Jesu LI nas posetili vanzemaljci

~ 40 ~ 

 

tako! Magično ogledalo je, kao i savremeni fluoroskop, korišteno isljučivo u medicinske svrhe - za dijagnozu bolesti. 

Prastari stanovnici azijskog kontinenta izvanredno su poznavali i tajne Kosmosa. Indijske „Vede” sasvim su određene 

u pogledu života na drugim planetama, a Teng Mu, naučnik iz vremena dinastije Sung, vrlo logično sumira mišljenja 

kineskih učenjaka o univerzalnosti života: „Koliko bi bilo nerazumno pretpostaviti da osim Zemlje i neba, koje mi 

možemo videti, ne postoji nijedno drugo nebo i nijedna druga Zemlja.” 

Pre  nego  što  potražimo  odgovore  na  ova  pitanja  i  razmotrimo  ih  u  svetlu  današnjih  naučnih  dostignuća, 

pokušajmo razmisliti ko su, zapravo, bili stanovnici Sumera, biblijskog Senara? Odakle su stigli? 

Otkud im neverovatno astronomsko, matematičko i tehničko znanje? Kako to da se njihov proračun Mesečeve 

putanje razlikuje od najnovijih rezultata samo za 0,4 sekunde? Kako su uspeli da izračunaju da godina traje 365 

dana, šest časova i 11 minuta, što se od današnjih proračuna razlikuje samo za - tri minuta? Kako se može objasniti 

činjenica da su se služili s 15- tocifrenim brojevima, kada je, recimo, i za stare Grke već od 10.000 započinjala 

beskonačnost? Na jednoj glinenoj pločici nađenoj na brežuljku Kujundžik (blizu drevnog Ura) pronađen je rezultat 

nekog drevnog proračuna s brojčanom vrednošću od - 195.955.200.000.000. Godinama kasnije mnogi naučnici, od 

arheologa do matematičara i fizičara, pokušavali su da odgonetnu šta je tako fantastično velika cifra mogla da znači 

drevnim Sumerima. Rešenje je našao američki naučnik francuskog porijekla Moris Šatelen. U svojoj knjizi „Jesu li 

nam preci stigli iz Svemira?” Šatelen objašnjava: ”Sumeri su bili izvanredni astronomi. Poznavali su period revoucije 

i konjunkcije svih planeta, čak Urana i Nepuna, i podelili su solarni dan na 86.400 sekundi, dakle, 24 sata od 60 

minuta sa po 60 sekundi. (i danas koristimo sumerski seksegezimalni sistem, npr jedan sat, 60 minuta, 60 sekundi) 

Shvatio sam da misteriozni broj sa Kujundžika mora da bude neki vrlo dug vremenski period izražen u sekundama. 

Izračunao sam da broj predstavlja tačno 2.268 miliona dana od po 86.400 sekundi svaki. To je već bio dobar početak, 

ali mi je bilo jasno šta treba da znači tako dug vremenski piriod, više od šest miliona godina. Srećom, setio sam da 

su  Sumerci,  između  ostalog,  znali  za  astronomski  fenomen  sada  poznat  pod  nazivom  napredno  pomeranje 

ravnodnevinica, koji pokreće osovinu rotacije naše planete oko ekliptičnog pola za 9,450.000 dana ili oko 26.000 

godina, pojavu poznatu kao Precesija ekvinocija. Tada sam doživio najveći šok u svom životu. Otkrio sam da 2.268 

miliona dana sasvim tačno predstavlja 240 ciklusa naprednog pomeranja ravnodnevnica sa po 9,450.000 dana svaki! 

Drugačije rečeno, sveti broj sa Kujundžika je predstavljao 240 ciklusa rotacije godišnjih doba oko zodijačkog kruga, 

ali izražen u sekundama, umjesto u danima ili godinama, kako to čine današnji astronomi. Tako sam shvatio da je 

ta više nego fantastična cifra od 195.955.200.000.000 sekunda upravo čuvena „velika konstanta” našeg planetarnog 

sistema koju su astrolozi i astronomi pokušavali da otkriju tokom gotovo dve hiljade godina, a koju su, neverovatno, 

njihovi  drevni  preci  izračunali…”  Ova  pojava  nazvana  Precesija  ekvinocija  ili  „Platonova  Velika  godina”  je  bila 

poznata i kod Maja, Egipćana i Grka. 

Nije  to  jedino  što  zbunjuje  naučni  svet  kada  su  u  pitanju  drevni  stanovnici  plodne  Mesopotamije.  Kultura 

Sumeraca prepuna je zapanjujućih zagonetki, koje će još dugo golicati maštu hladnokrvnih istraživača i arheologa. 

Pretpostavlja se da su Sumerci napisali prve knjige na svetu, da su znali za statički elektricitet i električnu struju, 

služili se galvanskim baterijama i galvanoplastikom. Poznavali su i mnoga znanja iz oblasti optike, a pretpostavlja se 

da su čak znali i za mikroskop. Lako je moguće da su poznavali i tajnu levitiranja i da su se služili antigravitacionim 

instrumentima! (ovo je jako bitno za dalji tekst knjige) Kada se čitaju drevne priče prepisane sa pločica nađenih u 

ruševinama sumerskih i akadskih gradova, neki opisi nikako ne idu uz vreme u kom su nastali. Njihova znanja iz 

astronomije, bila su više nego fantastična. Znali su da se naš prirodni satelit okreće oko naše planete a Zemlja oko 

Sunca. Posle hiljada godina u Evropi, reći ovo bila je jeres, zbog čega je Inkvizicija sudila na smrt. Znali su za Uran i 

Neptun, čak i koje su boje, mada je ova prva planeta samo u vrlo retkim prilikama vidljiva golim okom, dok se Neptun 

nikada ne može vidjeti. Njihova učenja podsećaju nas da Mars ima dva satelita, Jupiter četiri, Saturn sedam, a Uran 

dva i da komete dolaze i prolaze u pravilnim vremenskim razmacima. Sumerskih bogova koji su živeli u „nebeskom 

svetilištu” je bilo 12 i ti najviši, vrhovni bogovi su nosili imena planeta, a te bogove su nasledili Egipćani, Hetiti, Grci 

a kasnije i Rimljani.  U sumerskom epu o stvaranju „Enuma  Eliš” se pominju imena  tih bogova – planeta, citira 

Zeharija Sičin u 212 planeti”, među koje su uvršteni Mesec i Sunce, kao i nepoznata dvanaesta (sumeri su u planete 

racunali Sunce, Mesec i Zemlju) planeta, koju današnji astronomi imenuju kao „planeta X.” U ovom epu je Sunce 

nazvano Apsu, („od početka”) Merkur - Mummu, („emisar”), Venera - Lahamu, („gospa od bitaka”), Mars - Lahmu, 

(„božanstvo rata”), Jupiter - Kišar („glavni na čvrstom mestu”) Saturn - Anšar („glavni na nebesima”), Uran - Anu, 

(„nebeski”), Neptun – Nudimmud, Ea („vešti tvorac”), Pluton - Gaga, (savetnik Anšarov) dok je nepoznata dvanaesta 

planeta, sa nezavisnom putanjom oko Sunca, nazvana Nibiru, („raskršće”) ili Marduk. Marduk (Nibiru), o kome će 

biti reči, je uništio Tiamat („devica koja daje život”) i od nje nastaje Kingu, Mesec, („prvorođeni među bogovima”) i 

Ki, Zemlja, koja je po Sumerima bila sedma planeta, što ona i jeste kada se broji suprotno od Sunca. Sumerci su 

znali, a znali su i Egipćani i Maje, da se sve planete i njihovi sateliti istog datuma i u istoj tački svakih 2.268 miliona 

dana, to jest svakih 6,300.000 godina od 360 dana nalaze u istoj ravni na nebu. Na jednoj od mnogobrojnih glinenih 

pločica što su otkrivene u XX veku, neki sumerski zvezdoznanac je nacrtao pored Meseca dve zvezde - Alfu i Betu iz 

---