Elektromagnetna zračenja



Yüklə 500 b.
tarix24.12.2017
ölçüsü500 b.



ELEKTROMAGNETNA ZRAČENJA

  • ELEKTROMAGNETNA ZRAČENJA

  • TALASNO – KORPUSKULARNE PRIRODE

  • Pitanje prirode svetlosti privlačilo je pažnju istraživača još od najranijih vremena.

  • Međutim, prve naučne teorije o prirodi svetlosti datiraju iz XVIIveka.

  • Shvatanja o prirodi svetlosti znatno su menjala s razvojem nauke, tako da se ni danas taj problem ne smatra potpuno okončanim.

  • Izučavajući prirodu svetlosti Isak Njutn je postavio 1675. godine teoriju, po kojoj se svetlost svodi na kretanje veoma malih i brzih čestica, tzv.korpuskula, čije se kretanje pokorava zakonima klasične mehanike.

  • Time je Njutn postavio tzv. korpuskularnu teoriju o prirodi svetlosti.



Prema ovoj teoriji, svetlost se od svetlosnog izvora prostire u vidu čestica na sve strane.

  • Prema ovoj teoriji, svetlost se od svetlosnog izvora prostire u vidu čestica na sve strane.

  • Odbijanje svetlosti tumačeno je kao odbijanje elastičnih lopti od prepreke. Različite boje tumačene su kao postojanje čestica različite veličine.

  • Holandski naučnik Kristijan Hajgens postavio je, skoro u isto vreme, talasnu teoriju o prirodi svetlosti.

  • Prema ovoj teoriji, svetlost je talasne prirode.Odbijanje svetlosti objašnjava se isto kao i odbijanje svakog drugog talasa,dok su boje svetlosti opisivane postojanjem svetlosti različitih talasnih dužina.

  • Međutim, kada je Maksvel 1863. godine postavio teoriju elektromagnetnih talasa, mnogi naučnici su smatrali da je Hajgensova teorija o talasnoj prirodi svetlosti jedina ispravna.

  • Talasna priroda svetlosti kasnije je potvrđena interferencijom, difrakcijom i polarizacijom svetlosti.



Ova teorija nije mogla da prevagne u to vreme, jer  je Njutn još uvek bio jak autoritet u odnosu na Hajgensa.

  • Ova teorija nije mogla da prevagne u to vreme, jer  je Njutn još uvek bio jak autoritet u odnosu na Hajgensa.

  • Međutim, kada je Maksvel 1863. godine postavio teoriju elektromagnetnih talasa, mnogi naučnici su smatrali da je Hajgensova teorija o talasnoj prirodi svetlosti jedina ispravna, a da Njutnovu korpuskularnu teoriju treba odbaciti.

  • Posle ovoga prevagu je dobila talasna teorija svetlosti, tim pre što su se njome lako opisivale mnoge svetlosne pojave – odbijanje, prelamanje, poralrizacija, interferencija i difrakcija svetlosti.

  • Dalja istraživanja svetlosti pokazala su da svetlost ima identična svojstva kao i ostali elektromagnetni talasi i da je među njima jedina razlika u talasnoj dužini - za vidljivu svetlost ona iznosi od 380 - 760 nm.



Talasna teorija nije mogla da objasni neke pojave vezane za EM talase vrlo visokih frekvencija - infracrveno zračenje, vidljiva svetlost, ultraljubičasto zračenje, X-zraci, -zraci.

  • Talasna teorija nije mogla da objasni neke pojave vezane za EM talase vrlo visokih frekvencija - infracrveno zračenje, vidljiva svetlost, ultraljubičasto zračenje, X-zraci, -zraci.

  • Zatim :

    • zakon zračenja apsolutno crnog tela,
    • fotoefekat,
    • pojavu atomskih spektara itd...
  • Nedostaci Maksvelove teorije su doveli do razvoja kvantne fizike.



Nemački naučnik Plank 1900. godine, proučavjaući problem zračenja apsolutno crnog tela, postavio je teoriju kvanta.

  • Nemački naučnik Plank 1900. godine, proučavjaući problem zračenja apsolutno crnog tela, postavio je teoriju kvanta.

  • On je pretpostavio da se zračenje tela vrši u strogo određenim količinama energije, tzv. kvantima.

  • Ova teorija kao da ide na ruku Njutnovoj korpuskularnoj teoriji i pored toga što se kvanti energije ne zamišljaju kao čestice u mehaničkom smislu , već kao fotoni svetlosti , koje prvenstveno karakteriše energija kojom raspolažu.

  • Koristeći kvantnu teoriju, Ajnštajn je uspeo da objasni fotoelektrični efekat1905. godine i za to je dobio Nobelovu nagradu.

  • Istraživači su bili u dilemi.

  • Za koju se teoriju opredeliti?

  • Pokazalo se da su i jedna i druga teorija pogodne za objašnjenje nekih svetlosnih pojava.

  • Ovu dilemu rešio je 1924. godine francuski naučnik Luj de Brolj. On je uveo pretpostavku da se svetlosti pa i svakoj čestici u kretanju može pripisati i talasna i korpuskularna priroda.

  • Kasnije je to nepobitno dokazano.



ZAKONI ZRAČENJA APSOLUTNO CRNOG TELA

  • ZAKONI ZRAČENJA APSOLUTNO CRNOG TELA

  • Usled termalnog kretanja molekula i atoma, svako telo na temperaturi iznad apsolutne temperature zrači elektromagnetne talase.

  • Sa porastom temperature raste intenzitet termalnog kretanja i količina zračenja koje ono emituje.

  • Promena temeprature tela u znatnoj meri utiče i na vrstu zračenja.

  • Eksperimentalno je utvrđeno da telo na temperaturi oko 500⁰C zrači vidljivu crvenkastu svetlost.

  • Spektralna raspodela emitovane svetlosti menja se sa promenom temperature.

  • Na istim temeraturama bolje zrače tela koja bolje apsorbuju toplotno zračenje.

  • Glavni faktor koji utiče na ovaj proces je boja tela.



Tela crne boje više zrače od tela drugih boja.

  • Tela crne boje više zrače od tela drugih boja.

  • Tela crne boje takođe više i apsorbuju toplotu od tela drugih boja.

  • Takvo telo koje predstavlјa idealni apsorber i emiter zračenja zove se - apsolutno crno telo.

  • Približno crno telo se može napraviti pomoću šupljine sa unutrašnjim zidovima obloženim (metalom) materijom koja savršeno reflektuje elektromagnetne talase i koje ima veoma malu rupu na površini.

  • Zračenje ulazi kroz rupu i biva zarobljena unutar šupljine, koja ga apsorbuje kao crno tijelo.

  • Sa druge strane, kada se šupljina zagreva do temperature T na površini tijela, zračenje napušta šupljinu koja time postaje savršen emiter.

  • Sa porastom temperature šupljina počinje da isijava.



Kirhofov zakon

  • Kirhofov zakon

  • Eksperimentalno utvrdio da je ukupna izračena energija nekog zagrejanog tela E srazmerna njegovoj emisionoj moći I (intenzitet), površini tela S i vremenu zračenja t:

  • Emisiona moć zagrejanog tela – količina energije koju zrači telo sa jedinične površine u jedinici vremena:

  • Energija koja sa jednog tela padne na drugo telo se apsorbuje, reflektuje ili propušta, te je:

  • Odnosno:

  • gde su: α- koef. apsorpcije,

  • r - koef. refleksije,

  • τ – koef. transmisije



Ako je:

  • Ako je:

    • α = 1 – apsolutno crno telo – apsorbuje svu energuju koja padne na njega
    • r = 1 – apsolutno belo telo – reflektuje svu energuju koja padne na njega
    • τ =1 – dijatermičko telo – apsolutno propustljivo telo.
  • Proučavajući odnose apsorpcione i emisone moći Krihof je došao da važnih zaključaka – objedinjenih u Kirhofovom zakonu.

  • Kirhofov zakon: odnos između emisionih moći ma kojih dveju površina na datoj temperaturi jednak je odnosu njihovih koeficijenta apsorpcije, tj.:

  • Odnos emisione i apsorpcione moći nekog tela zavisi od njegove prirode.

  • Što je veća sposobnost tela da aporbuje zračenje, veća mu je i sposobnost da emituje isto.

  • Kirhof je eksperimentalno dokazao da emisona moć jednod tela zavisi od talasne dužine emitovanog zračenja i njegove aposlutne temeprature:



Eksperimentalno se pokazalo se da u stanju ravnoteže emitovano zračenje ima dobro definisanu, neprekidnu distribuciju energije: da svakoj talasnoj dužini (frekvenciji) odgovara neka gustina energije koja zavisi od hemijske strukture objekta ali ne zavisi, recimo, od njegovog oblika, već samo od temperature, kao na slici.

  • Eksperimentalno se pokazalo se da u stanju ravnoteže emitovano zračenje ima dobro definisanu, neprekidnu distribuciju energije: da svakoj talasnoj dužini (frekvenciji) odgovara neka gustina energije koja zavisi od hemijske strukture objekta ali ne zavisi, recimo, od njegovog oblika, već samo od temperature, kao na slici.

  • Spektralna raspodela

  • gustine energije za

  • različite temperature

  • crnog tela.



Kvantna svojstva elektromagnetnog zračenja.

  • Kvantna svojstva elektromagnetnog zračenja.

  • "Ultravioletna katastrofa".

  • Rejli i Džins su pokušali da objasne eksperimentalnu krivu gustine energije zračenja apsolutno crnog tela u(ν) (zagrejanog tela) u vidu elektromagnetnih talasa tako da su njegove atome poistovetili sa oscilatorima (naelektrisane čestice – električnim dipolima) koji pri svom oscilatornom (ubrzavajućem) kretanju stvaraju elektromagnetno zračenje.

  • Energija oscilatora kontinualno

  • zavisi od temperature:

  • - Bolcmanova konstanta

  • Rezultat je kriva koja pokazuje

  • poklapanje sa eksperimentom samo

  • u oblasti niskih frekvencija

  • (velikih talasnih dužina).



Plankov zakon zračenja

  • Plankov zakon zračenja

  • Pokušaji teorijskog odredjivanja emisione moći zračenja apsolutnog crnog tela sa aspekta klasične fizike nisu bili uspešni.

  • Maks Plank (1900.) uzima da se energija oscilatora (rezonatora) ne menja kontinualno, već diskretno, u koracima – kvantima (tj. da je kvantovana veličina).

  • Energija kvanta je funkcija frekvencije ν.

  • Energija može da im se promeni samo za tačno određen iznos energije:

  • gde je n=0,1,2,3.. –kvantni broj

  • (celobrojne vrednosti)

  • - Plankova konstanta.



Plankov zakon zračenja : Plankov zakon zračenja definiše gustinu energije zračenja crnog tela kao funkciju temperature T i frekvencije ν:

  • Plankov zakon zračenja : Plankov zakon zračenja definiše gustinu energije zračenja crnog tela kao funkciju temperature T i frekvencije ν:

  • Ona se tačno uklapa u rezultate raznih eksperimenata distribucije zračenja, prikazanih na prethodnoj slici (graf. 1b).



Štefan-Bolcmanov zakon

  • Štefan-Bolcmanov zakon

  • Eksperimenti pokazuju da je brzina gubitka toplote direktno poroporcionalna četvrtom stepenu njegove temeprature i da je za crna tela veća nego za bela, kao i za tela veće površine:

  • gde su :

  • σ – Štefan - Bolcmanova konstanta,

  • S – površina tela, a e – emisivnost:

  • za crna tela e=1, za bela e=0.

  • Ts – temperatura okoline;

  • Tt – temperatura tela.



Štefan-Bolcmanov zakon: Energija koju izrači apsolutno crno telo sa jedinice površine u jedinici vremena (intenzitet ili ukupna snaga po jedinici površine isijane energije - emisiona moć) proporcionalna je četvrtom stepenu njegove apsolutne temperature:

  • Štefan-Bolcmanov zakon: Energija koju izrači apsolutno crno telo sa jedinice površine u jedinici vremena (intenzitet ili ukupna snaga po jedinici površine isijane energije - emisiona moć) proporcionalna je četvrtom stepenu njegove apsolutne temperature:

  • - Štefan - Bolcmanova konstanta

  • Emisiona moć I (sposobnost) bilo kojeg tela zavisi od relativne emisione sposobnosti tela e (0 < e < 1), koja je karakteristika materijala i strukture površine tela koje zrači.

  • Iz Plankovog zakona

  • zračenja Štefan –

  • Bolcmanov zakon :







Vinov zakon: talasna dužina koja odgovara maksimalnoj emitovanoj energiji obrnuto je proporcionalna odgovarajućoj apsoplutnoj temperaturi:

  • Vinov zakon: talasna dužina koja odgovara maksimalnoj emitovanoj energiji obrnuto je proporcionalna odgovarajućoj apsoplutnoj temperaturi:

  • Vinova konstanta –

  • Merenjem te talasne

  • dužine možemo da

  • odredimo kolika je

  • temperatura površine

  • objekta koji zrači.

  • Iz Plankovog zakona

  • zračenja Vinov zakon:





FOTOELEKTRIČNI EFEKAT

  • FOTOELEKTRIČNI EFEKAT

  • Pojava da neki metal kada se osvetli

  • zrači elektrone – Herc 1887. godine.

  • Ovaj proces je (kao i zračenje crnog tela) bio u

  • suprotnosti sa klasičnom fizikom.

  • Eksperimentalno ustanovljene osobine:

    • Kada EM zračenje dođe na metal elektroni bivaju odmah izbačeni;
    • Menjanjem frekvencije upadnog zračenja uočava se granična frekvencija ispod koje se efekat ne ispoljava;
    • Menjanje intenziteta zračenja ne utiče na kinetičku energiju elektrona;
    • Broj emitovanih elektrona je srazmeran intenzitetu EM zračenja;
  • Osobine koje je predviđala klasična fizika:

    • Elektroni ne bi trebalo da budu izbačeni odmah – dok ne nakupe dovoljno energije;
    • Promena frekvencije zračenja ne bi smelo da utiče na proces;
    • Povećanjem intenziteta bi trebalo da raste kinetička energija elektrona a ne broj emitovanih elektrona;
  •  



1905. god, fotoefekat je

  • 1905. god, fotoefekat je

  • objasnio Ajnštajn (dobio

  • Nobelovu nagradu za to 1921.

  • godine).

  • Polazna pretpostavka –

  • EM zračenje je kvantovano – sastoji se iz “čestica”.

  • Kvant EM zračenja – foton:

  • Energija se niti zrači niti apsorbuje u proizvolјnim iznosima već samo u tačno određenim.

  • Posledica: kinetička energija fotoelektrona je

  • jednaka razlici energije fotona i izlaznog rada:

  • Granična frekvencija (ispod koje

  • se on ne dešava) fotoefekta se dobija

  • u graničnom slučaju :

  •  



MODELI ATOMA

  • MODELI ATOMA

  • U današnje vreme je poznato da se atom sastoji od relativno malog pozitivno naelektrisanog jezgra (≈10−15m) oko kojeg se kreću negativni elektroni na relativno velikom rastojanju (poluprečnik atoma ≈10−10m).

  • Prvi model atoma je statički model - Tomsonov model: atom jeste neutralan ali ima u sebi i + i – naelektrisanja – 1903. model “puding sa šlјivama” u kome elektroni “plivaju”-osciluju oko ravnotežnih položaja u “moru” pozitivnih naelektrisanja.



Drugi model atoma je predložio Raderford(1911.) na osnovu eksperimenata sa rasejanjem α-čestica (jezgra He) na tankim metalnim folijama i saznanja da je masa atoma skoncentrisanau relativno maloj zapremini - jezgru atoma.

  • Drugi model atoma je predložio Raderford(1911.) na osnovu eksperimenata sa rasejanjem α-čestica (jezgra He) na tankim metalnim folijama i saznanja da je masa atoma skoncentrisanau relativno maloj zapremini - jezgru atoma.

  • Radefordov model- dinamički (planetarni) model atoma pretpostavlja da elektroni kruže oko jezgra, kao planete oko Sunca i da je naelektrisanje jezgra jednako naelektrisanju svih elektrona.



Raderfordov model nije mogao da objasni stabilnost atoma i linijski karakter spektara, jer, prema klasičnoj fizici, ubrzano kretanje elektrona oko jezgra znači i stalnu emisiju energije u obliku elektro-magnetnih talasa (kontinualni spektar) i stalno smanjenje radijusa putanje.

  • Raderfordov model nije mogao da objasni stabilnost atoma i linijski karakter spektara, jer, prema klasičnoj fizici, ubrzano kretanje elektrona oko jezgra znači i stalnu emisiju energije u obliku elektro-magnetnih talasa (kontinualni spektar) i stalno smanjenje radijusa putanje.

  • Eksperimentalni podaci su ukazivali da pobuđeni izolovani atomi (razređeni gas) emituju linijski spektar, karakterističan za hemijski element koji vrši emisiju.

  • Vodonikov spektar sadrži grupe linija (spektralne serije) čije se talasne dužine ređaju po određenom pravilu.



Borov model atoma

  • Borov model atoma

  • Nils Bor (1913.) je kombinovao Raderfordov planetarni model atoma sa idejama Planka i Ajnštajna o kvantovanju (diskretnosti) energije atoma i elektromagnetnog zračenja, što je rezultovalo definisanjem dva postulata kojima se opisuje atom.

  • Pretpostavke i postulati na kojima se bazira Borov model atoma su sledeći:

  • I Borov postulat: Atom se može naći u nizu diskretnih stacionarnih stanja u kojima niti emituje, niti apsorbuje energiju. U tim stanjima elektron se kreće oko jezgra u atomu po kružnoj putanji pod uticajem Kulonove električne privlačne sile.

  • Moment impulsa (količine kretanja) elektro-

  • na u takvim stanjima ima takođe

  • diskretne vrednosti i zadovoljava:



II Borov postulat: Atom emituje ili

  • II Borov postulat: Atom emituje ili

  • apsorbuje energiju u vidu kvanata

  • elektromagnetnog zračenja

  • prilikom promene stacionarnog

  • stanja, tj. prelaska elektrona između

  • različitih orbita:

  • Drugim postulatom se opisuje linijski karakter atomskih spektara.

  • Na osnovu ovih postulata, izračunati su poluprečnici kružnih putanja elektrona i energije elektrona E u stacionarnim stanjima (zbir kinetičke i potencijalne energije u električnom polju jezgra).

  • To su takođe veličine sa diskretnim vrednostima -tzv. kvantovane veličine.



  • Energija je negativna – energija veze. Isti iznos ima i energija jonizacije.

  • Poluprečnici “orbita” su kvantovani:

  • - Borov radijus.



Spektar vodonikovog atoma

  • Spektar vodonikovog atoma

  • Prema Borovoj teoriji, energija

  • elektrona u stacionarnom stanju

  • zavisi samo od jednog, glavnog

  • kvantnog broja n.

  • R= 1.097 x 107 m-1 – Ridbergova

  • konstanta



Kasnije je Borov model modifikovan i primenjen za slučaj vodoniku sličnih jona, osnosno sa jednim elektronom u omotaču atoma (He+, Li2+, Be3+).

  • Kasnije je Borov model modifikovan i primenjen za slučaj vodoniku sličnih jona, osnosno sa jednim elektronom u omotaču atoma (He+, Li2+, Be3+).

  • - Z – nalektisanje jona

  • Neuspesi Borovog modela atoma: spektri (položaj i intenzitet linija) višeelektronskih atoma.

  • Modifikacija Borovog modela od strane Zomerfelda uvodi pretpostavku o eliptičnosti orbita elektrona i novi kvantni broj -orbitalni kvantni broj l, koji karakteriše stanje elektrona u različitim orbitalama sa istom vrednošću n:



TALASNA SVOJSTVA MATERIJE

  • TALASNA SVOJSTVA MATERIJE

  • Luj De Brolji (1924. god.) je postavio obrnuto pitanje: Ako svetlost osim talasnih poseduje i čestična svojstva, da li onda česticama supstance, kao što su, na primer, elektroni, treba takođe, osim čestičnih, pridružiti i talasna svojstva?

  • Njegovu teoriju su potvrdili Džermer i Dejvison 1927. god. u eksperimentu, kojim je dokazana difrakcija elektrona na kristalima.

  • - De Broljeva talasna dužina, p – impuls čestice.

  • Borov kvantni uslov za moment impulsa koji je bio “veštački” uveden je zapravo posledica talasnih osobina elektrona!



Kvantno-mehanički model atoma

  • Kvantno-mehanički model atoma

  • Za razliku od Borovog shvatanja strukture atoma koje pretpostavlja postojanje jednog kvantnog broja n kojim se određuje orbita i energija elektrona, savremena kvantna mehanikaje u fiziku atoma uvela 4 kvantna broja pomoću kojih opisuje stanje elektrona ne samo u atomu tipa vodonika veći u višeelektronskim atomima:

    • n - glavni kvantni broj - određuje ukupnu energiju e atoma - (n=1, 2..)
    • l - orbitalni kvantni broj - određuje moment impulsa(količine kretanja) koji elektroni poseduju zbog orbitalnog kretanja -(l=0, 1, 2, …, (n−1))
    • ml -orbitalni magnetni kvantni broj - određuje ponašanje elektrona u atomskoj orbiti u primenjenom spoljašnjem magnetnom polju, i može imati vrednosti: ml= −l, …, −2, −1, 0, 1, 2, …, l
    • ms - spinski magnetni kvantni broj - određuje spinski moment impulsa koji elektroni poseduju zbog spina, i uzima vrednosti dve projekcije: (ms= −½, + ½)


Kvantno mehanički model atoma

  • Kvantno mehanički model atoma

  • Prema kvantno-mehaničkom pristupu, u atomu položaj elektrona se ne može potpuno sigurno odrediti, već se može govoriti samo o većoj ili manjoj verovatnoći nalaženja elektrona u nekom delu prostora oko jezgra.

  • Položaj elektrona se uobičajeno predstavlja oblakom verovatnoće, čija se gustina menja postepeno od tačke do tačke.



Problem poretka elektrona po elektronskim ljuskama (omotačima, karakteriše ih glavni kvantni broj n) i podljuskama (karakteriše ih orbitalni kvantni broj l) kod atoma sa više elektrona u osnovnom (stabilnom) stanju rešio je Pauli (1925.) definisanjem tzv. Paulijev princip isključenja: U atomu dva elektrona ne mogu imati iste vrednosti sva 4 kvantna broja (n, l, ml, ms) ili dva elektrona u atomu se ne mogu naći u istom kvantnom stanju.

  • Problem poretka elektrona po elektronskim ljuskama (omotačima, karakteriše ih glavni kvantni broj n) i podljuskama (karakteriše ih orbitalni kvantni broj l) kod atoma sa više elektrona u osnovnom (stabilnom) stanju rešio je Pauli (1925.) definisanjem tzv. Paulijev princip isključenja: U atomu dva elektrona ne mogu imati iste vrednosti sva 4 kvantna broja (n, l, ml, ms) ili dva elektrona u atomu se ne mogu naći u istom kvantnom stanju.

  • Raspored elektrona po

  • kvantnim stanjima naziva

  • se elektronska konfiguracija

  • atoma.



  • Otkriće atomskog jezgra (Raderford, 1911.,

  • rasejanje α-čestica) – skoro celokupna masa

  • atoma je skoncentrisana u prostoru

  • dimenzija 10−15 m.

  • Jezgro sadrži protone - Z i neutrone - N.

  • Broj protona Z određuje redni broj elementa u Periodnom sistemu, a zbir broja protona (Z) i neutrona (N) daje atomski broj A:

  • Nelektrisanje jezgra: Ze,

  • e - elementarno naelektrisanje:



Izotopi nekog hemijskog elementa su atomi čija jezgra imaju jednak redni broj Z , a različit broj neutrona N.

  • Izotopi nekog hemijskog elementa su atomi čija jezgra imaju jednak redni broj Z , a različit broj neutrona N.

  • Izotopi istog hemijskog elementa se u prirodi nalaze u veoma različitom međusobnom odnosu, a nekih čak ni nema u prirodi, već se u veštačkim (laboratorijskim) uslovima pojavljuju – kao rezultat nuklearnih reakcija.

  • Primer: ugljenik : , , a postoje jos i: i

  • Izobari jednak atomski broj A a različito Z i N.

  • Izotoni jednak broj N

  • a različito Z i A.



Poluprečnik jezgra - se odredjuje eksperimentalno ili modelom tečne kapi:

  • Poluprečnik jezgra - se odredjuje eksperimentalno ili modelom tečne kapi:

  • Zavisi od atomskog broja jezgra.

  • - zavisi od ekperimentalnih merenja ili

  • detalja modela.

  • Gustina jezgra je konstantna veličina ( model tečne kapi) za sva jezgra i ne zavisi od vrste atoma.



Defekt mase jezgra i energija veze

  • Defekt mase jezgra i energija veze

  • Ukupna masa jezgra nije jednaka zbiru masa protona i neutrona koji ga sačinjavaju, već je uvek nešto manja:



Razlika u masi jezgra i njegovih sastavnih delova se naziva defekt mase Δm i odgovara energiji veze Ev nukleona u jezgru :

  • Razlika u masi jezgra i njegovih sastavnih delova se naziva defekt mase Δm i odgovara energiji veze Ev nukleona u jezgru :

  • Energija veze Ev je energija

  • koju je potrebno uložiti za razlaganje

  • jezgra, odnosno energija koja se oslobodi pri stvaranju jezgra.

  • Prema Ajnštajnovoj relaciji o ekvivalentnosti mase i energije, zbog čega defektu mase Δm odgovara energija veze Ev izražena preko relacije:

  • Što je energija veze veća, veća je i stabilnost jezgra.

  • Energija veze po nukleonu , je konstantna veličina u Periodnom sistemu elemenata, što je posledica karakteristika nuklearnih sila.

  • Za sva jezgra u periodnom sistemu kreće se od 6-9 MeV, osim za Helijum – oko 2,09MeV.



Infracrveno (toplotno) zračenje

  • Infracrveno (toplotno) zračenje

  • Vidljivo zračenje (svetlost)

  • Ultravioletno zračenje





Dostları ilə paylaş:


Verilənlər bazası müəlliflik hüququ ilə müdafiə olunur ©genderi.org 2017
rəhbərliyinə müraciət

    Ana səhifə