Kiseline su supstance koje disocijacijom u vodenim rastvorima daju vodonikove jone,dok baze hidroksidne jone

Kiseline su supstance koje disocijacijom u vodenim rastvorima daju vodonikove jone,dok baze hidroksidne jone.

• Kiseline su supstance koje disocijacijom u vodenim rastvorima daju vodonikove jone,dok baze hidroksidne jone.

• Opštim jednačinama:

• HA H+ + A-

• MOH M+ + OH-

HCl H+ + Cl-

• HCl H+ + Cl-

• HNO3 H+ + NO3-

• HClO4 H+ + ClO4-

• 1.stepen: H2SO4 H+ + HSO4-

• 2.stepen: HSO4- H+ + SO42- ili zbirno

• H2SO4 2H+ + SO42-

• Višebazne kiseline disosuju postupno. H+ jon je u vodenim rastvorima hidratisan. Znači, postoji samo hidratisan proton H3O+.

• Nosilac kiselosti je hidronijum jon.

NaOH Na+ + OH-

• NaOH Na+ + OH-

• 1.stepen: Ca(OH)2 CaOH+ + OH-

• 2.stepen: CaOH+ Ca2+ + OH- ili zbirno

• Ca(OH)2 Ca2+ + 2OH-

• Višekisele baze disosuju postupno.

• Nosilac baznih osobina je hidroksidni jon.

• Arenijusova teorija se odnosi samo na vodene rastvore.

• Utvrđeno je, da u drugim rastvaračima kiseline i baze ne daju H3O+ i OH- jone.

KISELINE su supstance koje mogu da daju proton

• KISELINE su supstance koje mogu da daju proton

• ( proton donori ), a BAZE su supstance koje mogu da prime protone ( proton akceptori ).

• Brenšted i Lori 1923.god.

• KISELINA BAZA + H+

• i obrnuto:

• BAZA + H+ KISELINA

Primeri:

• Primeri:

• H2O OH- + H+

• HNO3 NO3- + H+

• NH4+ NH3 + H+

• HCO3- CO32- + H+

• H2O + H+ H3O+

• NH3 + H+ NH4+

• Kako se vidi, kiseline i baze mogu biti:

• - neutralni molekuli,

• - katjoni i anjoni.

U rastvorima ne postoje slobodni protoni. Oni prelaze na supstance koja može da ih primi.

• U rastvorima ne postoje slobodni protoni. Oni prelaze na supstance koja može da ih primi.

• Prema tome uspostavlja se ravnoteža:

• K1 + B2 B1 + K2

Neke supstance na pr. Voda može biti proton donor i proton akceptor u zavisnosti od supstance sa kojom reaguje:

• Neke supstance na pr. Voda može biti proton donor i proton akceptor u zavisnosti od supstance sa kojom reaguje:

• CH3COOH + H2O CH3COO- + H3O+

• NH3 + H2O NH4+ + OH-

Zavisi od rastvarača

• Zavisi od rastvarača

• U vodenim rastvorima jake kiseline su potpuno disosovane, daju H3O+ jone i probližno su iste jačine. Zato je najjača kiselina u vodenom rastvoru H3O+ jon.

• Konjugovane baze jakih kiselina su najslabije baze u vodenim rastvorima.

• Najjača baza u vodenom rastvoru je OH- jon, jer je voda njegova konjugovana kiselina, najslabija kiselina.

Hidroksidi metala slabo rastvorljivi u vodi, pokazuju osobine i kiselina i baza:

• Hidroksidi metala slabo rastvorljivi u vodi, pokazuju osobine i kiselina i baza:

• U reakciji sa bazama ponašaju se kao kiseline.

• U reakciji sa kiselinama ponašaju se kao baze.

• Na primer:

• Zn(OH)2(s) + 2HCl ZnCl2 + 2H2O

• Zn(OH)2(s) + 2NaOH Na2[Zn(OH)4]

Amfoterni elektroliti su još i :

• Amfoterni elektroliti su još i :

• Pb(OH)2 Sn(OH)2 Al(OH)3

• Cr(OH)3 Sb(OH)3 As(OH)3

• Sn(OH)4 i drugi.

Disocijacija slabih elektrolita u vodenim rastvorima je povratan proces na koji se može primeniti zakon o dejstvu masa:

• Disocijacija slabih elektrolita u vodenim rastvorima je povratan proces na koji se može primeniti zakon o dejstvu masa:

• Slaba kiselina disosuje:

• HA H+ + A-

Slaba baza disosuje:

• Slaba baza disosuje:

• MOH M+ + OH-

Konstanta disocijacije je merilo jačine slabih elektrolita.

• Konstanta disocijacije je merilo jačine slabih elektrolita.

• Ona zavisi:

• - od prirode elektrolita;

• - temperature rastvora.

• U odnosu na veličinu konstante disocijacije kiseline se dele na:

• Vrlo slabe K ≤ 10 -7 mol/dm3

• Slabe K ≤ 10 -2 mol/dm3

• Jake K ≤ 1000 mol/dm3

• Vrlo jake K > 1000 mol/dm3.