Jesu LI nas posetili vanzemaljci

~ 86 ~ 

 

Ajk pripisao vanzemaljcima. Nije baš tako. 

 

Vreme kada su vladali giganti 

 

Još  jedna  priča  o  ovim  drevnim  posetiocima  raspiruje  maštu  čitalaca  i  gledalaca  širom  sveta.  To  je  priča  o 

divovima, prvo onima koji su došli sa zvezda kao „bogovi” ili „Sinovi Bogova” i o potomcima tih divova. Dejvid Ajk, 

Zaharija Sičin, Deniken i mnogi, tvrde da su došljaci iz svemira bili viši od ljudi, i to mnogo viši. Mitovi i legende o 

snažnim džinovima, ratnicima neretko zlim čudovištima, kiklopima, vec se hiljadama godina prenose, s kolena na 

koleno,  uzbuđujuci  ljudsku  maštu.  A  u  svakom  mitu,  kažu,  ima  bar  jedno  zrno  istine.  Ovu  zanimljivu  storiju 

počećemo jednom dobro poznatom antičkom legendom, koju su ovekovecili i drevni helenski umetnici. Radi se o 

bici helenskih bogova s titanima. U Pergamu (grc. Pergamon), starom gradu na severozapadu Male Azije, prestonici 

nekada  moćnog  Pergamskog  carstva  (3  -  2  vek  p..n.ere.)  i  svojevrsnom  epicentru  helenske  kulture,  pre  svega 

vajarstva, sve do naših dana se sacuvalo umetnicko delo izuzetne kulturno- istortijske vrednosti, a to je čuveni 

Pergamski oltar. Oltar je posvecen najstarijem i najpoštovanijem bogu starih Grka, bogu Zevsu, pa ga mnogi danas 

nazivaju još i Zevsovim oltarom. Na visokom reljefu stamenog kamenog friza, nepoznati su majstori uklesali borbu 

na život i smrt u kojoj ucestvuje veliki broj osoba. Scena deluje autentično i puna je dramatike: dok gorostasni titani 

ljutito bacaju ogromne komade stena, iz Zevsovih ruku blješte munje i udaraju gromovi. Poslednih decenija među 

istraživačima sveta vlada veliko interesovanje za temu o divovima o kojima govore mnoge prastare sage i legende . 

Oni koji poznaju veličanstvenu Heladu (Stara Grčka), dobro znaju da je prekrasni Pergamski oltar, samo jedno od 

drevnih  dela  za  koje  se  kaže  da  predstavljaju  istinsku  kulturno-istorijsku  dragocenost.  Njegovu  neprocenjivu 

vrednost potvrđuje i činjenica što je, na žalost, jedina sačuvana ilustracija jednog od čestih umetničkih motiva antike 

- bitke grčkih bogova s titanima, a pitanje na koje ćemo pokušati odgovoriti je da li se radi samo o interesantnoj 

legendi ili je na našoj planeti nekad, u davnoj prošlosti, kako neki autori veruju, stvarno živela rasa divova. Istraživači 

koji su proteklih decenija pokušavali doći do odgovora na ovo neobično pitanje, došli su do zaključka: gotovo da 

nema naroda u prošlosti koji u svojoj usmenoj i pisanoj tradiciji nije ostavio uzbudljiva predanja ili umetnička dela 

o  divovima,  opakim  džinovima,  jednookim  cudovištima  i  snažnim  ratnicima  velike  visine  i  snage.  Prisetimo  se: 

Kiklop, jednooko čudovište, bio je pomoćnik boga Vulkana, Argus je, s druge strane, bio čudovišni div sa stotinu 

očiju, Atlas ili Atlant, simbolizirao je diva koji na svojim leđima nosi nebo... Slične nam sage stižu iz Skandinavije, sa 

dalekog severa, iz zemalja Bliskog i Srednjeg istoka, iz srednje Azije, iz Kambodže, drevne Kine i Indonezije, severne 

i južne Amerike... Čak i tradicije najvećeg broja dojučerašnjih kanibalskih plemena u Papui Novog Gvineji govore o 

„belim Bogovima gorostasnog stasa, koji su živeli pre njih i koji su obećali da ce se jednoga dana vratiti...” Džinovi 

se  gotovo  po  pravilu  pojavljuju  i  u  arapskim  legendama  i  pričama,  prisetimo  se  „Hiljadu  i  jedne  noci”,  kao  i  u 

najstarijim  indijskim  epovima,  koji  sežu  sve  do  prastarih  vremena  u  kojima  su  nastajale  veličanstvene  tradicije 

vedske kulture. Vavilonski žreci (čuvari nasleđenih tajnih znanja i veština), kako je klinastim pismom na glinenim 

pločicama zabeležio nepoznati hronicar, svoja su fantastična znanja iz oblasti matematike, astronomije i geometrije, 

primili od misterioznih bica džinovskog stasa. Njih Sičin naziva Anunakiji. 

O divovima govore i najstariji epovi sveta, kao što su staroindijska „Mahabharata”, sumersko – akadski „Ep o 

Gilgamešu” ili Homerova „Odiseja.” O njima kazuju egipatski papirusi i „Talmud”, biblijski „Stari zavet”, i „Kur'an”. 

Nedavna iskopavanja u severnom delu Indije otkrila su ljudske skelete fenomenalnih dimenzija. Istraživanje je vodio 

tim Nacionalne geografije (Indijska filijala) uz podršku Indijske armije jer je ta oblast pod njihovom jurisdikcijom. I 

ranije su pronalaženi skeleti većih dimenzija nego obično, ali su uglavnom uništavani. Bavićemo se Biblijom, koja 

suprotno od evolucionista, tvrdi da su pretpotopni ljudi bili viši od današnjih, i ono što je nalaženo su upravo skeleti 

i fosili tih ljudi. Ono što je prikazano na slikama, skeleti ljudi visokoh 10 metara je fotomontaža i nema veze sa 

istnom. To je smišljeno preterivanje, upravo da bi se svako razmišljanje o visokim ljudima koje pominje i Biblija svelo 

pod izmišljotinu. Kreacionistički naučnici su otkrili i prezentovali na hiljade dokaza da su nekada živeli ljudi koji su 

bili bar za trećinu do polovinu stasa bili viši od današnjih ljudi. 

---

~ 87 ~ 

 

 

Navodni Džinovski skelet nađen u Indiji - fotomontaža 

 

Istraživački tim „Nacionalne geografije” je takođe pronašao table posvećene bogovima iz Indijske mitologije, 

„Brahma”, gde se ukazuje da su upravo bogovi njih sačinili. Skeleti ljudi koji su pronađeni ukazuju na vrlo visoke 

ljude, izuzetno snažne, koji kada bi obuhvatili drvo, mogli sigurno da ga iščupaju. Kao što je i objašnjeno u Indijskim 

svetim  spisima,  džinovi  nisu  više  hteli  da  slušaju  bogove  te  su  i  uništeni  od  strane  boga  Šive.  Tim  koji  je  vršio 

iskopavanja uveren je da su ti ostaci upravo ti ljudi. Vlada Indije je obezbedila celo područje i dozvoljava prilaz 

iskopinama samo članovima tima „Nacionalne geografije.” Pogledajte fotografije i uporedite veličine ljudi koji stoje 

pored skeleta, po režiji „Nacionalne geografije.” Ove slike nisu u službi dokazivanja već naprotiv, u službi ateizma i 

evolucije,  jer  je  sama  „Nacionalna  geografija”  televizija  koja  je  u  službi  religije  Novog  Doba  i  ona  se  trudi  u 

dokazivanju da su drevne narode posećivali vanzemaljci, da je Biblija izmišljena knjiga a hrišćanstvo samo nastavak 

paganstva.  Biblija  ne  krije  da  su  divovi  postojali,  ali  to  nisu  bili  kiklopi  i  Titani,  nego  ljudi,  koji  su  zahvaljujući 

ujednačenoj klimi na Zemlji, kao i biljke i životinje, bili veći nego danas. 

Prema  rečima  antropologa  i  paleoantropologa,  (a  i  kreacionista,  koji  smatraju  da  je  Bog  stvorio  savršenog 

čoveka, koji je vekovima degradirao, a ne vanzemaljci ili evolucija ) nekada su na zemlji carovala gorostasna bića 

čija je civilizacija prethodila današnjem čoveku, a čija se prosečna visina kretala izmedju 3.5 do 5.5 metara visine. S 

obzirom da su ovi fosili nađeni u malom broju, gigantska bića nisu mogla biti uvršćena (po nameri, naravno) u 

klasičnu teoriju evolucije pošto nisu nađene prelazne „karike” u lancu njihovih prethodnika. Evolucija nas uči da su 

naši preci bili divljaci, koji su više ličili na majmune a ne na ljude. Gorostasi govore o besmislu Darvinove teorije 

evolucije, jer gde su ti majmuni od kojih su oni nastali? Tako na osnovu nalaza iz arheologije, a naročito iz mitologija 

drevnih  naroda,  kao  i  Biblije,  slobodna  nauka  je  donekle  rekonstruisala  svet  koji  je  nakada  vladao  Zemljom,  u 

interglacijalnom  periodu.  Medjutim  maštu  golica  postojanje  pracivilizacija,  koje  se  datiraju  desetinama  hiljada 

godina  u  prošlost.  Tragovi  prastarih  ogromnih  građevina  i  zdanja  i  utvrda  za  koje  nauka  nije  našla  nikakvo 

objašnjenje, niti je ikada utvrdjeno njihovo poreklo i starost su svuda po Zemlji. Reč je prvenstveno o takozvanom 

„gradu bogova” na visovima Anda, poznatog pod imenom Tihuanako. Tako po čuvenom glaciologu i kosmografu iz 

19. veka, Austrijancu Hansu Hoerbirgeru u njegovom delu „Glacijalna Kosmogonija”, rasa divova ili nadljudskih bića 

vladala je u epohi ašlejen, što čini geološku epohu zemlje od pre 300.000 godina. Po njegovim rečima, reč je o 

civilizaciji megalitskog carstva, čije je središte kulture nastalo u Tihuanaku pre nekih 288.000 godina, a koju je kasnije 

uništila jedna džinovska kataklizma, izazvana velikim geološkim krizama i poremećajima Zemljinih polova, kakva je 

najavljivana za kraj 2012. Po tom pitanju Tihuanako je izgrađen još u diluvijalnom vremenu glacijalnih epoha, što su 

potvrdili i neočekivani nalazi. I ostale megalitske i druge građevine su rasute širom sveta, i nema odgovora ko ih je 

napravio, već su uvrštene u zvaničnu istoriju kao deo poznatih civilizacija. Kusko i Olantajambo u Peruu, Baalbek u 

Libanu, statue sa Uskršnjih ostrva, Stonhendž u Engleskoj, megaliti Karnak u Bretanji, Francuska, piramide u Egiptu 

i Kineske piramide. Hans Hoerbirger tvrdi da je u tom vremenu oko Zemlje kružio jedan satelit, prethodnik današnjeg 

meseca, nekih 100.000 godina, na razdaljini od šest zemljinih polumera. Međutim, usled retrogradnog kretanja i 

velike brzine, taj bivši mesec je oko ekvatora stvorio svojevrsni vodeni zid koji je stajao poput nategnutog prstena 

oko Zemlje.Tada, zbog džinovske gravitacije i uticaja tog satelita, nisu postojale plime, već je sva voda mora i kopna 

---