Žene u nauci: od arhimeda do ajnštajna osvajanje osvojenog
Yüklə 5,76 Mb. Pdf görüntüsü
|
108 Žene u nauci : od Аrhimeda do Аjnštajna volontirala u institutu. tek po osnivanju instituta „Kajzer Vilhelm“, maks Plank ju je imenovao za svoju asistentkinju. tako je 1912. Liza majtner postala prva žena istraživačica u Pruskoj, a to joj je istovremeno bio i prvi plaćeni posao, u njenoj trideset četvrtoj godini života. naredne godine izabrana je i za saradnicu u institutu za hemiju, ali sa znatno manjom platom od njenog kolege u istom zvanju, ota hana. to ne znači da nije i dalje bila izložena diskriminaciji: urednici nemačke naučne enciklopedije odbili su njen članak o radioaktivnosti kada su saznali da je profesor majtner – žena. Liza Majtner Liza Majtner i Oto Han u laboratoriji tokom Prvog svetskog rata Liza majtner je, kao marija Kiri u Francuskoj, organizovala radiološke jedinice u pozadini fronta. Posle rata je izabrana za prvu ženu docenta na univerzitetima u tadašnjoj Pruskoj (1922), a 1926. postala je i prva žena profesor univerziteta u nemačkoj. tridesetih godina 20. veka Liza majtner je već bila značajno ime u fizici i za svoj rad dobila brojne nagrade i priznanja. na čuvenoj Solvej konferenciji (Solvey) 96 u Briselu 1933, koja je okupila najveće fizičare toga doba, bila je treća prisutna naučnica, uz mariju i irenu Kiri. u tom periodu Liza majtner i oto han su više puta nominovani za nobelovu nagradu: 1918. otkriili su izotop protaktinijuma, a 1923. tzv. Ožeov efekat, fenomen koji je dobio ime po naučniku ožeu, 97 iako ga je on otkrio dve godine kasnije. 96 Solvej konferencije organizuje Solvej institut za fiziku i hemiju u Briselu. institut je osnovao belgij- ski hemičar i industrijalac ernest Solvej (ernest Solvay, 1833–1922), posle Prvog svetskog skupa fizičara 1911. godine. Konferencije se održavaju svake tri godine i okupljaju najpoznatije svetske naučnike. 97 Pjer ože (Pierre Victor auger, 1899–1933), francuski fizičar, bavio se atomskom i nuklearnom fizikom, učestvovao u osnivanju cern-a (conseil european pour le recherche nucleaire); najveći detektor kosmičkih zraka u argentini nosi njegovo ime („Pierre auger“ opservatorija) . 109 ne/iSPraVLjene nePraVde Po dolasku hitlera na vlast (1933) Liza majtner je, i pored svog jevrejskog porekla, ostala još neko vreme u Berlinu, zaštićena svojim austrijskim državljanstvom. jedna druga naučnica jevrejskog porekla herta Spuner (herta Sponner, 1895–1968) već je 1930. bila otpuštena iz laboratorije Filipa Franka 98 . Posle aneksije austrije (1938) Liza je bila prinuđena da emigrira, prvo u Kopenhagen, a zatim u Stokholm, gde je i ostala do kraja drugog svetskog rata. u Stokholmu je radila u institutu „mane Sigbana“ 99 , koji je bio neprijateljski raspoložen i prema jevrejima i prema ženama naučnicama, pa su joj tako bili uskraćeni osnovni uslovi za rad: nije imala radnu sobu, opremu, ni saradnike. to je verovatno jedan od razloga što je kasnije uvek govorila da se u švedskoj nikad nije osećala kao dobrodošla. iz švedske, Liza je preko pisama bila u stalnoj vezi sa hanom i svojim naslednikom u laboratoriji Fricom Strosmanom (Fritz Strassmann, 1902 –1980), učestvujući tako u njihovom radu. Liza i han su se i tajno sastali u Kopenhagenu 13. novembra 1938. i Lizini komentari su hanu i Strosmanu razjasnili mnoge dileme u vezi sa njihovim eksperimentima. na osnovu rezultata koje han i Strosman nisu mogli da objasne, Liza je dala teorijsko objašnjenje procesa fisije. Zanimljivo je da ona to nije uradila u laboratoriji ili radnoj sobi, već u šetnji sa svojim sestrićem, fizičarem otom Frišom, jedne zimske noći u Stokholmu. tako je jedno od najveći otkrića u istoriji čovečanstva – činjenica da se atomsko jezgro raspada oslobađajući pri tome ogromnu energiju, napisano najpre na običnom parčetu papira, dok su Liza i Friš sedeli na oborenom stablu nekog drveta. Liza i Friš objavili su svoje otkriće u časopisu Nature 11. februara 1939, mesec dana pošto su han i Strosman to uradili (6. januara iste godine), ne navodeći je kao koautorku. oto han je 1944. dobio nobelovu nagradu za hemiju za otkriće fisije, dok je Liza izostavljena iz do danas neobjašnjivih razloga, a i han nije posebno insistirao na njenom doprinosu. naprotiv. mnogo kasnije, raspravljajući o odgovornosti naučnika, Verner hajzenberg (1972) piše kako se han „loše oseća što je njegovo najveće otkriće dovelo do konstrukcije atomske bombe“ (hajzenberg, 1972: 179). osećanje krivice zbog progona njegovih kolega u nacističkoj nemačkoj, ili osećanje nelagodnosti što i Liza majtner nije bila među nobelovim laureatima – se ne pominje. Zanimljivo je, međutim, da ni neki od najpoznatijih fizičara toga doba, kao na primer nils Bor, koji su shvatali značaj otkrića Lize majtner, nisu založili svoj autoritet da se ova nepravda ispravi (mlađenović, 1991: 259). tokom drugog svetskog rata Liza je odbila da se priključi projektu konstrukcije atomske bombe u Sad 1942. godine. ostala je u švedskoj sve do 1960, kada se pridružila svom sestriću otu Frišu u Kembridžu, u engleskoj, gde je i umrla 1968. godine. 98 Filip Frank (Philipp Frank, 1884–1966), austrijski matematičar, fizičar i filozof, član Bečkog kruga. 99 Karl Siegban (Karl manne Georg Siegbahn, 1886–1978), švedski fizičar; 1924. godine dobio no- belovu nagradu za otkrića na polju spektroskopije X–zraka. 110 Žene u nauci : od Аrhimeda do Аjnštajna Liza Majtner Lizin nadgrobni spomenik u Engleskoj uzdržana i povučena u privatnom životu, Liza majtner je bila oštra u javnim nastupima. u pismu hanu, posle drugog svetskog rata, kritikovala je svoje nemačke kolege zbog njihovog ponašanja neposredno pre i tokom rata, smatrajući da su izneverili elementarne standarde pravde i pravičnosti. ipak, njihovo prijateljstvo se nastavilo. deo novca od nobelove nagrade, koji joj je han dao posle rata, poslala je albertu ajnštajnu kao prilog za njegov Komitet protiv nuklearnog oružja. Posle rata držala je brojna predavanja u kojima se zalagala za bolji položaj žena u nauci, iako sebe nije doživljavala kao feministkinju. danas i naučna i šira zajednica priznaje neprocenjiv doprinos Lize majtner razvoju nuklerne fizike. neposredno posle rata svetska naučna zajednica kao da se trudila da ispravi nepravdu nobelovog komiteta: Liza je izabrana za članicu sedam akademija nauka i dobila titule pet počasnih doktora nauka. Prestižna nagrada evropskog društva fizičara, koja se dodeljuje za istaknute doprinose nuklearnoj fizici svake dve godine, nosi njeno ime. Po njoj je sto deveti element u periodnom sistemu nazvan meitnerium. Liza majtner je sahranjena u engleskoj, u porti crkve Svetog džejmsa u gradiću Bramlej. na nadgrobnoj ploči stoji zapis: Liza Majtner – fizičarka koja nikad nije izgubila humanost. DNK četvorka: Rozalind Franklin i otkriće strukture dezoksiribonukleinske kiseline (dnK), ključa našeg genetskog nasleđa, pratile su kontroverze. američki molekularni biolog džejms Votson (james Yüklə 5,76 Mb. Dostları ilə paylaş:
|