

---

~ 63 ~ 

 

bakra koji sadrži i izvesnu količinu cinka. Zubi tih zupčanika imali su uglove od 60 stepeni. A, sa strane imali su 

„navojak” koji je bio pokretač tome svemu. Jednom navijen, astrolobijum je pokretao oznake što su označavale 

položaj planeta u određenim vremenskim periodama. Otkriće je senzacionalno. Teško nam je shvatljivo da su stari 

Grci bili u stanju da naprave jedan tako komplikovan sistem sa zupčanicima. Sistem, koji možemo usporediti sa 

sistemom  zupčanika  današnjih  satova  na  navijanje.  A,  takvi  satovi  su  tek  1.400  godina  kasnije  po  prvi  puta 

napravljeni. Pored toga, „kompjuter iz Antikitere” ima i diferencijalnu getribu: zupčanike, čije osovine nad drugim 

zupčanicima kruže. Tek 1828. je taj princip prijavljen za patentiranje. Zašto, ili kako, su stari Grci mogli to poznavati 

čak 1900 godina ranije? Da li je s time dokazano da su neki Grci tada bili mnogo napredniji negoli sto se to danas 

smatra? Ili da postavimo pitanje, a koje je već postavio Erih fon Deniken: „Od kojeg astronautskog kuma je ta sprava 

i to znanje dobiveno?” Ovo drugo pitanje, postavljeno kao sugestija, možemo lako osporiti: Zašto bi vanzemaljci 

darovali znanje koje je ograničeno na samo pet planeta, a ne sa svih devet? I kada su u pitanju navodne sijalice iz 

Denderaha, ostali su reljefi a zašto nije nađena ni jedna sijalica? Biće da se radi o stvarima u koje su bili upućeni 

samo malobrojni, i kad je u pitanju lobanja od kristala, i ova „baterija” i ostale čudne naprave i znanja koja su ih 

pratila. I danas imamo dosta toga što se krije od masa, i sve one blagodeti tehnologije koje obični ljudi poseduju, 

elita, policija i vojska su posedovale mnogo ranije. Setimo se bežičnih telefona u automobilima državnika ili u kolima 

Džemsa Bonda? A sada takav telefon ima svako… 

Mnogo ozbiljniji je odgovor, da tok razvoja nije uvek tekao ravnomerno i uvek prema gore. Postoji gore i dole 

kod znanja - kao i znanje koje se u toku vremena izgubi te se ponovo mora otkriti. Matematičar Hero iz Aleksandrije 

je već u prvom veku naše ere otkrio parnu mašinu i napravio je dva funkcionirajuća primera. Džejms Vat je to isto 

otkrio tek 1765. godine. Takođe je i beton bio poznat u starom Rimu; Koloseum je sagrađen uz korištenje cementa. 

Ali, tek 1849. godine je Džejms Parker prijavio patent na svoj izum. Šta su sve onda ljudi pre 2.000 godina stvarno 

poznavali Poznavali su avione, tvrde neki istraživači, i kao dokaze navode male 

zlatne figure iz Južne Amerike. Te figure, samo 4 cm dužine i koje se datiraju od 

pre  1.500  godina,  potiču  iz  Tolima  kulture  i  bile  su  stavljane  kao  pokloni  u 

grobovima mrtvih. O toj kulturi iz podrucja današnje Kolumbije, malo toga je 

poznato.  A,  još  manje  je  poznato  o  mestima  i  okolnostima  pronalaska  tih 

figurica. Većina se ipak, bez dvoumljenja, može odrediti kao nakit na glavi: šnale 

i iglice za kosu, ukrasi za noseve i uši, kao i razni privesci. Pored tih, postoje i čudne figure koje predstavljaju insekte 

- mada bi mogli reći da pre liče jednom Spejs šatlu nego nekom insektu. Današnji posmatrač teško se može oduprijeti 

zamisli da pred sobom ima modele aviona. Da bi tu teoriju proverili, dr Algon 

Fenbum  (Algund  Eenboom)  i  oficir  vazduhoplovstva  Peter  Belting  su  od 

stiropora i drveta napravili kopiju tog „insekta” veličine 16:1, te su joj dodali 

propelere i motor, i najzad se uputili na aerodrom za avione modele. Senzacija: 

Imitacije tih figurica su bile odlične za navigaciju u vazduhu. Da li je to dokaz da 

pronađene figure doista predstavljaju avione? Teško je to reći. Naime, kopije 

od stiropora i drveta nisu zaista kopije istog materijala. A, njih dvojica su dosta 

toga  iz  modernog  znanja  o  vazduhoplovstvu  ugradili  u  taj  model:  motor, 

propeler, krilima su dali aerodinamičan izgled, te su sve pukotine uklonili. I otkud da su stare Inke poznavale letelice 

i avione? Za proizvodnju vlastitih aviona potrebna je cela industrijska grana. Danas bi trebali naći milione dokaza za 

tako nešto. Pa trebao bi da je ostao makar jedan motor ili krilo. Setimo se samo 

prozvodnje materijala za avione, metala, stakla, pa goriva, proizvodnja motora, 

infrastruktura,  aerodromi  itd.  Tada  je  verovatnije  da  su  avione  koristili 

vanzemaljci, a da su ih Inke samo kao minijature kopirali. Ali, ni to nije dovoljno: 

Strani  posetioci  moraju  prevaliti  bezvazdušni  prostor  svemira  da  bi  došli  do 

naše planete, a krila  tada nemaju smisla. Pa i pretpostavka da  su sa sobom 

„vukli”  avione  istraživače  s  kojima  bi  istraživali  našu  planetu,  nije  uverljiva. 

Naime,  oni  su  morali  već  unapred  pre  posete  znati  kakvu  atmosferu  naša 

planeta ima, od čega se sastoji i koja je njena gustina, da bi mogli koristiti avione 

na njoj. Inace cela  konstrukcija aviona ne funkcioniše. Da li su onda te figure samo kopije insekata?  Ni to nije 

uverljivo. Insekti nemaju delta-krila, a krila kod insekata ili ptica nisu na donjem delu trupa već na gornjem. Takođe 

ni insekti, kao ni ptice nemaju uspravan rep. Figure pre sliče ribama što lete, ali ni one nemaju ogrlicu iza vrata. 

Godine 1898. mali drveni, krilati objekt (slika desno gore) pronađen je u grobnici Pa-di-Imen u severnoj Sahari, 

u Egiptu. Model je klasifikovan kao model ptice. Ima vrlo aerodinamičan oblik krila, prečnika oko 7 cm. Međutim, 

ovo vrlo podseća kao savremeni avion, mada je staro 2.000 godina. Analizom je otkriveno da je objekt bio vrlo 

aerodinamičan i da ima slična krila kakva danas koristi NASA na svojim vazduhoplovima. 

Neuobičajeni kamen koji u sebi sadrži metalnu šipku pronašao je kinez Žilin Vang (Zhilin Wang). On je pronašao 

---