Milan Uzelac metafizika
Yüklə 2,87 Kb. Pdf görüntüsü
|
Milan Uzelac Metafizika www.uzelac.eu 205 Šta bi se moglo zaključiti? Kant je dete svog vremena. Njegovi odgovori, kao i odgovori njegovih sledbenika, neokantovaca i njihovih epigona, ostaju anahroni od trenutka kad sa scene silazi njutnovsko tumačenje sveta. Kantova kritika metafizike, njegov zabludni pokušaj da metafiziku naučno učvrsti (a zapravo je iznutra obruši) ostaje danas nedelotvorna i ograničena koliko i Njutnov pogled na svet. Sa promenom fizikalne slike sveta mi smo danas u mogućnosti da iz jedne drugačije "fizike" pokušamo da makar razumemo namere metafizike. Međutim, a treba još jednom reći: međutim, desilo se da je u vreme nakon Kanta, u drugoj polovini XIX stoleća, filozofija htela radije da bude sve, samo ne više i metafizika, gurnuta u stranu usled velikih uspeha pozitivnih nauka 181 a čiji problematičan domašaj mi tek danas možemo da kritički ocenimo; mnogi su u metafizici tada videli samo izraz nenaučnog mišljenja ili denaturalizovanu teologiju. Trebalo je da prođe dosta vremena pa da filozofija demistifikuje nelegitimne pretenzije pozitivnih nauka u čijoj se vlasti našla, i koje su tad sebi uzele za pravo da (srećom za kratko) određuju kako prirodu filozofije tako i njen osnovni zadatak i cilj. Danas upravo najveće teškoće u razumevanju metafizike i njenog predmeta svoj osnov imaju u pogrešnom ili površnom tumačenju Aristotelovih spisa; samo jedinstvo njegove filozofije zatamnjeno je nastojanjem da se fiksira takozvani problem onto-teo-logije jer, jedinstvo metafizike ogleda se u nastojanju da se spoji princip neprotivrečnosti s pojmom supstancije pri čemu se princip isključenja trećeg 181 Što se oseća i danas kad u doba kraja nauke počinje da buja lamentovanje nad lešom nauke koja, vaskrsla iz pepela može biti samo nova grana estetike (o tome opširnije u završnom delu knjige: Uzelac, M.: Postklasična estetika, Vršac 2004). Milan Uzelac Metafizika www.uzelac.eu 206 pokazuje od odlučujućeg značaja 182 . Već smo videli da je do izvesne zabune došlo naslovljavanjem grupe Aristotelovih spisa nazivom koji nije adekvatan i zato ga, po mom dubokom uverenju, Aristotel nije ni koristio, budući da je te spise video sasvim drugačije od njegovih sledbenika i Andronika sa Rodosa. Znatno kasnije pojmom metafizika počinje da se obuhvata teologija i ontologija. Na pitanje: zašto je nauka (a tako se od Fihteovog vremena zove metafizika) bila teologija? Hajdeger u spisu Onto-teo-loško ustrojstvo metafizike daje odgovor: zato što je nauka sistematsko razvijanje znanja, a bivstvovanje bivstvujućeg zna sebe kao to znanje i zato je istinito. Školski naziv za nauku o bivstvujućem kao takvom (naziv koji se javlja u vreme kad se okončava srednji i počinje novi vek), ističe ovaj slavni nemački mislilac, glasi: ontozofija ili ontologija. Međutim, ističe on, zapadna metafizika je od Grka naovamo bila ujedno i ontologija i teologija 183 . Ontologija i teologija daju osnov bivstvujućeg kao takvog i kao celine; one račun polažu logosu, one su 182 U VI knjizi Metafizike (Met. 1026a, 15-33), Aristotel razlikuje tri teorijske filozofije: fiziku, matematiku i teologiju. Od svih nauka treba, smatra on, najpre izabrati teorijske i, među ovima, prvo teologiju. Teorijske nauke su najviše nauke a među njima je najviša teologija: "Ako postoji neka nepokretna suština, nauka o njoj treba da bude starija i treba da bude prva filozofija. Ona je opšta na taj način što je prva, i njoj pripada da razmatra bivstvujuće kao bivstvujuće, to jest suštinu bivstvujućeg (ono što jeste) i njegove atribute (svojstva koja mu pripadaju kao bivstvujućem)". Ovo nas navodi da zaključimo kako je teologija univerzalna nauka zato što je prva (prvobitna); postavlja se pitanje kakav je odnos teologije (zapravo metafizike) i ontologije. Ako u poslednjem poglavlju svoje knjige Živa metafora savremeni francuski filozof Pol Riker (P. Ricoeur) kaže da "ontologija može lako biti samo ljudska zamena jedne teologije koja je za nas nemoguća" (Ricoeur, 1981, 302), opravdano je postaviti pitanje onog što je za nas moguće i kakav je zapravo odnos teologije i ontologije. 183 Hajdeger, M.: Onto-teo-loško ustrojstvo metafizike, u knjizi: Hajdeger, M.: Mišljenje i pevanje, Nolit, Beograd, 1982, str. 66. Milan Uzelac Metafizika www.uzelac.eu 207 logike logosa. Zato je njihov tačan naziv onto-logika i teo- logika, pa bi strožije rečeno, kaže Hajdeger, metafizika bila onto-teo-logija. Teologija za svoj predmet ima boga i njegove atribute. No, može li bog uopšte biti predmet izlaganja ili mišljenja? Već na prvi pogled uočavamo da je o njemu nemoguće govoriti, jer, pozivati se na jedan zajednički diskurs o bogu i ostalim stvorenjima, značilo bi obaranje u prah božanske transcendencije, i to budući stoga što nema ničeg što bi moglo biti zajedničko onom večnom i ovom prolaznom (nauka o bogu je večna, a to se za našu nauku ne može reći; to opet znači da se nauka različito primenjuje na nas i na boga); no tvrditi da se o bogu ništa ne može znati, s druge strane, značilo bi pasti u agnosticizam. Tako se došlo do rešenja da se na teologiju primeni pojam analogije a "učenje o analogiji bivstvujućeg rodilo se iz ambicije da se u jednoj jedinoj doktrini obuhvati horizontalni odnos kategorije prema supstanciji i vertikalni odnos stvari prema stvoritelju" 184 ; upravo takav projekt određuje ontoteologiju 185 . Da u znaku Aristotelove metafizike živi u velikoj meri i savremena filozofija, lako će se pokazati već samim ukazivanjem na sukob procesne i supstancijalne ontologije, ili, jednostavnije, na sukob antiesencijalizma (Vajthed, 184 Ricoeur, P.: Živa metafora, BibliotekaTeka, Grafički zavod Hrvatske, Zagreb 1981, str. 308. 185 Hajdeger podseća da Hegel, na mesto izraza ontoteologija, spekulativnu, pravu filozofiju određuje kao nauku logike. Treba znati: Hegel stvar mišljenja vidi u bivstvujućem kao takvom i kao celini, u kretanju ovoga od njegove praznine ka njegovoj razvijenoj punoći; Hegel polazi od toga da su mišljenje i biće identični, da opšti pojam i njegovo dijalektičko razvijanje istovremeno predstavlja opšte bivstvujuće i njegovo razvijanje usmereno ka posebnom biću. Posledica takvog viđenja stvari je identifikovanje logike i metafizike te je stoga za Hegela logika naziv za ono mišljenje koje, polazeći od bića kao temelja (logos-a), svuda dokučuje i daje osnov bivstvujućem kao takvom u celini. Yüklə 2,87 Kb. Dostları ilə paylaş:
|