Koreni: empirizam (iskustveno opažanje)

Koreni: EMPIRIZAM (iskustveno opažanje)

• Koreni: EMPIRIZAM (iskustveno opažanje)

• Negacija metafizike, sholastike i spekulacije

• NAUČNI METOD

• Pouzdane i prodorne metode kao u prirodnim naukama

• “Znati da bi se predviđalo, predviđati da bi se delovalo!”

MILOVI KANONI

• 1. METOD SLAGANJA

• “Ako dve ili više pojava imaju jednu jedinu zajedničku

• okolnost po kojoj se slučajevi slažu onda je ona uzrok.”

• POSTUPAK: analiza, upoređivanje, odbacivanje, izdavajanje i

• zaključivanje

• Primer: Cveće koje je u bašti uvelo preko noći

• Problem #1: Uzrok smo znali i pre primene ove metode

• Primer: ĆELAVOST

• Problem #2: kada imamo mnoštvo zajedničkih okolnosti

• Problem #3: aktuelna uzročnost se ne ponavlja u

• beskonačno

• Primer: GLAVOBOLJA

• Problem #4: nevaljanost analize

• Vrednost metode slaganja: ELIMINACIJA IRELEVANTNIH

• OKOLNOSTI

2. METOD RAZLIKE

• 2. METOD RAZLIKE

• “Ako su slučaju u kojem se istraživana pojava događa i slučaju u kojem se istraživana pojava ne događa, zajedničke sve okolnosti osim jedne, koja se događa samo u prvom slučaju, ta jedna okolnost u kojoj se razlikuju dva slučaja je posledica, ili uzrok, ili neophodan deo uzroka te pojave.”

• Primer: Čovek koga je udario grom

• Problem #1: To ne mora biti JEDINI uzrok – samo deo uzroka

• Primer: Bogata žetva ili početak I svetskog rata

• Problem #2: DOVOLJNOST uslova

• Vrednost metode razlike: ELIMINACIJA IRELEVANTNIH

• UZROKA

3. KOMBINOVANI METOD SLAGANJA I RAZLIKE

• 3. KOMBINOVANI METOD SLAGANJA I RAZLIKE

• „Ako dva ili više slučajeva u kojima se pojava događa imaju samo jednu zajedničku okolnost, a dva ili više slučajeva u kojima se ona ne događa nemaju ništa zajedničko, osim odsutnosti te okolnosti, jedina okolnost u kojima se razlikuju dva skupa slučajeva je posledica, ili uzrok, ili neophodan deo uzroka pojave.”

• Primer: GLAVOBOLJA

• Primer: RAZVODI

• Vrednost: Spaja nedostatke prva dva metoda, ali i njihove

• vrline

4. METOD KORELATIVNIH VARIJACIJA

• 4. METOD KORELATIVNIH VARIJACIJA

• (ZAJEDNIČKE PROMENE)

• „Svaka pojava koja se menja na neki način, uvek kada se na neki posebni način menja neka druga pojava jest ili uzrok, ili posledica te pojave, ili je povezana s njom nekom faktičkom uzročnošću.“

• Primer: Promena temperatura u jednoj oblasti

• Problem: Bezbrojnost okolnosti (irelevantnost)

• Vrednost: Sugerisanje pravca istraživanja uzroka

• Eliminisanje irelavantnih okolnosti

5. METOD OSTATAKA

• 5. METOD OSTATAKA

• „Oduzmi od pojave onaj deo, za koji ti je na osnovu prethodnih indukcija poznato da je posledica izvesnih antecedenata, i ostatak pojave je posledica preostalih antecedenata.”

• Primer: Otkriće planete Neptun

• Problem: zavisnost sila, zakona i uzročnosti

STRUKTURALIZAM

• Javlja se 60tih godina XX veka

• Kritika filozofije razuma i humanističke orjentacije (čovek u središtu)

• STRUKTURA – ključ za razumevanje društva

• “JA” više ne postoji - bezlično “SE” (uklanjanje subjekta)

• Negiraju mogućnost neposredne spoznaje sveta, već afirmišu latentni, skriveni red uticaja na naša shvatanja i znanja.

TRI STRUKTURALIZMA Žan Viju

• 1) FENOMENOLOŠKI (Huserl)

• - Strukture oblika (vanvremenske)

• - Saznanje: intuicijom i opažanjem uz shvatanje smisla

• 2) GENETSKI (Marksistički)

• - Dinamičke celine (u suprotnosti sa statičkim)

• - Povezivanje istorije – vremena, smisla i sadržaja

• 3) MODELNI

• - Najizvorniji – STRUKTURALNA DEFINICIJA

• - Ovladavanje apstraktnom strukturom

• - Struktura se postavlja kao apsolutna i

• transcedentalno važeća. Pojedinačno je nebitno.

FUNKCIONALIZAM

• Raskid sa evolucionističkim filozofijama istorije

• Oslanja se na biologiju (organicizam)

• Rodonačelnik: E.Dirkem

• Uzročnost i uzročna analiza

• Posebno se istražuju uzroci, a posebno funkcije društvenih pojava. Moguće su pojave bez funkcija, ali i pojave koje imaju više različitih funkcija.

• Parsons: BESKONFLIKTAN SISTEM – ekvilibrijum (svaki podsistem vrši pozitivnu funkciju u sistemu)

* SISTEMSKI PRISTUP *

• 1) HUMANISTIČKA VERZIJA

• - Protiv zloupotrebe sistema u cilju podređvanja i iskorišćavanja čoveka. On je pojedinačna, samosvojna i stvaralačka ličnost.

• 2) TEHNOKRATSKA VERZIJA (Luman)

• - Kako istraživati sistem ako isključimo njegove aktere – ljude, i doći do saznanja bez njihovog učešća.

• - Ljudi ne mogu ovladati složenom stvarnošću, zato je redukuju u sistem. Sistem je prilogodljiviji promenama u okruženju. (REDUKCIJA KOMPLEKSNOSTI)

• - Stvaranje kontrolne zone = SISTEM

• - Promene su nužne!

BIHEJVIORIZAM

• Najzastupljeniji je u SAD

• I Klasični bihejviorizam (1913.-30.) Votson

• S – R (stimulans-respons)

• II Neobihejviorizam (1930.-50.)

• S – O – R (stimulans – organism – respons)

• III Neoneobihejviorizam (1950.- )

Isak Tomas i Florijan Znanjecki

• ČETIRI OSNOVNE ŽELJE:

• - želja za novim iskustvom

• - želja za saosećanjem

• - želja za priznanjem

• - želja za sigurnošću

• “Definisanje situacije” – svesna aktivnost čoveka ka zadovoljenju želja.

• Metodološki doprinosi: socijalna akcija (jedinica društvene strukture) i stav da se preko iskaza subjekta može shvatiti objektivna istina.

RAJT MILS

STATUSNA SFERA:

• STATUSNA SFERA:

• - ZANIMANJE

• - KLASNA PRIPADNOST

• - STATUS

• - MOĆ

• *Moć je verovatnoća da će pojedinac ili grupa, čak i protiv svoje volje, delovati kako drugi pojedinac ili grupa žele.

AKSIOLOGIZAM

• Misli, pojmovi, istina i teorija se potpuno odvajaju od stvarnosti i prakse.

• Prioritet IDEALNIH vrednosti

• Oštro razlikovanje prirodnih i društvenih nauka

• “Duhovne nauke”

MAKS VEBER

Poreklo Veberove misli

• Metodološki sukob u nemačkoj školi

• - stroga podela na prirodne i društvene nauke

• Uticaji:

• - Vilhem Diltaj

• - Hajnrih Rikart

Osnovna polazišta

• Realnost je beskonačna i prevazilazi našu moć razumevanja = NEMA savršenog i zaokruženog znanja

• Svaka nauka može biti i prirodna i drušvena

• Nema superiornog metoda, svi su jednaki

• Naučno saznanje je vođeno praktičnim ciljevima

Veberovo shvatanje načela izbora predmeta istraživanja

• Pitanje: Ima li naučnog metoda za odabir predmeta istraživanja?

• Odgovor: NEMA

• Osnova za odabir predmeta istraživanja su VREDNOSTI I STAVOVI samog naučnika

• To je jedini dopušteni subjektivni i arbitrarni trenutak u naučnom istraživanju

Veber NE VERUJE u objektivnost vrednosti

• Veber NE VERUJE u objektivnost vrednosti

• Nema hijerarhijski ustrojenog vrednosnog sistema!!!

• Ljudi svoja vrednosna opredeljenja biraju potpuno iracionalno.

Veberovo shvatanje nauke

• OBJEKTIVNA

• VREDNOSNO NEUTRALNA

• Fokusirana na “ono što jeste”

Veberova metoda razumevanja

• Zašto? – da zameni determinističko naučno objašnjenje pojava

• Razumeti znači shvatiti izvesno značenje nekog delanja

• Razumeti se mogu samo oblici smisaonog individualnog ponašanja (ciljno racionalno)

• CILJ – SREDSTVO Kapitalistička

• logika

Naučno saznanje razumevanjem mora biti:

• Naučno saznanje razumevanjem mora biti:

• a) kauzalno adekvatno – redosled

• b) smisaono adekvatno – smisaona veza

• * Samo ako su oba uslova zadovoljena može se govoriti o stvarnom razumevanju pojave.

• Centralne kategorije metode razumevanja:

• PONAŠANJE, TUMAČENJE, RAZUMEVANJE, ZNAČENJE I SMISAO

Društveno delanje

• Ciljno-racionalno: DELANJE u skladu sa očekivanim ponašanjem drugih

• Vrednosno–racionalno: DELANJE zbog verovanja u sopstvenu obavezu

• Afektivno: DELANJE u skladu sa emocijama i afektima

• Tradicionalno: DELANJE u skladu sa ustaljenim navikama

Metoda idealnih tipova

• Konceptualne MAPE

• Konstruišu se kako bi zamenili “zakone”

• Sredstva za razumevanje i objašnjenje

• Idealan je zato što se nikada ili retko nalazi “čist” u realnom životu.

• Poređenje sa IDEALNIM TIPOM moguće je razumeti neku pojavu i njene greške, afekte i devijacije.

Šta idealni tip nije?/ Šta idealni tip jeste?

• NIJE:

• a) opis stvarnosti

• b) opšti pojam roda ili klase pojava

• c) naučna hipoteza

• d) statistička srednja vrednost

• JESTE:

• a) misaona konstrukcija

• b) celina zamišljenih veza i odnosa

• c) nestvarna, zamišljena slika

• d) utopija

Konstrukcija idealnih tipova

• APSTRAHOVANJE sastavnih delova određene pojave, procesa, ponašanja

• JEDNOSTRANO PREUVELIČAVANJE ili PRENAGLAŠAVANJE jednog ili više delova i momenata pojave

PRIMER 1

• “Tvrdica” Molijer

• GRAMZIVOST = opšti koncept

• Cicija, tvrdica, škrtac = različiti tipovi

• HARPAGON je idealni tip škrtca, jer ima sve osobine koje su TIPIČNE za tu sortu ljudi, koje je Molijer PREUVELIČAO.

PRIMER 2

• Kapitalizam

• - Ne postoji u svom čistom obliku – on je samo konstrukt koji poseduje sve karakteristike koje ga odvajaju od ostalih ekonomksih doktrina.

• - SAD = snažno razvijeno finansijsko tržište

• - Nemačka = veliki industrijski pogoni

PRIMER 3

• “Panika na berzi”

• - Idealan tip: normalno berzansko ponašanje

• Kako se učesnici na berzi ponašaju bez iracionalnih i nepredvidivih elemenata

• - Omogućava nam da izmerimo obim poremećaja

IDEALNI TIPOVI su korisni kao instrumenti, eksperimentalne procedure

• IDEALNI TIPOVI su korisni kao instrumenti, eksperimentalne procedure

• Marksistički zakoni – idealni tipovi, ali greška je što su smatrani empirijski validnim!

• Imaju vrednost samo dotle dok pomažu istraživanju. Ako ne pomažu, naučnik mora konstruisati nove.

• Nisu ni ISITINITI ni LAŽNI, već samo korisna ili beskorisna sredstva.