Jesu LI nas posetili vanzemaljci

~ 88 ~ 

 

stajala, oko ekvatora, „nategnuta.” Pomenuta blizina toga meseca je na Zemlji izazvala džinovski rast biološkog 

sveta, koji je u nauci poznat kao fenomen gigantizma. Jedna od stotina teorija. 

 

 

 

 

Navodni antički giganti su uglavnom preterivanje 

 

Kako se taj mesec sve više u spirali približavao Zemlji, došlo je do gravitacionih presija usled kojih se on, doslovno, 

raspao u atmosferi Zemlje. Pri toj kataklizmi, na Zemlji su nastali strahoviti poremećaji: okeani i vode mora trenutno 

su se raširili i razlili, jer više nije bilo gravitacione sile da je drži oko ekvatora.Tako se kataklizmom, nivo vode spustio 

i razlio Zemljom tri kilometra niže od pređašnjeg nivoa.Pri ovoj hidrogenskoj presiji, mnoga su kopna bila potopljena 

a mnoga su se potom uzdigla.Tada su veliki delovi tog satelita pali rasprsnuti na Zemlju, u obliku velikih gromada i 

fine, sitne prašine. Deo flore i faune je tada bio uništen, a sa njom i dinosaurusi čija zagonetna masovna smrt u nauci 

do danas nije razjašnjena.Iz toga razloga, geolozi su u proučavanju Zemlje i njenih slojeva, našli jasno kao nožem 

razgraničene  fermente  slojeva  koji  do  danas  nisu  objašnjeni,  osim  činjenice  da  je  neka  nenadana  presija,  pre 

250.000 godina, nanela slojeve koje i danas možemo videti. U fizici se ovo može objasniti samo kataklizmičkim 

padom i nanosom nekog kosmičkog tela koje je eksplodiralo u atmosferi. Dokaz toj činjenici nalazi se i danas u 

Južnoj Americi, gde se duž Anda u dužini od oko 800 kilometara može videti tamna korozija koja je nekada vodom 

nagrizla stene, i to baš na visini od tri kilometra. Ovo međutim znači da je nivo današnjeg Pacifika, na primer, bio 

nekada  viši  za  tri  kilometra  nego  danas.  Baš  usled  te  činjenice,  u  prošlom  veku  je  nastala  i  jedna  geološka 

zabluda.Tadašnji su naučnici mislili da su se Andi uzdigli za čitava tri kilometra, nakon čega je i danas ostala vidljiva 

korozija nekadašnjeg nivoa vode. Ostaje pitanje kako su drevni gradovi koje zagovornici ove teorije smeštaju u 

pradavna vremena preživeli te katastrofe i ostali u stanju koje imamo danas. Pri takvim premećajima ne bi ostao 

kamen na kamenu. 

Takođe, prema savremenoj zvaničnoj nauci, procez uzdizanja Anda završio se u vremenu kada na Zemlji nije 

postojao ni jedan sisar a kamoli čovek, pre ko zna koliko miliona godina, pa su fosili sisara i ljudi nešto što se mora 

kriti od javnosti. Džinovski tapiri, slonovi, mamuti, tragovi dinosaura i ljudi na jednom mestu, koji beže od nečega. 

Andi su toga puni, Evropa je toga puna, Azija, pa i mesta za koja se veruje da su pod ledom bila jako dugo. Kada su 

arheolozi u prošlom stoleću otkrili u Andima, Tihuanako i njegove drevne ruševine, utvrdili su da to nije zapravo bio 

grad,  nego  doslovno  luka.  Medjutim,  šta  traži  luka  na  visini  od  13  hiljada  stopa?  Nakon  toga  sledila  je  prava 

eksplozija otkrića: jezero Titikaka, jeste ostatak luke do koje je nekada dopirala voda.Kada se nivo mora spustio za 

tri kilometra, luka je ostala da štrči u vazduhu a u raselini jedne udoline ostalo je jezero Titikaka. Sa druge strane, 

značenje imena Tihuanako doslovno, na jeziku Ajmara, znači „grad umirućeg meseca”. Time se potvrđuje teorija da 

se Mesec obrušio na Zemlju. Kako do danas nije utvrđena starost ovog fantomskog grada, ostaje činjenica da je to 

najstariji grad na svetu, rođen još u noći čovečanstva. Otud nije slučajno što baš u njegovoj blizini živi navodno 

najstariji  narod  na  svetu,  poznat  pod  imenom  Urukhehu  (drevni  Uri  sa  jezera  Titikaka),  čije  legende  takođe 

---

~ 89 ~ 

 

potvrđuju  predanje  o  vremenu  kada  „mesec  nije  bio  na  nebu'”  i  kada  su  megalitski  grad  Tihuanako  izgradila 

gorostasna Variruna bića, „graditelji golemih gradova”, koji su, po njima, poreklom „sa zvezda.” Kada su tu došle 

drevne Inke, taj je grad bio uveliko u ruševinama. Tako niko od okolnih drevnih naroda nije znao poreklo i starost 

ovog zagonetnog grada, oko kojeg su nastale najkontroverznije hipoteze i napisane bezbrojne studije i knjige. Tu su 

pronađene čuvene Kpije Sunca i Meseca, sa zagonetnim prikazima likova i bogova sa četiri prsta. Tako je na kapiji 

Sunca (Kolasaija) nadjen i dešifrovan drevni kalendar koji se sastojao od 260 dana, što upućuje na činjenicu da je 

godina nekada bila kraća. Ovo medjutim znači još nešto: tad je životni vek ljudskih bića bio tri puta duži, čime su 

obješnjive  one  zagonetne  dugovečnosti  o  kojim  pričaju  predanja  mnogih  naroda,  kao  i  sama  Biblija,  što  ni 

Kreacionisti ne pobijaju, i što će biti objašnjeno. Na pomenutoj Kapiji Sunca dešifrovan je binomski kalendar, što 

čini jedan od najtežih presedana u istoriji arheologije. Naime, narod koji je izradio takav kalendar, nije ga mogao 

izgraditi bez odgovarajućih optičkih instrumenata, što znači da su ta bića još u vremenu vurma, kada je naš predak 

išao u čoporima, razvili matematiku i astronomiju, što je fenomen do danas neobjašnjen! Sam se Tihuanako sastojao 

od zapravo dva grada: Akapame i Pumapunktue i neobičan je stoga što, baš u tim krajevima, zemljotresi haraju i 

uništavaju konvencionalne gradjevine savremenog inženjeringa. Medjutim, Tihuanako se nije pomerio sa mesta, 

što čini poseban fenomen za seizmatiku, i uošte za arhitekturu. Sa druge strane, lukovi bez svodova u Tihuanaku, 

kakve ne srećemo nigde na zemlji, ukazuju na sistem jednog neverovatno složenog sveta, čiji su neimari izgradili 

ovaj grad bez ijednog eksera, što je ovde pomenuto i vredno je pomena. Džinovske kamene monolite spajale su i 

svojevrsne srebrne i bakarne spojnice, čiji je nalaz doveo u opasnost istraživače koji misle da se metal nije na Andima 

koristio dalje od 1500 godina p. n. ere. Što se tiče same izgradnje njegovih kiklopskih blokova, danas vlada opšte 

mišnjenje da se u tu izgradnju verovatno morala upotrebiti neka savršenija tehnologija nego što je danas imamo, 

jer su poneki blokovi teški i do stotinu tona. Kažu pobornici ove teorije da su, kada je pre 250.000 godina carstvo 

divova bilo uništeno, se divovi migracijom razišli zemljom i tako ponovo ostvarivali svoje kiklopske radove, čije 

tragove srećemo u Balbeku u Libanu, Solsberi Hilu u Engleskoj i drugim mestima. Kada je Zemlja „uhvatila” današnji 

mesec, divovi su u toj poslednjoj kataklizmi zauvek isčezli, a Mesec je ostao u orbiti, gde se danas nalazi. Dokaz za 

tu tvrdnju je veoma jednostavan: naime Mesec je došljak u Sunčevom sistemu. Prema svim zakonima fizike, da je 

nastao od Zemlje, ili sa nekog tela u Sunčevom sistemu, on bi kao i sva nebeska tela, morao da kruži poput pravca 

kazaljki na satu. Međutim, on se kreće sasvim suprotno. To antifizičko i danas neobjašnjeno kretanje srećemo još 

samo kod Marsovih satelita Fobosa i Deimosa. Ipak, Mesec nije dolutao, već je stvoren kao posebno telo, što piše 

u Bibliji i ovi teoretičari nisu u pravu. Mesec bi morao da bude živo biće da doleti i stane, uđe u orbitu oko Zemlje. 

U suprotnom bi proleteo ili udario u Zemlju. 

Što se tiče samih divova, potvrdu njihove civilizacije nalazimo kako u naučnim krugovima, tako i u predanjim 

mnogih  naroda.  Grčka  predanja  ta  gorostasna  bića  nazivaju  Titanima,  Indijci  -  Asurima,  pueblosi  iz  Meksika  - 

Mitmacima, Arapi - Šeid ad ben ad, Jevreji Enakimi i Emeji ...Obzirom da je kamen najrasprostranjeniji na Zemlji, 

otud se civilizacija divova i začela u kamenu, čije megalitske tvorevine nalazimo širom sveta. Nauka danas za njihovo 

postojanje i funkciju nema objašnjenja, sem činjenice da su svi njihovi sistemi skoncentrisani oko Atlantskog bazena, 

kao da su svojim prisustvom govorili o mestu pradomovine poslednjih divova. 

Ipak, ostaje pitanje za g. Hoerbirgera, Denikena i ostale: Ako su divovi, kao i drugi ljudi, uništeni u kataklizmi, šta 

je nastavilo kontinuitet čoveka? Mnogi su naučnici uverenja da su čuveni Jeti sa Himalaja, Saskvoč ili Big Fut, samo 

degenerisani  i  poslednji  ostaci  onog  gorostasnog  sveta  čije  zadnje  predstavnike  nauka  naziva  pod  imenom 

Dinopitecus Nivalis. Ipak, ni Jeti ni Saskvoč ni Big Fut nisu uhvaćeni i nema dokaza za njihovo postojanje. Sve navodi 

na ubeđenje da je to svet koji ne pripada čoveku, jer civilizacija divova je iza sebe ostavila mnoge graditeljske i druge 

tradicije koje su kasnije preuzeli razni narodi, navodno, građene još kada je čovek bio pognuti primat. 

Kako to da je civilizacija divova uništena, a ostale su građevine i sisari, primati koji treba da postanu ljudi, oni 

nisu izginuli. Pri katastrofama koje opisuju te legende na Zemlji ostaju samo vodene životinje i insekti. Još i danas 

naučnici i arheolozi nalaze neobjašnjiva kiklopska podzemlja savršene izrade, utvrđenja i tunele. Kamene ceste su 

sagradjene od ogromnih blokova kamenja, kao da su imale ulogu da izdrže neke ogromne težine. To su naučno 

utvrdjeni dokazi i zna ih svaki arheolog. Prema svim legendama prastarih naroda, rasa divova je bila bele puti, plave 

kose i očiju, sa prosečnom visinom od 3 do 5 metara. Imali su mozak veći od našeg, pa prema tome i veću mogućnost 

prikupljanja i prenošenja znanja. Imali su paganske verske sisteme, koji su se zasnivali na kultu Sunca i Meseca i 

žrtvovanju ljudi. Poznavali su metalurgiju, zemljoradnju kao i mnoge egzaktne nauke. Taj narod je bio u suštini narod 

graditelja, jer je izvesno da su poznavali tajnu vadjenja, obrade i transporta ogromnih blokova kamenja, čija zdanja 

srećemo širom planete, a i bili su dosta jači od današnjih ljudi. Ta se rasa raširila čitavom istočnom i zapadnom 

hemisferom, i taj je talas poznat nauci kao talas Azil-tardenien, koji je usledio, navodno, pre 12.000 godina, i ta 

civilizavija  je  prethodila  čoveku.  Naš  davnašnji  predak  preuzeo  je  mnoga  znanja  i  veštine  ove  civilizacije.  U 

suprotnom kako se mogu objasniti tolika frapantna znanja koja su isksavala iz tame istorije? Rasa gigantopiteka 

danas je poznata nauci, bez obzira što nauka nije mogla da istu uklopi u šemu „redovne” evolucije o čoveku. 

---