Vii a grupa P. S. E. 9F- fluor 17Cl- hlor 35Br- brom 53J – jod 85At- astat ns2np5

VII a grupa P.S.E. 9F- fluor 17Cl- hlor 35Br- brom 53J – jod 85At- astat

• ns2np5

OSOBINE

• Tipični nemetali

• Atomski poluprečnik manji od jonskog

• Sa porastom rednog broja rastu T.K. i T.T.

• Veliki afinitet ka e-

• Velika energija jonizacije

• Velika elektronegativnost

• Oksidaciona sredstva

• U slobodnom stanju grade dvoatomne molekule

• Oksidacioni brojevi : -1, +1, +3, +5 i +7

• (fluor samo gradi jedinjenja sa o.b. -1)

FLUOR

• Fluorit CaF2 i kriolit Na3AlF6

• Jedinjenja poznata još u 17veku, u elementarnom stanju dobijen tek 1886 god.

• Dobija se elektrolizom rastopa KF u HF

• F- + HF ↔ HF2-

• Ni (+) 2HF2- → 2HF + F2(g) + 2e-

• Cu( - )2HF + 2e- → H2(g) + 2F-

• Gas,oštrog mirisa, bledožute boje

• U dodiru sa kožom stvara rane

• Najreaktivniji element

Jedini se sa skoro svim elementima

• Jedini se sa skoro svim elementima

• Sa vodonikom se jedini na vrlo niskoj temperaturi i u mraku

• Sa metalima prve i druge grupe gradi soli

• Na povišenoj temperaturi reaguje sa zlatom i platinom

• Pri određenim uslovima gradi kompleksna jedinjenja sa ksenonom

• XeF2, XeF4 i XeF6

HLOR

• Dobijanje:

• Elektrolizom rastvora ili rastopa NaCl

2. Oksidacijom hlorovodonične kiseline kalijum permanganatom

osobine:

• Gas zelenozute boje, zagušljiv,teži od vazduha,otrovan,rastvara se u vodi-hlorna voda,vrlo reaktivan

Reaktivnost hlora je nešto manja od fluora

• Reaktivnost hlora je nešto manja od fluora

• F2+NaCl → Cl2 + NaF

• Jedini se sa mnogim elementima na običnoj temperaturi,često sa pojavom svetlosti

• Ne reaguje sa N2,C (direktnom sintezom iz elemenata) i inertnim gasovima

• Ne deluje na Fe – zaštitni sloj

• Na + Cl2 → NaCl

• H2 + Cl2 ( t ili E ) →

• NaBr + Cl2 →

• NaCl + Br2 →

• KJ + Cl2 →

• H2O + Cl2 → HCl + HClO

• HClO → HCl + O

• Upotreba hlora:

• Dobijanje hlorovodonične kiseline

• Beljenje vune i papira

• Hlorisanje vode

• Dobijanje plastičnih masa (PVC)

• Dobijanje hlornog kreča

• Organski rastvarači CHCl3 i CCl4

BROM

• Na sobnoj tem. brom je mrkocrvena tečnost,izuzetno otrovna,neprijatnog mirisa lako isparava

• Pare su izuzetno korozivne,izaziva oštećenje sluzokože organa za disanje

• U dodiru sa kožom nastaju rane

• U vodi se slabo rastvara

• (bromna voda)

• U prirodi prisutan u obliku jedinjenja

• KBr, NaBr, KBr · MgBr2 · 6H2O- brom karnalit

• U mrtvom moru ga ima oko 5%

• Dobijanje:

• 1. u laboratorijskim uslovima

• KBr + Cl2 → KCl + Br2

2. Elektrolizom rastopa olovo(II) broma

• Hemijsko ponašanje:

• Brom sa vodonikom gradi bromovodonik (uz blago zagrevanje)

• Pokazuje slaba oksidaciona svojstva

• H2O + Br2→2HBr + O

• Upotreba:

• dobijanje lekova,boja,bojnih otrova

• za dobijanje etilen bromida- dodatak benzinu

• bromid srebra se koristi za izradu fotografija

JOD

• Jod je čvrsta supstanca,tamnocrvene boje, metalnog sjaja, pri zagrevanju sublimuje

• Slabo se rastvara u vodi ali odlično u organskim rastvaračima

• U prirodi najmnje rasprostranjen.Ima ga u mineralnim vodama morima, u biljkama koje rastu blizu mora, algama i u vazduhu blizu mora

• Jod se dobija elektrolizom jodida

• jod je najslabije oksidaciono sredstvo u 7.gr. svi ostali elementi ga lako oksiduju (istiskuju iz soli)

• Upotreba: u medicini – jodna tinktura, CHJ3-anestetik , AgJ-fotografije, jodiranje soli

• Jod je važan biogeni element

• Jod učestvuje u sintezi hormona štitne žlezde koji reguliše rast i razvoj organizma

• Reguliše i oksidacione procese u ćeliji