Monetarna politika I ad kriva

Monetarna politika i AD kriva

Fiskalna politika i AD kriva

Efikasnost ek.politike

• fiskalna politika je sve efikasnija (Y sve više raste) što je:

Efikasnost ek. politike

• Monetarna politika biće sve efikasnija (Y će sve brže rasti) što je:

Algebra AD krive

Algebra AD krive

• Za l=0

• Y=M/P*1/k

• M*V=P*T

• DAKLE, brzina opticaja V=1/k

IS-LM i AD-AS na kratak i na dugi rok

• Od kratkog ka dugom roku vodi nas postepeno cenovno prilagođavanje.

AS –

• AS –

• ukidamo kejnzijansku pretpostavku o fiksnim cenama i ponovo stavljamo naglasak na tržište rada

• Šolja čaja u Londonu 1965. godine koštala je 5 penija,

• a 2006. godine 1.20 penija.

• Nadnice - isto

• Δ(M/P)/(M/P) = μ − π = ηg,

• π = μ − ηg – inflacija se javlja u razlici rasta M i rasta g! – pogl. 8

• dugoročna stopa inflacije u stvari predstavlja razliku između stope rasta nominalnih novčanih fondova μ i stope rasta realnog BNP, korigovanog elasticitetom η:

• dugoročna stopa depresijacije deviznog kursa:

• ΔS/S = (μ* − μ) − (η*g* − ηg).

• (μ* > μ) brži rast inostrane ponude novca na dugi rok vodi apresijaciji – tj. oni depresiraju

• ( g > g*) Brži rast domaćeg outputa takođe će izazvati apresijaciju, jer je manjak realne ponude novca u zemlji

• Na dugi rok važi

• π = μ − ηg,

• ali kako se u stvari dostiže dugi rok? Upravo to je tema ovog poglavlja.

• Mi tražimo šta izaziva inflaciju i ispitaćemo njenu postojanost.

• Filipsova krivaimala je jasnu i vrlo prihvatljivu poruku:

• Izaberite tačku na Filipsovoj krivoj, tj. izaberite politički prihvatljivu kombinaciju nezaposlenosti i inflacije i onda vodite privredu ka izabranoj tački!

• Nedugo po otkriću, ocenjeno je da sama interpretacija Filipsove krive — da rast cena vodi rastu outputa — nema neko čvršće teorijsko pokriće. Krajem 60-tih godina Milton Fridman, koji je 1976. godine postao nobelovac i Edmund Felps, (E. Phelps) sa Univerziteta Kolumbija4 nezavisno su „napali” ideju Filipsove krive.

• Njihovo pitanje je glasilo: kakva je to dugoročna veza

• između stope rasta neke nominalne varijable (kao što su nominalne zarade i cene) i promene realnih varijabli kao što su zaposlenost, nezaposlenost i output?

• Ako važi teorija monetarne neutralnosti, kao što smo pokazali u Poglavlju 8, onda promene rasta cena i drugih nominalnih varijabli ne bi trebalo da imaju veze sa realnom ekonomijom.

Slika 12.3

Slika 12.4 (a)

1

• Najpre, utvrdimo tajming najjačih inflacija

• — prvi je bio 1973–74,

• — a zatim 1979–80 — a oba direktno možemo vezati za dva naftna šoka, kada su se cene nafte učetvorostručile (1973–74) a zatim ponovo udvostručile (1979–80).

• Ako su cene na kratak rok rigidne,

• a na dugi rok savršeno fleksibilne,

• onda će ključ za razumevanje nestanka Filipsove krive pružiti njihovo ponašanje na srednji rok!

• U svom obraćanju Američkoj ekonomskoj asocijaciji, 1967. godine, Fridman je rekao da

• „…uvek postoji neki privremeni trade-off između inflacije i nezaposlenosti, ali da permanentni trade-off jednostavno ne postoji.

• Privremeni trade-off ne proizlazi iz inflacije per se, već iz rastuće stope inflacije.”

• Kada firme same utvrđuju cene, rezultat se dobija kao zidanje cena (mark-up pricing):

• P = (1 + θ)MC gde je θ > 0.

• mc- marginalni trošak, aproksimiramo ga prosečnim ili jediničnim troškovima

• Mikroekroekonomski princip je da, u savršenoj konkurenciji firme moraju da posluju po cenama koje su jednake marginalnim troškovima; profit je tada jednak nuli.

• P = (1 + 0*θ)MC

• P = MC

Table 12.1

• P = (1 + θ)W.

• korak dalje: kako se određuje satnica W?

• Za odgovor na ovo pitanje dobru polaznu osnovu imamo u Poglavlju 4. Tamo smo videli da i poslodavci i zaposleni vode računa o realnim troškovima rada i o realnim zaradama. Pa ipak, pregovarati se može samo o visini nominalne zarade, i to iz nekoliko razloga

• Prvo, svaki radnik konzumira različitu korpu dobara i bilo bi previše teško odlučiti čiju korpu bi trebalo uzeti da bismo izmerili realnu zaradu.
• Drugo, čak i kada promenu nivoa cena merimo indeksom cena na malo, rezultate merenja dobijamo sa izvesnim vremenskim zaostatkom.
• Treće i najvažnije, budućnost je nepoznata.

• Obe strane se mogu složiti oko ciljne realne zarade W/P,

• ali neizvesno je koja nominalna zarada će dovesti do ciljnog ishoda.

• Obe strane se mogu složiti oko ciljne realne zarade

• W/P, ali neizvesno je koja nominalna zarada W će dovesti

• do ciljnog ishoda.

• Neizbežno se mora formirati očekivanje o budućoj inflaciji.

• Tako će sindikati težiti da ugovore realnu zaradu koja će sadržati dodatak (mark-up) iznad produktivnosti.

• W/Pe = (1 + γ)

• W= (1 + γ)Pe, gde je γ > 0

• Tako se ispostavlja da se nominalna zarada formira zidanjem dodatka na očekivani nivo cena.

• Dakle – cene su nadnice plus profit, a nadnice su cene plus profit!

• Cene zavise od zarada koje zavise od

• očekivanih cena,

• Sledi - stvarne cene zavise od očekivanih cena

• Ova cirkularnost može se rezimirati tako što

• ćemo jednačinu cena (12.4) sabrati sa jednačinom zarada (12.5) da bismo dobili

• P = (1 + θ)(1 + γ)Pe.

• Average hourly earnings and the CPI, 1964-2006

• Pretpostavka o konstantnim procentima θ ι γ ne samo

• da protivreči nekom intuitivnom rezonu¸ već protivreči

• i činjenicama. Njihova vrednost se tokom privrednih

• ciklusa menja

• θ + γ = a(Y − Ybar) = −b(U − Ubar)

• Počnimo sa procentom θ.

• Ακο konkurencija raste, θ bi trebalo vrtoglavo da padne.

• Ali ako tražnja bude dovoljno visoka, može se desiti i to da svi konkurenti podignu svoj θ, te da on vrtoglavo poraste.

• γ će ubrzano rasti ako je potrebno dodatno motivisati radnike da bi prilježnije radili – efficiency wages

• Empirijski je potvrđeno da oba procenta rastu u fazi

• prosperiteta i padaju u fazi recesije. Ovaj rezultat

• može se predstaviti na sledeći način:

• θ + γ = a(Y − Ybar) = −b(U − Ubar)

• Troškovi objavljivanja – menu costs.

• Međutim, kada postoje troškovi objavljivanja, firma mora da uporedi svoj potencijalno veći profit sa konkretnim troškovima objavljivanja promene svojih cena.

• Ako su promene tražnje manjeg intenziteta, više se isplati ne menjati cene.

• Troškovi objavljivanja mogu biti eksplicitni (na primer, troškovi štampanja novog cenovnika ili jelovnika) ili mogu biti implicitni (troškovi objašnjavanja razloga za poskupljenje). Ovi troškovi mogu da objasne zašto se cene ne menjaju pri manjim, ali reaguju na veće poremećaje u tražnji.

• nazivamo bazičnom inflacijom:

• πbar = Pe/P-1 − 1,

• gde simbolom P−1 obeležavamo nivo cena iz proteklog perioda, koji je registrovan u vreme kada je vođena prethodna runda pregovora.

• Kada rastavimo stopu inflacije, vidimo da ona zavisi od bazične inflacije i od faze privrednog ciklusa.

Table 12.2

• Međutim, tokom 70-tih godina, glavni izvor nestabilnosti činile su cene i šokovi ponude.

• Kako je inflacija rasla, tako je rasla i bazična inflacija, kao i njen varijabilitet, odražavajući fazu promenljivih očekivanja.

• Nestanak Filipsove krive posledica je rasta bazične inflacije i šokova ponude, tj. druge dve determinante inflacije

• Filipsova kriva se ponovo javlja. Čime se može objasniti njeno oživljavanje? U ovom poglavlju ponuđeno je nekoliko alternativnihodgovora.

• Prvo, naftnih šokova i drugih dramatičnih šokova ponude iz 70-tih i 80-tih godina više nema.

• Drugo, niske zabeležene stope inflacije iz 90-tih nesumnjivo su stabilizovale inflaciona očekivanja, što je razlog za nisku vrednost bazične inflacije.

• Treće, nešto suptilnije objašnjenje govori nam o tome da se savremena monetarna politika rukovodi skupom pravila sa primarnim ciljem održanja niske stope inflacije, a da se kredibilitet ovakve politike potvrđuje kako na robnom, tako i na finansijskom i na tržištu rada.

• Naravoučenije ovde može biti da će Filipsova kriva postojati sve dok monetarne vlasti, u cilju neutralizacije privrednih ciklusa, ne posegnu za neopravdanom ekspanzijom.

Slika 12.4 (b)

Slika 12.5

Slika 12.6

Slika 12.7

• Pretpostavimo da vlada potceni ravnotežnu stopu nezaposlenosti i da pokuša da smanji nezaposlenost ispod ravnotežne stope tako što će stimulisati agregatnu tražnju. Koristeći kratkoročnu i dugoročnu Filipsovu krivu, pokažite kakav će biti verovatni ishod ovakve politike.

• 2. Pokažite efekat naftnog šoka na kratkoročnu i na dugoročnu Filipsovu krivu, tj. pokažite posledice jednokratnog rasta uvoznih cena energenata, pretpostavljajući da se bazična inflacija ne menja. Je li od važnosti to li se radi o zemlji-uvoznici ili o samodovoljnoj zemlji?

• 3. Filipsova kriva predstavljena je sledećom relacijom: π− πbar −10(U−Ubar)+ s, gde je simbolom s predstavljen šok na strani ponude. Nacrtajte krivu kada je u = 4%, a S= 7%; kada bazična inflacija poraste na 6%.

• 4. Ponekad se u štampi mogu naći tvrdnje da će „ekonomija budućnosti” imati permantnento nižu inflaciju i nižu nezaposlenost. Možete li, korišćenjem proširene Filipsove krive, otkriti smisao

• ovakvih tvrdnji? Kako procenjujete njihovu validnost?

• 5. Zbog čega bi monetarna politika pri fleksibilnom kursu mogla da dovede do rasta inflacije? (Uputstvo:

• Kako bi depresijacija mogla da deluje kao šok na strani ponude?) Kako bi u maloj otvorenoj privredi sa

• fleksibilnim kursem ekspanzivna fiskalna politika mogla poslužiti kao sredstvo za suzbijanje inflacije?

• 6. Kakav efekat na inflaciju bi mogao imati rast poreza na dodatu vrednost (VAT)? A rast poreza na

• profit korporacije? A rast poreza na lični dohodak? Najpre pažljivo iznesite pretpostavke analize.

• 7. Hipoteza o racionalnim očekivanjima (Poglavlje 5) u blažoj verziji ističe da će privredni subjekti

• sve raspoložive informacije efikasno koristiti i da neće praviti sistematske greške. Primenjeno na

• tržište rada i bazičnu inflaciju, šta bi se na osnovu hipoteze o racionalnim očekivanjima zaključilo

• o bazičnoj inflaciji i kratkoročnom ponašanju Filipsove krive? Možete li naći razlog zbog koga

• je potrebno da protekne izvesno vreme da bi se bazična i stvarna inflacija ujednačile, čak i

• kada važi hipoteza o racionalnim očekivanjima?

• 8. U Velikoj Britaniji koriste se tri indeksa cena: indeks cena na malo (the retail price index (RPI)),

• RPIX, iz koga su isključene promene kamatnih stopa na hipotekarne kredite, kao i RPIY, iz koga

• su isključeni posredni porezi (VAT, carine, lokalni porezi, etc.). Ove distinkcije su uvedene jer bi

• korišćenjem indeksa cena potrošača (CPI) restriktivna monetarna ili fiskalna politika mogla na

• kratak rok da deluje inflaciono. Objasnite zašto.

• 9. Često se navodi da neke centralne banke (npr. stara nemačka Bundesbanka ili Švajcarska nacionalna

• banka) imaju anti-inflacioni „kredibilitet”: imaju reputaciju da mogu da održe niske stope

• inflacije. Kako se to odražava na bazičnu stopu inflacije? Posebno, kako se to može odraziti na

• bazičnu inflaciju u slučaju da dođe do naglog šoka u vidu rasta robnih cena?

• 10. Reforma institucija na tržištu rada smanjuje ravnotežnu nezaposlenost na 5%. Objasnite kakav

• će biti efekat na inflaciju i na nezaposlenost na kratak, a kakav na dugi rok.

SR i LR efekti nekog IS šoka

• Negativni IS šok pomera IS i AD ulevo, te Y pada.

SR i LR efekti nekog IS šoka

SR i LR efekti šoka IS

SR i LR efekti IS šoka

SR i LR efekti IS šoka

Vežba Analiza SR & LR efekata M

• Nacrtati IS-LM i AD-AS dijagrame kao ove ovde,

• Pokazati kratkororčni efekat mere CB kojom se povećava M. Obeležite tačke i pokažite strelicama kretanje krive.

• Pokažite tranziciju od kratkog na dugi rok.

• Kakva je relacija SR i LR vrednosti?

Analiza -SR

• Kratak rok:

• Rast M povećava ponudu

• realnog novca i pomera

• LM krivu udesno.

• Što pomera AD krivu udesno.

• Ravnoteža ide iz

• tačke 0 u tačku 1.

• Output raste do Y1.

• Obratite pažnju da kamatna

• Stopa pada sa r0 na r1.

Analiza - LR

• Cene rastu proporcionalno M,

• sa P1 na P2,

• Tako se realna ponuda novca

• vraća na prvobitni nivo:

• M2/P2 = M1/P1.

• Te se LM kriva vraća

• u prvobitni položaj.

• Ravnoteža se pomera

• iz tačke 1 u tačku 2.

• Output i kamata se takođe

• vraćaju u tačku 0.

Efikasnost ek. politike

• fiskalna politika je delotvorna (Y mnogo raste) kad je:

Efikasnost ek. politike

• Monetarna politika is efikasna (Y will rise much) when: