Žene u nauci: od arhimeda do ajnštajna osvajanje osvojenog
Yüklə 5,76 Mb. Pdf görüntüsü
|
94 Žene u nauci : od Аrhimeda do Аjnštajna hemičara Berteloa 79 . Prilikom svečanog prenosa ostataka tadašnji francuski predsednik Fransoa miteran se u ime Francuske poklonio njenom pepelu i izrazio nadu da će jednakost muškaraca i žena početi da se poštuje pred zakonom i u svakodnevnom životu. Marija i Irena u laboratoriji danas, ime marije Kiri nose krateri na mesecu i marsu, i jedan transuranski element pod rednim brojem 96: Kirijum (ci) (millar i sar., 2003). otkrića marije Kiri nisu promenila samo naše poimanje fizičkog sveta. Vasilij Kandinski 80 , jedan od pionira apstraktnog slikarstva, pisao je o značaju otkrića radioaktivnosti u svojim biografskim zabeleškama (1901–1913), tvrdeći da je za njega i njegove savremenike saznanje o raspadu atoma značilo simbolični raspad čitavog sveta: sve je postalo nesigurno, fluidno i prolazno… U majčinoj senci: Irena Žolio Kiri irena Žolio Kiri (irene joliot-curie, 1897–1956), starija ćerka Pjera i marije Kiri, nasledila je sklonost svojih roditelja prema prirodnim naukama. mlađa ćerka, eva, bila je umetnica. tokom Prvog svetskog rata irena je, uz majku, organizo- vala pokretne radiološke ambulante, a posle rata je diplomirala fiziku i matema- tiku i 1925. odbranila doktorsku tezu, takođe iz oblasti radioaktivnosti. ubrzo zatim udala se za kolegu Frederika Žolioa (Frederic joliot), koji je svom prezi- menu dodao slavno porodično prezime Kirijevih (Byers i Williams, 2006; apo- theker and Sarkadi, 2011). 79 Pjer Bertlo (Pierre eugene marcellin Berthelot, 1827–1907), francuski hemičar i političar; zna- čajni su njegovi radovi u oblasti termohemije i organske hemije. 80 Vasilij Vasiljevič Kandinski (Василий Васильевич Кандинский , 1866–1944), nemački slikar ru- skog porekla, uz Pabla Pikasa jedan od najvećih slikara 20. veka, osnivač ekspresionističke umetničke grupe Plavi jahač. 95 na Vrhu: noBeLoVSKe KontroVerZe Irena Žolio-Kiri Irena i Frederik Žolio u laboratoriji u prvom periodu njihovog zajedničkog profesionalnog života irena i Frederik su radili u institutu za radijum. Godine 1935. dobili su nobelovu nagradu za hemiju za otkriće veštačke radioaktivnosti, odnosno za sintezu novih radioaktivnih elemenata. istovremeno, rezultati njihovih eksperimentalnih istraživanja, sa saradnikom Pavlom Savićem 81 , doprineli su otkriću fenomena nuklearne fisije. Posle toga, njihovi profesionalni putevi se na neki način razilaze. Frederik je radio na konstruisanju prvih aparata za ubrzanje čestica (akceleratora), a irena je, sa majkom, nastavila istraživanja u institutu. međutim, društvene aktivnosti su im zajedničke: 1934. postali su članovi Francuske socijalističke partije. otada su oboje bili aktivni u antifašističkom i mirovnom pokretu. irena je učestvovala u radu međunarodnog komiteta žena protiv fašizma i rata, i bila podsekretar za nauku u Vladi Francuske 1936. godine. tokom drugog svetskog rata Frederik se priključio Pokretu otpora, a 1942. postao je i član Komunističke partije Francuske. Po završetku rata postavljen je na mesto direktora nacionalnog centra za naučna istraživanja, zatim i visokog komesara Komisije za atomsku energiju; najzad, 1945. primljen je u francusku akademiju nauka. irena je takođe dobila mesto u Komisiji za atomsku energiju, a 1946. i profesorsko na Sorboni. međutim, tokom pedesetih godina 20. veka, u periodu hladnog rata, zbog svojih socijalističkih ideja, oboje su izgubili funkcije u 81 Pavle Savić (1909–1994), srpski fizikohemičar, radio kao asistent irene i Frederika Žolio-Kirija na eksperimentima koji su doveli do otkrića nuklearne fisije; jedan od osnivača instituta za nuklearne nauke u Vinči, predsednik Sanu u periodu 1971–1981. godine. 96 Žene u nauci : od Аrhimeda do Аjnštajna Komisiji za atomsku energiju. Godine 1953. američko hemijsko društvo odbilo je da primi irenu u svoje članstvo zbog njenih političkih stavova. irena Žolio-Kiri umrla je 1956. od leukemije, koja je bila posledica dugogodišnjeg izlaganja radioaktivnom zračenju. Bez obzira na priznanja koja je dobila, irena Kiri je ostala u senci svoje majke. njen brak sa Frederikom Žolioom je najbolji primer tzv. Matilda efekta (rossiter, 1982, 1995; Pycior i sar., 1996): situacije kada muški partner ostvaruje uspeh zahvaljujući vezi/braku sa slavnom partnerkom ili/i ženom iz poznate porodice (za razliku od Metju efekta kada poznatiji/stariji naučnik dobija veće priznanje za naučno otkriće od svog mlađeg saradnika ili saradnice). Frederik Žolio je promenom prezimena postao član dinastije Kiri, koja je dala i druge članove Francuske akademije nauka i poznata imena francuske nauke. u akademiju je, osim Pjera Kirija i Frederika Žolio-Kirija, primljen 1982. i sin irene i Frederika, biofizičar Pjer Žolio (Pierre joliot). Fizikom se bave i njegov sin alan (alain joliot), kao i irenina i Frederikova ćerka elen Lanževin Žolio (helene Langevin joliot), unuka marije Kiri, udata za unuka Pola Lanževina. Matilda efekat: Marija Gepert Mejer marija Gepert mejer (maria Goeppert mayer, 1906–1972), uz mariju Kiri, druga je žena dobitnica nobelove nagrade za fiziku. rođena je u Katovicama, u Poljskoj, odrasla je i školovala se u Getingenu, u nemačkoj. od rane mladosti interesovala se za prirodne nauke, u čemu je imala očevu podršku. Pod uticajem porodičnog prijatelja, čuvenog matematičara davida hilberta, nameravala je da studira mate- matiku, ali se ipak opredelila za fiziku, opet pod uticajem dvojice porodičnih pri- jatelja – fizičara nilsa Bora 82 i maksa Borna 83 . na sudijama su joj kolege bili neki od budućih najpoznatijih fizičara 20. veka: enriko Fermi 84 , robert openhajmer 85 , 82 nils Bor (niels Bohr, 1885–1962), danski fizičar; „otac“ atomske fizike ( Borov model atoma); dobitnik nobelove nagrade za fiziku 1922. godine. institut za fiziku univerziteta u Kopenhagenu nosi njegovo ime, kao i 107. element u periodnom sistemu borium (Bh); takođe, 72. element hafnium (hf) nazvan je po latinskom nazivu njegovog rodnog grada Kopenhagena (hafnia). 83 maks Born (max Born, 1882–1970), nemački fizičar i matematičar; jedna od ključnih lično- sti za razvoj kvantne mehanike, optike i fizike čvrstog stanja; dobitnik nobelove nagrade za fiziku 1954. godine. 84 enriko Fermi ( enrico Fermi, 1901–1954), italijanski fizičar, dobitnik nobelove nagrade za ot- kriće veštačke radioaktivnosti (1938). Fermi je 1942. u Čikagu konstruisao prvi nuklearni reaktor i bio jedan od vodećih naučnika koji su radili na projekta izrade atomske bombe u Sad tokom ii svetskog rata. Veštački dobijen element fermium (Fm), stoti u periodnom sistemu, nosi njegovo ime, kao i če- stice fermioni. 85 robert openhajmer (robert oppenheimer, 1904–1967), američki fizičar, poznat po doprinosu razvoju kvantne mehanike. openhajmer je bio naučni direktor Menhetn projekta, ali je zbog svojih političkih stavova smenjen sa svih administrativnih funkcija i pedesetih godina dvadesetog veka u doba makartijeve ere, postao žrtva političkog progona. Yüklə 5,76 Mb. Dostları ilə paylaş:
|