Jesu LI nas posetili vanzemaljci

~ 67 ~ 

 

tektonskih ploča ili pomeranja kontinenata, je ustvari pomeranje celokupne spoljašnje kore planete, koja se naziva 

litosfera, u odnosu na mekšu unutrašnjost. Hapgud detaljnije opisuje ovu teoriju u svojoj knjizi „Mape drevnih 

kraljeva  mora”.  Ova  teorija  poslata  je  na  razmatranje  čuvenom  Albertu  Ajnštajnu  koji  je  pokazao  iznenađujući 

entuzijazam: „Polarne regije raspolažu sa konstantnim depozitima leda koji nije simetrično raspoređen oko polova. 

Zemljina rotacija utiče na ove asimetrično nataložene mase i prouzrokuje centrifugalni momentum koji se prenosi 

na krutu, ne tako elastičnu Zemljinu koru. Kada konstantno uvećanje centrifugalne sile prouzrokovane na ovaj način 

dostigne određenu tačku, celokupna Zemljina kora se pomeri u odnosu na unutrašnjost planete.” Bila ova teorija 

tačna ili ne, misterija ostaje. Mapa Pirija Reisa je predmet koji uopšte ne bi trebao da postoji. Prema današnjim 

saznanjima,  niko  nije  bio  u  stanju  da  sačini  toliko  preciznu  mapu,  i  sa  potpuno  preciznim  longitudinalnim 

koordinatama u to vreme. Prvi instrument koji je bio u mogućnosti da približno izračuna koordinate meridijana 

izumeo je Englez Džon Harisan (John Harrison) 1761. godine. Pre toga nije postojao način da se dobije prihvatljiva 

vrednost meridijana - greška je mogla da iznosi i više stotina kilometara. A mapa Pirija Reisa je samo jedna od niza 

mapa  koja  prikazuje  nepoznate  krajeve,  nemoguće  znanje  i  preciznost  koja  i  danas  zapanjuje.  Sam  Piri  Reis  je 

priznao da je za izradu mape koristio mnogo starije mape,koje su i neki drugi kartografi koristili za izradu mapa 

velike preciznosti. Jedna od takvih mapa je i Dulčert Portolan mapa iz 1339. godine na kojoj je mreža paralela Evrope 

i Severne Afrike savršeno precizna, a  meridijani  koji presecaju  Mediteran i  Crno More prikazani su na mapi sa 

odstupanjem od samo pola stepena! Mapa koju je sačinio Turčin Hadži Ahmed 1559. godine prikazuje 1 600 km 

širok kopneni pojas koji povezuje Aljasku i Sibir, prirodni most koji povezuje dva kontinenta, Ameriku i Aziju, a koji 

je pod vodom od završetka poslednjeg ledenog doba kada je nivo vode na planeti porastao i ova teritorija na mapi 

postala morsko dno. Još neverovatnija je Zenova mapa iz 1380. godine koja prikazuje veliku kopnenu masu koja se 

proteže na Sever sve do Grenlanda, a nezamislivo je precizna. Potpuno je nemoguće da je neko u XIV veku bio 

sposoban da proračuna i prikaže ovako preciznu koordinatnu mrežu meridijana i paralela. 

Ove  mape,  i  niz  drugih,  kao  naprimer  Zeng  Heova  mapa  sveta,  Picigano  (Pizzigano)  nautička  mapa  iz  1424. 

godine, Kantino mapa sveta iz 1502, Albertin Di Virga mapa sveta iz 1410, prikazuju geografske osobine naše planete 

koristeći znanja koja danas smatramo plodovima modernog doba. Štaviše, za izradu ovako preciznih mapa korišteni 

su  podaci  uzeti  sa  još  starijih  pradavnih  mapa  koje  su  zauvek  izgubljene.  Mapa  koje  su,  navodno,  pripadale 

izgubljenim civilizacijama. Mapa Pirija Reisa najčešće se pominje kada se raspravlja o mogućnosti da je nekada 

davno ovu planetu nastanjivala veoma napredna civilizacija, možda naprednija od naše, a koja je na nepoznat način 

nestala sa lica Zemlje, i tek sada polako počinjemo da nagađamo šta bi moglo da prouzrokuje ovakav tragičan ishod. 

Kada  se  zna  kakva  su  znanja  posedovali  egipatski  i  vavilonski  žreci,  okultisti  i  članovi  okultnih  bratstava  koja 

egzistiraju do danas, i sa kakvim su silama opštili, ne čudi ništa. I koliko snage, novca, vremena i svih drugih sredstava 

koriste da bi uništili sve što ima veze sa biblijskim stvaranjem, Jevanđeoskom istinom o Spasitelju i ovom svetu, ne 

čudi i da je ova mapa kao i gomila drevnih i novih artfakata čista prevara. Masa niti misli niti čita i lako ju je prevariti. 

Mnogo nepbjašnjivih pojava ima objašnjenje, ako se samo malo razmisli. Posebno, ako se uzme na um da svi od 

navedenih pronađenih artefakata nisu služili za dobrobit većine, nego za ciljeve manjine, sveštenstva, kraljeva i 

elite. Zašto, na primer, tobožnji vanzemaljci, ili pak drevni žreci, nisu ostavili lek za kugu na primer, koleru, neizlečivu 

lepru (guba) ili ideje kako poboljšati poljoprivredu (ako su bili tako napredniji..) i stočarstvo, kako olakšati život 

običnih ljudi. Nisu, jer onome ko ih je vodio, te žrece i kraljeve, nije stalo ni do jednog čoveka. 

 

Dogoni - „Potomci drevnih bogova – astronauta“ 

 

Nekoliko stručnjaka tvrde da su konačno pronašli dokaz o drevnim posetiocima iz svemira. Pleme Dogoni koje 

živi u Maliju, saharska Afrika, ne poznaje pismo, niti ima dodir sa modernom civilizacijom. Oni znaju da je Sunce 

središte sistema, da Saturn ima prstenove a Jupiter mesece. Njihove legende su fascinantne., Njihovi drevni festivali 

utemeljeni su na postojanju jedne zvezde koju su naučnici otkrili u 19 veku, a predstavljaju predanja unutar njihove 

kulture vekovima. Njihova glavna svetkovina usredsređena je na zvezdu Sirijus, najsjajniju zvezdu na noćnom nebu 

(8,6 svetlosnih godina udaljena od Zemlje), u sazvežđu Oriona, po čemu je dobila ima „Pasija zvezda.” Po njihovim 

legendama, vanzemaljski posetioci amfibijskog izgleda, spustili su se u jednom svemirskom brodu pre više od 10.000 

godina. Ubrzo po završetku drugog svetskog rata, ugledni francuski antropolozi Marsel Griol i Žermen Diterlen, 

otputovali  su  u  Mali  i  proveli  15  godina  među  Dogonima  koji  žive  na  jednoj  180  km  dugoj  ravnici.  Timbuktu, 

prašnjava varoš koja je vekovima bila jedva nešto više od legende, leži prema severu od njihove glavne naseobine. 

Njih dvojica su tu od sveštenika, prvi put čuli neverovatno precizne detalje o astronomskim podacima, do kojih smo 

tek trebali doći preciznom naučnom verifikacijom. Ova dva istraživača su otkrili da je pleme jedno od najzabačenijih 

na svetu, imalo složene legende koje su sezale vekovima unazad. Za Dogone, polazna tačka nastanka života je zvezda 

Sirijus. Dogoni su očigledno nekako zaključili pre mnogo vekova da Sirijus nije jedinstvena zvezda, nego da ih ima 

tri. Rekli su da postoji glavna zvezda, i da oko nje kruži druga zvezda kojoj su pripisivali karakteristike jednog gustog 

---