Jesu LI nas posetili vanzemaljci

~ 71 ~ 

 

iznova od sekire, ali sa sećanjem na vreme pre katastrofe. Opisi interkontinentalnih letova, automobila, kompjutera, 

velikih zgrada, mostova, mašina…i prođe tako 3 000 godina, nastane neko veliko carstvo…šta bi potvrđivalo te, već 

davne priče? Olupine od automobila, aviona, poneki iskopani monitor, kostur Ajfelovog tornja koji je pronađen u 

džungli  ili  most  Golden  Gate  koji  leži  poluzatrpan  usred  pustinje…  razmislimo.  Gde  su  ostaci  vanzemaljske 

infrastrukture? 

 

Sumeri i Anunaki 

 

Najopširnije su priče o naprednoj rasi u desetinama hiljada glinenih pločica tobož nađenih oko 1850 god. u Ninivi, 

jednoj od asirskih prestonica. To je u današnjem Iraku. Te pločice se zovu Sumerske pločice, a njih je prevodio 

naučnik,  arheolog  Dr.  Zaharija  Sičin  (Zecharia  Sitchin).  On  potvrđuje,  po pisanju  ovih  pločica,  da  je  Sumerska 

civilizacija bila „poklon bogova” koji su fizički postojali i živeli sa ljudima. Sičin se bavi tezom o naglom usponu 

civilizacije u dolini Tigra i Eufrata, i „pomoći” bića iz svemira. Pločice ih nazivaju Anunaki. 

„…Kada ga je podigao u vis jedan beru, orao reče njemu Etani - pogledaj prijatelju moj kako izgeda Zemlja! 

Pogledaj more kako zapljuskuje padine planine – kuće Zemlja ne izgleda veća od brežuljka. A prostrano more je kao 

vedro…” (Sumerska priča o Adapi i Etani) 

 

„Šta je to posle stotina hiljada godina bolno sporog ljudskog razvoja, iznenada i u potpunosti i trostrukim udarom 

preobrazilo  primitivne  nomade  i  skupljače  hrane  u  zemljoradnike,  grnčare,  a  potom  i  graditelje,  inženjere, 

astronome, metalurge, trgovce, muzičate, sudije, lekare..?” pita se Zeharija Sičin u svojoj knjizi „Dvanaesta planeta.” 

Od sredine prošlog veka (u isto vreme kad i učestalost pojavljivanja NLO- od 1947) dostupni su podaci sa brojnih 

glinenih tablica starih i do 2. 000 godina pre Hrista. Ovi podaci navodno, otkrivaju veo tajne sa dileme o postojanju 

Šumera, naroda iz Međurečja Tigra i Eufrata, 1.500 godina pre Vavilona, Akada i starog Egipta na Nilu. Na istim 

tablicama, koje su sada vlasništvo mnogih svetskih muzeja, razni arheolozi i istoričari su razotkrivali deo po deo 

„istine”,  koja  se  odnosi  na  davna  vremena  pre  i  posle  Potopa.  Jedan  od  obdarenih  isrtaživača  i  poznavalaca 

piktografskog, klinastog i starohebrejskog pisma, naš savremenik Dr Zaharija Sičin, je u svojih devet knjiga sastavio 

ovu slagalicu u mozaik, koji daje sasvim izvesnu sliku o zbivanjima na našoj planeti u davna vremena paleolita i 

neolita. Ova slika se značajno razlikuje od uobičajenih predstava, koja smo do sada imali. 

Zeharija Sičin je rođen 1922. godine u Bakuu (Azerbejdžan), a odrastao u Palestini. Godinama je radio kao novinar 

i urednik u Izraelu, a danas živi i radi u Njujorku. Ovaj svetski popularni autor, veliki je poznavalac drevnih tekstova, 

arheologije  Bliskog  istoka  i  biblijskih  zemalja.  Njegove  knjige  su  prevedene  na  preko  dvadeset  svetskih  jezika  i 

doživele su brojna izdanja. Sičinove knjige „Dvanaesta planeta”, „Ratovi bogova i ljudi” i „Stepenice ka Nebu”, tri 

knjige iz njegovog ciklusa Zemaljskih hronika će biti sasvim dovoljne da se objasni ova njegova teorija, u kojoj on 

nije usamljen, ali u njoj ide najdublje. Po njemu se vanzemaljci nisu samo pojavili i umešali u živote ljudi, već su 

učestvovali  i  u  stvaranju  samih  ljudi.  Zeharija  Sičin  ide  mnogo  dalje  u  prošlost,  objašnjavajući  nastanak  samog 

sunčevog sistema, tumačeći vavilonski ep o stvaranju „Enuma Eliš” („kad na visinama”). Ideja da su planete bogovi 

je nastala u Sumeru, a prenela se u Egipat i kasnije u Grčku, pa je postojalo dvanaest vrhovnih božanstava. Čudno 

je da su Sumeri znali za sva nebeska tela koja postoje u sunčevom sistemu, pa i na samoj tablici (valjkastom pečatu) 

koja se pod oznakom VA – 243 nalazi u Berlinskom muzeju se mogu videti nebeska tela koja okružuju Sunce. „Enuma 

Eliš” ova tela opisuje kao bogove, sa njihovim imenima. AP.SU (onaj koji postoji od početka) je bilo Sunce. Prvi do 

njega je bio MUM.MU (Onaj koji je rođen) 

– Merkur, LAHAMU (Gospa od bitaka) – Venera, LAHMU (bog rata) – Mars, KI.ŠAR (vladar na čvrstom tlu) – 

Jupiter, AN.ŠAR (vladar na nebesima) – Saturn, GAGA (savetnik i emisar Anšarov) – Pluton, ANU (nebeski) – Uran, 

NUDDIMUD (Ea, vešt tvorac) – Neptun. Ovde se pominju još dva nebeska tela, TIAMAT (device života) planete 

prilično velike koja se nalazila između Marsa i Jupitera i njen satelit KIN.GU (veliki emisar). Jedno nebesko telo se 

pominje kao uljez, koji dolazi, poput komete, iz dubine svemira, prolazi kroz sunčev system, i vraća se ponovo u 

dubinu svemira, jer nije imao kružnu već dosta izduženu putanju. To je MARDUK, velika planeta, koja u jednom 

prolasku udara u Tiamat, i to više puta u više susreta, sateliti Mardukovi se sudaraju sa Tiamat. Tiamat se raspada 

na dva dela, i od jednog dela nastaje nebesko telo KI (Zemlja), dok Kingu, satelit Tiamat postaje zemljin satelit 

Mesec. Od drugog dela nastaje pojas asteroida, nazvan „Kovana grivna”, koji su astronomi otkrili i koji se nalazi 

između „unutrašnjih planeta” (Merkur, Venera i Zemlja) i „spoljnih planeta” Jupitera i ostalih. Kako je Zemlja nastala 

od druge polovine Tiamat, koju je višestruka sila Marduka i njegovih satelita odbacila u sadašnju Zemljinu orbitu, 

tako je i ona dobila jednu specifičnost – kontinenti su smešteni na jednoj strain dok je na drugoj veliko udubljenje 

u kome je Tihi okean. Tiamat je nazvana Vodenim čudovištem, a Zemlja je prepuna vode. Marduk je bio velika 

planeta, koja se hladila, dok se i Zemlja oblikovala., ali su obe primile seme života sa Tiamat, koje je mnogo brže 

evoluiralo na Marduku nego na Zemlji. Pošto je „poslagao” planete, Marduk je sebi uzeo „mesto NIBIRU” – planete 

---