Jesu LI nas posetili vanzemaljci

~ 41 ~ 

 

sazvežđa Blizanaca. Sudeći prema njihovoj poziciji, slika na pločici je prikazivala nebeski svod od pre — šest hiljada 

godina! Ovo nije bilo teško utvrditi. Naime, Sunce se danas, za vreme jesenje ravnodnevnice nalazi u sazvežđu Ribe, 

a u vreme procvata sumerske civilizacije, ono se nalazi u sazvežđu Blizanaca. I dalje, lagano kretanje nebeskog svoda 

ostvaruje puni krug za 25.920 godina, što se danas naziva Platonova ili Velika godina, a ta ista cifra pojavljuje se i u 

mnogim starim sumerskim tekstovima. Ali, ni to nije sve. Znali su da je nebeski svod fiksan, a da se planete pomeraju 

u odnosu na njega. I dalje: njihova znanja iz astronomije prevazilazila su čak i naš planetarni sistem i zadirala su 

mnogo dalje - do zagonetne zvezde Sirijus B, koja je tako sitna da je zvanično (ponovo?!) otkrivena tek sredinom 19 

veka, tačnije 1862. godine, i to teleskopom prečnika 40 centimetara. Da misterija bude veća Sirijus B je, zapravo, 

„beli patuljak” na kome je materija od koje je sačinjen silno zgusnuta i fantastično teška. Prema podacima koje nudi 

savremena astronomija masa Sirijusa B dostiže 0,98 mase Sunca, a prečnik te zvezde je svega dva i po puta veći od 

prečnika naše planete. Upravo to prouzrokuje fantastičnu gustinu, a samim tim i težinu: jedan kubni centimetar 

Sirijusa B težak je gotovo — pedeset tona. 

Odakle  ovakva  znanja  dravnim  narodima,  i  zašto  je  njih  to  interesovalo?  Da  li  su  stvarno  to  njima  doneli 

vanzemaljci,  ili  je  razlog  tih  otkrića  zemaljski.  Uglavnom  su  se  ovim  stvarima  bavili  sveštenici,  žreci,  koji  su  bili 

astrolozi „zvezdari”, kako ih Stari Zavet naziva. Umnogome ove teorije i pomažu ateistima i zagovornicima teorije 

evolucije, kao i sledbenicima Nju Ejdža, jer kreacionisti i sledbenici monoteističkih religija veruju da je svet star 6 

000 godina, i da zvezde i planete nemaju nikakav uticaj na sudbinu ljudi. Ipak, polako, malo po malo, dovodimo u 

vezu  evolucionu  teoriju,  paganske  kultove,  posebno  kult  Sunca,  astrologiju,  tajna  društva,  okultne  pojave  i 

satanizam sa „vanzemaljcima” i sa ciljem koji je zacrtan a to je Novi svetski poredak, sa jednom religijom Novog 

Doba, gde će hrišćanstvo biti ukinuto kao relikt prošlosti, a verovatno i zabranjeno. Danas vidimo da je promocija 

svakog nemorala dozvoljena kao „umetnička sloboda” i „sloboda govora” dok se pominjanje Boga odmah dovodi u 

vezu sa srednjim vekom, zatucanošću i netolerancijom. Polako će nam postati jasno zašto se sve više u ozbiljnim 

krugovima i vladama pokreće pitanje drevnih znanja i modernih pojava NLO na nebu. To više nije zabava dokonih 

samoukih naučnika i zanesenjaka. 

 

„Ratovi bogova” 

 

Vrlo čudnovati opisi ratova, koje su u antička vremena, tobož, vodili bogovi, i ljudi protiv bogova se mogu naći 

posvuda, od onih koje je sakupio Zeharija Sičin, o navodnim ratovima Anunakija, klanova Enlila i Enkija, preko ratova 

Egipatskih bogova, do opisa ratova i oružja u spisima iz Indije. Nigde nije nađen ni komad od drevnih oružja i letelica, 

pa se pitamo kako to da su ti ratoborni bogovi koji su se od ljudi razlikovali po samo dve stvari – imali su duži život 

i veću moć, tako temeljito uklonili dokaze kada su u pitanju letelice i oružja, dok su dokaze uklesane na kamenu, i 

impozantne građevine ostavili. Nisu ostale čak ni olupine iz bitaka, koje su opisane kao razorne. Bar jedan oboreni 

brod. 

Naučnici iz raznih krajeva sveta, paleontolozi, arheolozi, egzebiolozi, čak i najpoznatiji konstruktori kosmičkih 

brodova, već decenijama proučavaju „Mahabharatu“, najveći herojski ep Indije, pokušavajući da proniknu u njegove 

tajne  poruke.  U  leto  1974.  godine,  u  sovjetskom  časopisu  „Tehnika  malađoži”,  objavljen  je  vrlo  zanimljiv 

osvrt.,,Folklorna zbivanja i pojmovi” - kaže se u sovjetskom časopisu - „ne privlače pažnju istraživača zbog toga što 

se često ne mogu identifikovati s nečim realnim.” Takvi su, na primer, opisi letećih mašina u drevnim spisima, o 

kojima se nešto ozbiljnije počelo razmišljati tek pri pojavi prvih aviona. Gotovo identičan slučaj je i sa pominjanjem 

nebeskog oružja, koje naučnici nisu mogli, a ni hteli, da shvate sve do polovine ovog veka. Verovatno je prvu paralelu 

između tog čudesnog oružja i atomske bombe, povukao profesor Openhajmer, kada je, poražen njenim dejstvom, 

naglas čitao odlomke iz indijskog epa, „Mahabharata” o „svetlosti koja je hiljadama puta jača od Sunca.” Prema 

nekim arheološkim nalazima, pretpostavlja se, da naši preci nisu ratovali isključivo - mačevima, kopljima i strelama. 

Zašto su, na primer, razvaline glavnog grada hetitske države, Hatutasa, (Bogazkoy - Turska) istopljene u većoj meri 

nego što je to slučaj pri nekontrolisanim požarima? Zašto na granitnim zidovima irskih tvrđava Dundalik i Ekos, 

postoje tragovi neobično jakog topljenja? 

Mark Tven (Mark Twain) je, putujući 1867. godine po Bliskom i Srednjim istoku, opisao razvaline Vavilonske kule: 

„Bilo je osam kula, od kojih dve danas stoje - džinovske građevine od opeka, presečene napola od zemljotresa, 

opaljene i dopola istopljene munjama razgnjevljenog Boga...” 

Vavilonskom kulom obično se naziva vavilonski zigurat, ogromna sedmospratna građevina s obimom temelja od 

oko 360 i visinom od 90 metara. Ostaci zigurata raskopani su tek pred prvi svetski rat. Mark Tven je, očito, imao u 

vidu razvaline kupole hrama u Borsipi, nekoliko kilometara od Vavilona. Te ruševine su istopljene ne samo spolja 

nego  i  iznutra.  Areheolog  i  istraživač  drevnih  kultura  E.  Ceron.  zabeležio  je  u  svoj  dnevnik:  ”Ne  može  se  naći 

objašnjenje za tako ogromnu temperaturu, koja je ne samo usijala, nego i istopila stotine pečenih opeka, spalivši 

čitav skelet kule, koja se pretvorila u kompaktnu masu sličnu istopljenom staklu...” Pre nekoliko godina, u Indiji je 

---