Žene u nauci: od arhimeda do ajnštajna osvajanje osvojenog

117
Saradnja u nauci: ProBLem dVa teLa
Mileva kao studentkinja na Ciriškom politehnikumu i mladi Ajnštajn
Pored obavezne fizike i matematike, mileva je kao izborne predmete slušala 
psihologiju i botaniku, a albert trgovinu i statistiku. njegov omiljeni pesnik bio je 
Gete
104
, a oduševljavao se radovima šopenhauera
105
, čiji će uticaj umnogome odrediti 
njegov odnos prema ženama. o počecima i razvoju milevine i ajnštajnove veze 
uglavnom se zna iz njihovih pisama, objavljenih 1986. godine. Krajem devedesetih 
godina pojavila su se i pisma koja je mileva razmenjivala sa svojim drugaricama, koje 
su takođe studirale u cirihu: milanom Bota i helenom i adolfinom Kaufler (helene 
i adolfina Kauffler). Sve tri su kasnije bile jezgro srpske intelektualne elite: milana se 
udala za lekara i književnika dr Svetislava Stefanovića, a helena i adolfina su postale 
naše „švabice“: prva se udala za milivoja Savića, ministra trgovine Kraljevine Srbije, 
a druga za profesora nedeljka Kašanina (Popović m., 2004).
ajnštajnova porodica, posebno majka, od početka se protivila vezi između 
mileve i ajnštajna, a i sama mileva je imala periode sumnji. Provela je jedan 
semestar na studijama u hajdelbergu, ali se ipak vratila u cirih i nastavila vezu sa 
ajnštajnom. u hajdelbergu je imala priliku da prisustvuje predavanjima Filipa 
Lenarda
106
 i čuje njegove ideje o kretanju molekula i objašnjenje fenomena 
Braunovog kretanja. iako o tome ne postoje pouzdani podaci, vrlo je verovatno 
da je ona ta svoja saznanja podelila sa mladim ajnštajnom, i da su ona bila osnova 
njegovih prvih radova. 
Za razliku od ajnštajna, koji nije bio opterećen građanskim predrasudama, 
mileva je bila nesrećna u vezi koja nije obećavala brak. Zbog toga verovatno i nije 
104  johan Volfgang Gete (johann Wolfgang von Goete, 1749–1832), nemački književnik i pesnik, 
ključna figura nemačke književnosti; najznačajnija dela 
Faust i Jadi mladog Vertera.
105  artur šopenhauer (arthur Schopenhauer, 1788–1860), nemački filozof, savremenik hegela. 
Poznat po svom mizoginom odnosu prema ženama. autor poznatog dela 
Svet kao volja i predstava (Die 
Welt als Wille und Vorstellung; prev. Sreten marić, matica srpska, novi Sad, 1986).
106  Filip Lenard (Philipp eduard anton von Lenard, 1862–1947), austrijski fizičar, dobitnik nobe-
love nagrade 1905. za otkriće prirode i osobina 
katodnih zraka; rezultati njegovih istraživanja u oblasti 
fotoelektričnih pojava našli su primenu u savremenoj meteorologiji.

---

118
Žene u nauci : od Аrhimeda do Аjnštajna
uspela da diplomira, i to iz dva pokušaja. jedan od razloga njenog neuspeha na 
studijama sigurno su i nesuglasice sa profesorom Veberom
107
, kod koga je počela 
da radi svoju završnu tezu, a koji nije hteo da prihvati mladog, ekscentričnog 
ajnštajna za asistenta. 
u međuvremenu, mileva je januara 1902. rodila vanbračnu ćerku Lizerl. ajnštajn 
je dobio stalno zaposlenje u Patentnom uredu u Bernu i, posle očeve smrti, mileva 
i ajnštajn su se najzad venčali. šta se dogodilo sa Lizerl, do danas je ostalo tajna. da 
li je data na usvojenje ili je umrla od šarlaha? iz prepiske između mileve i ajnštajna 
može se zaključiti da njega bilo šta da se desilo sa Lizerl nije mnogo potreslo, dok je 
to bio presudan događaj za milevinu budućnost, posebno u profesionalnom smislu 
(Zackheim, 1999; Sington, 2009). osim neuspeha na studijama, Lizerlina sudbina 
bila je izvor njenog stalnog nezadovoljsta i osećanja krivice.
Posle udaje mileva se potpuno posvetila kući, mužu i deci. u pismima svojoj 
drugarici sa studija heleni Savić ona kaže da je dužnosti domaćice potpuno 
zaokupljaju i da joj ne ostavljaju nimalo slobodnog vremena, ali nije zbog toga 
nezadovoljna (Popović m., 2004). ajnštajnovi 1904. dobijaju prvog sina hansa 
alberta, a šest godina kasnije i eduarda–tetea, koji će još u detinjstvu pokazati 
znake mentalnih poremećaja. 
Mileva Marić Ajnštajn sa sinovima  
Hansom Albertom i Eduardom Teteom
Godina 1905. je 
annus mirabilis za alberta ajnštajna. te godine on objavljuje 
svoje čuvene radove: u martu rad o kvantnoj teoriji svetlosti i foto-efektu, u maju 
rad o Braunovom kretanju i atomskoj teoriji, u junu specijalnu teoriju relativnosti, 
u septembru rad o ekvivalenciji mase i energije. ovi radovi, koji su izazvali 
revoluciju u fizici, a za prvi od njih – otkriće i objašnjenje foto-efekata – ajnštajn 
107  Vilhelm Veber (Wilhelm eduard Weber, 1804–1891), nemački fizičar, dao značajan doprinos 
teoriji elektromagnetizma.

---

119
Saradnja u nauci: ProBLem dVa teLa
će dobiti i nobelovu nagradu, nastali su, kako se može zaključiti prema datumima 
kad su poslati u časopis, najverovatnije tokom 1904. i početkom 1905. godine. 
Pitanje milevinog doprinosa ovim otkrićima još uvek izaziva polemike među 
naučnicima i istoričarima nauke. Svi dokazi o njenom teorijskom doprinosu ili 
matematičkim proračunima su posredni, zasnovani na pismima koje je 1922. 
iznela u javnost evelin ajnštajn, ajnštajnova unuka, ćerka hansa alberta, kao 
i na pismima koje je mileva razmenjivala sa helenom Savić i milanom Bota 
(holton, 1994; einstein-maric, 1992; Popović, m., 2004). u pismima koje je 
ajnštajn pisao milevi na početku njihove veze, on govori o fizici i o njihovom 
zajedničkom radu. u jednom pismu iz 1901. čak kaže da će biti srećan kada 
zajedno završe rad o relativnom kretanju (holton, 1994). u milevinim pismima 
albertu, međutim, fizika jedva da se i pominje, ona piše o svakodnevnim stvarima. 
treba ipak imati na umu da, od pedeset četiri sačuvana pisma napisana između 
1897. i 1903, četrdeset tri su ajnštajnova i svega jedanaest milevinih (Walker  
– Stackel, 1991). 
jedan od posrednih dokaza milevinog učešća u ajnštajnovim ranim radovima 
izneo je ruski fizičar abraham jofe
108
, koji je 1905. radio kao asistent kod Vilhelma 
rendgena, jednog od urednika časopisa 
Annalen der Physik. jofe je tvrdio da je na 
originalnom rukopisu jednog od radova objavljenih te godine pored ajnštajnovog 
prezimena stajalo i prezime einstein-marity. da li se to odnosilo na milevu, ne 
zna se; iako se tajanstveni marity 
više nigde ne pominje. Sam jofe je smatrao da 
je marity mađarska transkripcija imena marić, dodato uz 
Einstein jer je bio običaj 
da se i prezime žene doda uz muževljevo. međutim, u konačnoj verziji, radovi su 
objavljeni samo pod ajnštajnovim imenom. mnogo godina kasnije, 1929, milevina 
prijateljica sa studija milana Bota izjavila je u jednom intervjuu da je mileva aktivno 
učestvovala u ajnštajnovom radu. Bota je tvrdila da joj je o tome mileva govorila  
„s tugom“; možda joj je bilo teško da se seća tih srećnih dana, a možda nije želela da 
naškodi dobrom glasu svog slavnog bivšeg muža. ipak, neki istoričari nauke slažu 
se da je mileva verovatno imala značajnu ulogu u prvim ajnštajnovim radovima, 
ona je prepisivala beleške, prikupljala podatke, proveravala proračune. Kasnije više 
nije bilo tako (Stackel, 1996; Popović m., 2004).
S druge strane, milevin i ajnštajnov sin hans albert, u pismu koje je mnogo 
godina posle smrti svojih roditelja uputio jednom ajnštajnovom biografu, kaže 
da je njegova majka možda pomagala ocu da reši izvesne matematičke probleme, 
ali da su kreativni deo posla i ideje bili ajnštajnovi. u slučaju specijalne teorije 
relativiteta ajnštajnu nije bilo potrebno posebno znanje iz matematike, a mileva 
i nije imala bolje matematičko obrazovanje od njega. na početku njihove veze i 
braka ona je verovatno ajnštajnu pomagala u tehničkim stvarima. Zbog toga je 
mogla da u pismu heleni Savić 1905. napiše: „mi smo završili rad po kome će moj 
muž biti poznat po celom svetu“ (herman,1998: 100).
108  abraham jofe (Абрам Федорович Иоффе, 1880–1960), ruski fizičar; bavio se kvantnom teori-
jom svetlosti, kristalografijom, teorijom poluprovodnika.

---