Jesu LI nas posetili vanzemaljci

~ 52 ~ 

 

vremenske jedinice koje su se zvale: pictun, calabtun, kinchiltun i analtun. Svaki analtun je bio jednak periodu od 

64 miliona godina. 

Dugački kalendar ili kalendar dugog brojanja, računanja počinje od samog postanka pa sve do danas. Datum tog 

postanka je 3114. godina pre Hrista ili 3113 godina pre Hrista po današnjem kalendaru. Ta godina je postavljena 

kao početna godina - slično kao što i mi koristimo Hristovo rođenje. Da označi datum, kalendar Maja koristio je 5 

brojeva u ovom redosledu: baktun, katun, tun, uin, kin. Ovo bi bilo napisano kao, na primer: 9.10.19.5.11 10 Chuen 

4 Kumku, što se prevodi kao 9 baktun-a (1, 296.000 dana), 10 katun-a (72.000 dana), 19 tun-a (6.840 dana), 5 uinal-

a (100 dana), 11 kin-a (11dana). To daje zbir od 1,374,951 dan (približno 3 764 godine) od postanka. To bi, prema 

kalendaru koji danas koristimo bila 651. ili 652. godina nove ere. Jedna od najvećih uloga ovih kalendara nije bila 

da odredi tačan datum nego da uskladi postupke vođa Maja sa istorijskim i mitološkim događajima. Dela koja su 

bogovi izvodili po tim mitovima ponovo su izvođena od strane vođa Maja, često na godišnjicu originalnog događaja, 

koju su sveštenici Maja prethodno pažljivo izračunali. Kalendar je također korišten da označi vreme prošlih i budućih 

događaja.  Neki  spomenici  Maja,  na  primer,  beleže  događaje  koji  su  se  desili  pre  90  miliona  godina,  dok  drugi 

predviđaju događaje koji bi trebalo da se dese za 3.000 godina. 

Kalendar takođe predviđa budućnost na principu današnjeg horoskopa, tako da je to astrološki kalendar. Na 

primer, Maje su verovale da datum rođenja osobe određuje njenu sudbinu kroz život. Tako je svaka osoba od svog 

rođenja bila pod uticajem određenog boga. Neki bogovi su bili povoljniji od drugih, a dete rođeno pod uticajem 

dobrog boga smatrano je srećnim. Dete rođeno pod uticajem ne toliko dobrog boga je moralo kroz čitav svoj život 

da se brine da mu bog bude naklonjen, posebno za vreme peroda od 5 nesrećnih dana sunčevog kalendara. Mnogi 

naučnici su se pitali zašto je kalendar Maja toliko komplikovan. Delimično, iz razloga što su sveštenici Maja sve 

odluke u vezi datuma donosili shodno sa svetim (duhovnim) događajima i poljoprivrednim ciklusima. Iz tog razloga 

nije bilo potrebno za prosečnu osobu da razume kalendar, tako da su sveštenici, žreci, mogli da ga razrađuju koliko 

god su to smatrali potrebnim. Stari kalendar Maja se još uvek koristi u južnom Meksiku i brdovitim predelima Maja 

pod starateljstvom sveštenika koji još uvek koriste 260- dnevni kalendar u svrhu obožavanja i drugih šamanističkih 

i okultnih aktivnosti. Čudan splet okolnosti. 

Kalendar koji se bavi dubokom prošlošću i dalekom budućnošću, kod naroda koji ne zna da je Zemlja okrugla… 

 

Tzolkin 

 

Za objašnjenje pojma „Maja” možemo ici u 

Evropu  i  Aziju.  Maja  je  ključni  hindu  filozofski 

termin  sa  značenjem  „stvaranje  sveta”  i  „svet 

iluzije”.  Na  sanskritskom  Maja  se  veže  uz 

koncepte „veliki”, „mera”, „um” i „majka”. Zato 

nas  neće  iznenaditi  kad  otkrijemo  da je Maja 

ime Budine majke. U Vedama se može pročitati 

da je Maja ime ključnog astronoma i arhitekte. 

U  egipatskoj  filozofiji  termin  Maja  znači 

„univerzalni  svetski  red”.  U  grčkoj  mitologiji 

Maja je najsjajnija od sedam zvezda konstelacije 

Plejade (Vlašići). Majab je i naziv za dom Maja u 

Srednjoj Americi: poluostrvo Jukatan. Ma znači 

„ne”,  a  Ja  znači  „bol”.  Istinsko  značenje  reči 

„Maja” je stanje „bez bola”. Preciznije, „stanje 

svesti bez bola”. Ova povezanost nije slučajna. 

Od svih drevnih kalendara, Majanski i drugi 

staroamerički  kalendari  najkomplikovaniji  su  i 

najtačniji. Majanski astronomi-sveštenici (žreci) 

tražili su odgovore posmatrajući nebo. Koristili 

su opservatorije i posmatrali horizont tragajući za kompleksnim kretanjima Sunca, zvezda i planeta da bi to posle 

zabeležili u svojim zapisima. Koristeći svoja posmatranja i zapise Maje su  crtali kalendare da bi pratili kretanja 

nebeskih tela i protok vremena. Maje su također pratili pomeranja Meseca premda nisu osnovali formalan mesečev 

kalendar. Uz pomoć račvastog štapa, i posmatranja golim okom astronomi-sveštenici su izračunavali putanje Venere 

i drugih nebeskih tela. Iz beleški na osnovu svojih posmatranja mogli su da predvide pomračenje sunca sa velikom 

preciznošću. U gradovima Maja, ceremonijalne građevine bile su precizno postavljane u skladu sa kompasom. Za 

vreme  letnje  ravnodnevnice,  na  primer,  bilo  je  podešeno  da  sunčeve  zrake  prolaze  kroz  male  otvore  u 

---

~ 53 ~ 

 

opservatorijama i osvetljavaju unutrašnje zidove. Druga podešavanja bila su na spoljašnjim zidovima hramova i 

palata. Najpoznatiji primer ove vrste može da se vidi u Čičen Ici (Chichen Itza), glavnom gradu Maja na poluostrvu 

Jukatan. Ljudi se još uvek sakupljaju svake godine, kao što su to radili kroz vekove, da posmatraju kako sunčevi zraci 

osvetljavaju stepenište piramide posvećene bogu Kueztalkoatlu (Quetzalcoaltl), Pernatoj Zmiji. Za vreme jesenje 

ravnodnevnice, Sunce postepeno osvetljava stepenište piramide i glavu zmije na svojoj bazi, kreirajući oblik zmije 

koja klizi niz piramidu prema Zemlji. 

 

 

Kopan, Honduras – stara majanska umetnost. Slučajno podseća na vozilo ili letelicu. 

 

Zašto su se Maje toliko trudile da podese svoje ceremonijalne građevine i hramove sa Suncem i zvezdama? 

Delimično,  iz  poštovanja  prema  bogovima.  Pakalov  grob  u  Hramu  Natpisa  u  Palenki  (Palenque),  na  primer,  je 

poravnat sa Suncem. To je onaj sa pločom na kojoj je „astronaut.” Za vreme zimske ravnodnevnice Sunce zalazi iza 

visokog grebena koji se nalazi iza hrama, postavljenog u liniji sa krovom hrama. Kako sunce prelazi preko neba, zraci 

ulaze kroz vrata hrama, oslikavaju se na zadnjem zidu, i izgleda kao da silaze niz stepenice hrama u Pakalov grob. 

Pakalova smrt i ulazak u Podzemlje se izjednačava sa smrću Sunca i njegovim ulaskom u Podzemlje. Opservatorije 

koje su gradile Maje kao, uostalom, i mnoge druge građevine građene su u skladu sa kretanjem nebeskih tela. Jedan 

od primera jeste skup hramova u mestu Uaksaktun (Uaxactun), koji obeležava položaj izlaska Sunca za vreme letnje 

sunčeve ravnodnevnice, dve ravnodnevnice i zimsku sunčevu ravnodnevnicu. Položaj hrama Karakol u Čičen Ici je 

takođe u skladu sa pojavom nebeskih tela kao što su Plejade i Venera. Hram u Uksmalu (Uxmal), naprimer, sadrži 

na stotine simbola Venere. Videćemo da su na sličan način poređane i egipatske piramide. Astronomska poređenja 

i nebeske pojave definisale su rituale Majanskih vođa. Imenovanja kraljeva pojedinim centrima bila su usklađena sa 

letnjom ravnodnevnicom. U Palenki, natpis pokazuje da je Pakalov sin Čan-Bahlum posvetio grupu hramova u obliku 

krsta 23. Jula 690. godine - što se poklapa sa vezom Jupitera, Saturna, Marsa i Meseca. Možda je Majama ovaj 

događaj predstavljao praiskonsko rođenje tri pretka bogova dinastije Palenke sa Prvom Majkom (Mesecom), i to bi 

bio  prigodan  trenutak  za  gradnju  spomenika.  Freske  i  reljefi  Maja  pokazuju  vođe  kako  nose  nebeske  simbole, 

uključujući i remen napravljen od niza simbola koji su u vezi sa Mesecom, Suncem, Venerom, danom, noći i nebom. 

Vođe su također prikazivane kako nose šipke koje su dekorisane kao nebo što ukazuje na to da će imati nebeski 

mandat. Ponekad su prikazivani kako sede okruženi nebeskim prstenom što vođi daje oreol nebeske pripadnosti. 

Vođe su također volele da asociraju na povoljne bogove neba kao što je Bog Sunca. Vladajuća kasta i sveštenici 

Maja voleli su da se ogrću u kožu jaguara, čije tačke su predstavljale zvezde („ogrtali su se nebesima”). 

Maje su verovale da su bogovi vodili Sunce i Mesec preko neba. Maje su verovale da čak i u mračnim noćima 

Sunce  i  Mesec  nastavljaju  svoje  putovanje  kroz  podzemlje,  pod  pretnjom  zlih  bogova  koji  su  pokušavali  da  ih 

zaustave. Iz tog su razloga Maje verovale da nebeska tela trebaju ljudsku pomoć, koju su oni pružali kroz svete 

rituale kao što su mučenja i prinošenja ljudskih žrtava. Majama je pružanje ovakve pomoći jednostavno značilo cenu 

koja treba da bude plaćena da bi se nastavio život univerzuma. Smrt u takvim ritualima bila je privilegija i donosila 

je  besmrtnost  umrlima  ili  onima  koji  su  prinosili  same  sebe  kao  žrtve.  Ciklusi  nastajanja  i  razaranja  koji  su  se 

neprestano ponavljali kao što je to opisano u mitologiji Maja bili su podsetnik na posledice do kojih bi došlo ukoliko 

---