Jesu LI nas posetili vanzemaljci

~ 44 ~ 

 

Kod drevnih Kelta, bilo je poznato čuveno božansko oružje pod nazivom Oko Balora kod koga je bilo potrebno 

četvoro ljudi da bi ga stavili u dejstvo. U kineskim izvorima govorilo se i o „strašnoj buci što ju je stvaralo čudesno 

oružje”.  U  baltičkim  sagama,  tačnije  u  „Epu  o  prosidbi  Emere”  govori  se  o  oružju  koje  je  nauci  nepoznato.  U 

„Mahabharati“ ekvivalent tog oružja jeste oružje pod imenom Vajavja, čije dejstvo jeste tipično radiološko oružje: 

„...Travka će se održati, ali plod u ženama ono će ubiti.“ 

U persijskoj mazdinskoj mitologiji, pominje se oružje pod imenom Vazišta i Speništa. S tim oružjem „...oni su 

ubijali i dvaput rođene...“ Osim ove uvrnute prošlosti čoveka, tu su prisutna i fruga, fonična (zvučna) oružja što se 

sreću već u indijskim izvorima: „...četiri zvuka, nazvana, zvuci što užas izazivaju, kao da se planine survavaju! U 

japanskoj tradiciji kada je reč u božanskim oružjima postoji izraz: „Soko No Kuni“ ili doslovno: zabranjena zemlja - 

što predstavlja radioaktivnost i kontaminaciju tla. Slično oružje na principu urana opisuje i keltska tradicija, i to pod 

imenom Lamfade. 

Kod skandinavskih naroda, pominje se koplje Gungni, koje je po legendi automatski pogađalo ciljeve. U indijskoj 

mitologiji, srećemo Pak Los Vapit ili natprirodnu moć vetra, čija energija neodoljivo podseća na fusiju atoma. 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Šakuna Vimana 

 

Primere ovih zagonetno spaljenih gradova nauka do danas nije objasnila, jer joj se činilo „nemogućim” da oni 

upravo  bivaju  uništeni  nekom  višom  energijom.  Mnoga  od  tih  oružja  se  ne  mogu  identifikovati,  bez  obzira  na 

opsežan opis. Takav primer imamo u zapisima iz Indije: Mohanastra - oružje koje šalje u besvesno stanje čitave 

armije, Taštra - oružje koje izaziva svojevrsnu maglu i uništava sve pred sobom. 

Mnoga od ovih oružja imaju i svoju hijerarhiju, a tako tvrde i indijski izvori, rečima da postoje takozvana prva i 

poslednja oružja. Prvo se oružje verovatno podrazumeva pod vrstama konvencionalnog oružja, dok je poslednje 

oružje sredstvo nepojmljive moći, čiji opis koji ćemo navesti to i potvrdjuje: „...Oružje se vinulo visoko u vazduh i 

plamen koji je sevnuo iz njega, bio je sličan ognju koji je pogodio Zemlju na kraju geološke epohe. Krhotine su padale 

sa neba, a zemlja je sva podrhtavala...” (Aunšani parva) „...Iz te mase, iznenada je izletelo mnoštvo plamenih strela, 

praćenih bukom koja je prevazilazila svu poznatu tutnjavu na zemlji...Pri padu na površinu zemlje, te gromovite 

strele  su  eksplodirale.Njištanje  ranjenih  konja,  urlanje  umirućih  slonova  i  vapaj  ljudi,  stvarali  su  užas  među 

preživelima...” (Mahabharata) 

Legende  svetskih  naroda  govore  o  vremenu  takozvanih  božanskih  ratova,  poput  Sumerskih,  Egipatskih  i 

pomenutih, koji su bili vidjeni i na nebu i na zemlji. Ratovi koji su se u mnogome razlikovali od konvencionalnih 

ratova, kao i od geoloških presija prirode kakvi su vulkani, erupcije, poplave i uragani. Reč je o opisima „božanskih 

oružja” koja su koristila neka nama nepoznata bića, a čija tehnika i dejstvo na zemlji jesu u dlaku isti sa današnjim 

sličnim oružjem. Čuveni primer za to ponovo nalazimo u „Srimad-Bhagavatam.” U desetom pevanju se opisuje 

metalni, vanzemaljski leteći objekat, koji potiče sa planete Talatala. Čuveni inženjer sa te planete po imenu Maja 

Danava je konstruisao taj leteći objekat za svog saveznika sa Zemlje, kralja Šalvu, žednog moći i Šalva je krenuo u 

bitku protiv Kršninog grada Dvaraka. Opis glasi ovako: 

„Šalva je želeo leteću mašinu (Jana), koju ne mogu da razore ni polubogovi, ni Ašuri (prema vedskoj terminologiji 

negativno polarizovana bića.), ljudi, Gandharvas, Uragas, niti Rakšasas. Ona je trebalo da bude kama-gam (sposobna 

da leti zahvaljujući volji pilota) i trebalo je da učini da Vrsnis obamru od straha. „Neka bude tako“, reče Šiva i dade 

nalog Maja Danavi. Ovaj je stvorio Sauba-letelicu od metala i predao je Šalvi…. Letelica, kojom je Šalva izveo svoje 

napade, je bila toliko misteriozna, da su ljudi ponekad mislili da nebom leti više identičnih letelica, a ponekad da 

nema nijedne. Ponekad je bila vidljiva, a ponekad nevidljiva. Tako Šalvini protivnici nisu nikada tačno znali, gde je 

on. Stajao bi na tlu, u sledećem trenutku leteo nebom, onda bi opet na kratko stajao na vrhu nekog brda, a onda 

---

~ 45 ~ 

 

odjednom izronio iz vode. Napadnuti grad Dvaraka je ležao na moru. Kao uskovitlani vatreni štap nikada nije ostajao 

na jednom mestu.“ (Šrimad-Bhagavatam 10.76.6–7, 21–22) 

Ništa manje nije zagonetan Sumer, sa svojim drevnim ratovima. Zeharija Sičin je, između ostalog, sakupljao 

tablice  i  tekstove  koji  su  opisivali  ratove  bogova,  sa  takođe  strašnim  naoružanjima  i  velikim  razaranjima.  Po 

tvrdnjama Sičina, u njegovoj knjizi „Ratovi bogova i ljudi” među vladarima pridošlim sa Planete Raskršća – Nibiru, ili 

12 planete je došlo do rivaliteta oko teritorija i gradova u Mesopotamiji i Egiptu. Takođe i Hesiodova „Teogonija” 

obiluje  bitkama  bogova,  opisanim  na  način  koji  nikako  ne  ide  uz  antička  vremena  koja  poznajemo.  Čitajući  te 

tekstove, od Teogonije do sumerskog „Mita o Eri” ne možemo a da ne stvorimo u glavi scene iz filmova na temu 

bitaka iz II svetskog rata. Egipćani su verovali da je Ra na zemlju došao sa Planete million godina, nebeskom lađom, 

čiji  je  konusni  gornji  deo,  zvan  Ben-Ben,  kasnije  čuvan  u  specijalno  podignutom  svetilištu  u  svetom  gradu 

Heliopolisu, Taj Ben- Ben je i danas kamen koji je odvojeni vrh piramide a označava i pticu Benu – Feniksa, a hrišćani 

znaju da simbol Feniksa ima okultnu pozadinu. Egipatski bogovi su ratovali za vlast, kao i Sumerski, a pošto su svi 

panteoni, od egipatskog do grčkog nastali od sumerskih bogova, onda se samo preslikava i prepričava slika tih 

bitaka. Kod Hetita su takođe bogovi ratovali, Kumarbi protiv Tešuba, i pominje se oružje „Olujni gromovnik” i kola 

koja lete. U nekoliko Hurijsko – Hetitskih tekstova, koje naučnici nazivaju „Kumarbijevi ciklusi” između ostalih u 

„Kraljevstvu na nebesima” se opisuju vazdušne bitke i vozilo, nebeska kola koja su Akađani zvali Tiarita (leteća kola). 

U Sumerskom mitu o Zuu, bogu uzurpatoru koji je bio ukrao „tablice sudbine” u vlasništvu glavnih bogova, se opisuje 

bitka, u kojoj Ninurta pokušava da pobedi Zua i vrati tablice sudbine. „Zu i Ninurta suočiše se pored obronaka 

planine, kada ga Zu vide, razjari se, svojim Bleskom učini da planina sine kao po belom danu, razjaren on pusti 

zrak…” Zu je pobeđen tek iz  drugog pokušaja, kada se  Ninurta  bolje naoružao, sa više „vihor ptica” i oružjima 

„Opakih vetrova” „Zemlja se tresla, nebesa se zacrneše..” Nijedna poznata oluja, tornado, ili orkan nije u stanju da 

potresa zemlju. Ako je ovo plod mašte, mora da je mašta bila veoma bujna. Sumerski ep „Atra Hazis”, koji su naučnici 

nazvali „Zemaljske hronike” koji i govori o stvaranju ljudi, donosi opis pobune bogova koji su kopali rudu, još u 

vreme kada su samo oni živeli na zemlji, čemu će prethoditi stvaranje čoveka Lulu Amelua („primitivnog radnika”) 

Slikovit opis razaranja u Sumeru je ostavljen i u „Epu o Eri” (Nergalu): „…zemlje ću uništiti, u hrpu prašine pretvoriću 

ih, gradove ću zatrti, učiniću da životinje u njima nestanu, učiniću da se ljudima duše pretvore u paru…Išum (Ninurta) 

se uputi ka Najuzvišenijoj gori, strašnih „sedam oružja bez premca” išlo je njegovim tragom, do Najuzvišenije gore 

heroj stiže, podiže ruku, gora beše raznesena, ravnicu pored najuzvišenije gore, On potom zbrisa, u šumama njenim 

nijedno drvo ne osta da stoji…” „..ko ognjem sprži životinje, useve pretvori u prah.” Opis katastrofe u Tunguskoj ili 

Hirošime. 

Kada ovi pisci i istraživači  opisuju ove drevne ratove, tu naravno uvršćuju i  neobjašnjive događaje iz Starog 

zaveta, kao uništenje Sodome i Gomore ili propast Asirske vojske u vreme cara Jezekije, ali ne pominju da je, za 

razliku od Anunakija ili Indijskih bogova, Bog Jahve bio lišen pretenzija na vlast i grešnog ponašanja, strasti i pohlepe 

paganskih bogova. Njegova osnovna zabrinutost je bila grešnost ljudi koje je stvorio i njihova, a ne njegova večna 

propast. Bogovi Indije, Sumera i Egipta se opisuju kao nasilni, skloni silovanju, krađi, ubistvima, intrigama, vrlo su 

pokvareni, čast malobrojnim izuzecima, imaju strahove a od njih je moguće sakriti, prevariti ih i namagarčiti slavne 

bogove antike. Njih ljudi ne interesuju, ljudi su ili robovi, ili topovsko meso, ili jednostavno podanici, dok je Jahve 

taj koji je spreman da dođe među ljude u ličnosti Isusa Hrista, i da sa njima provodi dane, leči, podučava i ode na 

krst za njihovo spasenje. Od njega nije moguće ništa sakriti, od njega se ne može pobeći, njemu je nemoguće zatajiti 

bilo šta. On je taj koji ratuje bez oružja, koje Biblija ne pominje, on koristi oni što ima u prirodi. On je darodavac 

života koji brine i o životinjama i On je socijalni Bog, koji u Starom zavetu ima pouke kako se postupa sa siromašnima, 

siročićima, bolesnima. Paganski bogovi, Anunakiji, egipatski ili indijski panteon se mogu uporediti sa današnjim 

vladarima sveta okupljenim u tajna društva, ljudima koji se igraju Boga, stvaraju krize, izrabljuju, pljačkaju, prave 

ratove, izgladnjuju, da bi zgrtali pare i vladali, političari, biznismeni. Vladari lokalni i globalni, kojima nikada nije 

dosta vlasti, para i izrabljivanja drugih, pa i sam đavo crveni zbog svojih učenika. Neki autori, poput Dejvida Ajka, 

tvrde da su ovi današnji vladari, članovi drevnih porodica i tajnih okultnih društava, potomci tih bogova Anunakija, 

koji  su,  kao  reptili,  vanzemaljci  u  ljudskoj  koži,  imali  potomstvo  sa  ljudskim  ženama.  A  ko  su  Anunakiji,  drevni 

„bogovi”? Radimo na tome. Pa hajde da ih razotkrijemo. 

 

Drevna astronomija i astrologija 

 

Pomenuli smo neke podatke koje su znali antički narodi, i koji su interesantni zbog toga jer su „ponovo otkriveni” 

u doba industrijske revolucije, a mnogi i u naše doba. Interesantno je i pitanje: šta je to njima trebalo? Koja je svrha 

svega toga, „lupanja glave“ oko matematičkih i astronomskih problema i pojava, u civilizaciji koja se jedva odlepila 

od kamenog doba. Koja je svrha bila neverovatno tačnih kalendara i predviđanja pojava na nebu? Sumerski žreci i 

astronomi su znali za sve planete, pa i koje su boje, planete su bili vrhovni bogovi, sa Suncem i Mesecom ih je bilo 

---