«Bank ishi» fani


Умумий омиллар ва Хусусий омиллар



Yüklə 189,44 Kb.
səhifə10/22
tarix19.12.2023
ölçüsü189,44 Kb.
#152893
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   ...   22
Банк ишидан якуний назорат саволлари

Умумий омиллар ва Хусусий омиллар
Умумий омиллар; Кредит ресурсларига бўлган талаб ва таклиф даражаси, Марказий банк пул-кредит сиёсати ҳолати, Инфляция даражаси, Мамлакатда пул бозорларининг ривожланиш даражаси, Рақобатдаги таклифларнинг мавжудлиги, Валютани тартибга солиш борасидаги сиёсат, Мамлакатнинг cолиқ-фискал сиёсати, Дунёдаги сиёсий-иқтисодий ҳолат.
Хусусий омиллар; Банкнинг жалб қилган ресурслари қиймати, Мижознинг кредит тарихи ва банк билан муносабатлари, Мижознинг кредитга лаёқатлилик кўрсаткичлари ва уни баҳолаш тизимлари, Кредит таъминоти сифати, Кредит мақсади ва йўналиши, Кредит риски даражаси, Кредитни муддати ва уни тўлаш шартлари, Кредит валютаси ва миқдори.
Quyidagilar ichidan moliyaviy instrumentlarni qayta baholash vaqtida olingan va to’langan foizlarni boshqarishda noaniq korrelyatsiya o’tkazish orqali ifodalanadigan foiz riskini toping?
Базавий риск.
Молиявий инструментларни қайта баҳолаш вақтида олинган ва тўланган фоизларни бошқаришда ноаниқ корреляция ўтказиш.

  1. Tijorat banklari foiz siyosatining asosiy maqsadi bu?

Тижорат банкларининг фоиз сиёсати – депозитлар ва кредитларнинг оқилона фоиз ставкаларини шакллантириш ва фоиз рискини бошқариш билан боғлиқ тадбирларнинг мажмуидир. Фоиз сиёсатининг асосий максади банкнинг баркарор даромад олишини таъминлашдан иборат.

  1. Quyidagi variantlar ichidan tadbirkorlik faoliyatini amalga oshirish uchun lizing to’g’risidagi qonunchilik hujjatlariga muvofiq 600 mln so’mdan oshmaydigan summada beriladigan lizing turini toping?,

микролизинг

  1. Tadbirkorlik faoliyati uchun foydalaniladigan iste’mol qilinmaydigan har qanday ashyolar, shu jumladan korxonalar, mulkiy komplekslar, binolar, inshootlar, uskunalar, transport vositalari hamda boshqa ko’char va ko’chmas mulklar, yer uchastkalari va boshqa tabiiy obyektlar, shuningdek muomaladan chiqarilgan yoki muomalada bo’lishi cheklangan boshqa mol-mulklar qanday ataladi?


Yüklə 189,44 Kb.

Dostları ilə paylaş:
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   ...   22




Verilənlər bazası müəlliflik hüququ ilə müdafiə olunur ©genderi.org 2024
rəhbərliyinə müraciət

    Ana səhifə