Jesu LI nas posetili vanzemaljci

~ 65 ~ 

 

mapu koja bi objedinila sva skorašnja Španska i Portugalska otkrića. Za izradu ove mape koristio je dvadesetak 

različitih mapa od nekoliko izvora sakupljenih tokom njegovih brojnih putovanja. Prema njegovim rečima, osam 

ovih mapa potiče još iz doba Velikog Aleksandra Makedonskog iz IV veka pre Hrista. Koristio je i Arapsku mapu 

Indije, četiri portugalske mape Kine i Indijskog Okeana kao i zaostavštinu svog ujaka, mapu zapadnih područja koju 

je sačinio Kristofer Kolumbo. Piri Reis ne navodi poreklo ostalih mapa koje je koristio. On je lično na mapi napisao 

komentare koji nam govore šta je tačno radio sa kojim delom mape. Također navodi da on nije odgovoran za 

originalno istraživanje i kartografiju terena na mapi, te da je njegova uloga bila da da sakupi podatke sa sakupljenih 

mapa i sačini jednu na osnovu podataka. 

 

 

Mapa Pirija Reisa 

 

Mapa Pirija Reisa prikazuje zapadnu obalu Afrike, istočnu obalu Južne Amerike i severnu obalu Antarktika. Mapa 

prikazuje obalu Antarktika sa neverovatnim detaljima. Jedna od zagonetki, mada ne najveća, jeste kako je Piri Reis 

uspeo da nacrta ovako preciznu mapu Antarktika celih 300 godina pre no što je ovaj kontinent otkriven. Pravi 

problem nastaje kada pokušamo da odgovorimo na pitanje kako je uspeo da sa velikom preciznošću na mapi prikaže 

obalno  područje  Antarktika  pod  ledom.  Neoborivi  dokazi  sakupljeni  geološkim  istraživanjima  ovog  kontinenta 

govore da je Zemlja Kraljice Maud poslednji put bila bez leda pre oko 6.000 godina, negde oko 4000. godine pre 

Hrista. Zvanična nauka tvrdi da je ledeni prekrivač koji prekriva Antarktik star oko milion godina. Mapa Pirija Reisa 

otkriva nam da je severni deo Antarktika istražen pre no što ga je prekrio led. Ovo navodi na pomisao da je karta 

ovog područja sačinjena pre milion godina, ali bi to bilo nemoguće jer ljudska rasa nije ni postojala u to doba. Novija 

i mnogo preciznija istraživanja dokazala su da je ovaj deo severne obale Antarktika poslednji put bio bez leda pre 6 

000 godina. Prema tome, najveća misterija je ko je onda sačinio detaljnu mapu kopna severne obale Antarktika pre 

6 000 godina? Koja je, nama nepoznata civilizacija posedovala tehnologiju koja je bila u stanju da uspešno završi 

ovakav poduhvat? Kroz ceo Srednji vek u cirkulaciji su bile pomorske mape zvane „portolani“ i bile su to precizne 

mape najčešćih i najuobičajenijih plovnih puteva, a prikazivale su obale, luke, moreuze, zalive, plitka područja i 

slične  druge  podatke  neophodne  za  uspešnu  navigaciju  i  plovidbu.  Većina  ovih  „portolan“  mapa  bavila  se 

Mediteranom i Egejskim morima, ali i drugim poznatim plovnim putevima, baš kao i knjiga o jedrenju koju je napisao 

Piri Reis. Ali nekoliko „portolan“ mapa prikazivalo je u to doba nepoznate plovne puteve. Ove mape mornari su 

čuvali kao najstrožu tajnu kao, uostalom, i samo znanje o njihovom postojanju. Navodno je i Kristofer Kolumbo bio 

u posedu jedne ovakve mape. Iako nikada nije otkriveno kojih šest mapa je Piri Reis koristio, a da nije naveo njihovo 

poreklo, kao što nikada nisu pronađene mape koje potiču iz vremena Aleksandra Makedonskog, nema nikakve 

sumnje da je jedna od mapa korištenih za izradu zasigurno bila i mapa koju je imao Kristofer Kolumbo. Do 1929. 

godine kada ponovo otkrivena, mapa je bila potpuno zaboravljena. Svega nekoliko istoričara, sa izuzetkom Kalea 

posvećuje pažnju ovoj mapi. Ali 1954. godine diplomac sa Harvard Univerziteta u Kembridžu, u državi Masačusets, 

profesor istorije nauke na Kene Stejt koledžu Dr. Čarls Hapgud (Charles Hapgood) daje zadatak svojim studentima 

da pobliže ispitaju ovu mapu. Nakon punih sedam godina istraživanja i mnogo odbačenih hipoteza, Hapgud izdaje 

knjigu. U uvodu za svoju knjigu, „Mape drevnih kraljeva mora” (Maps of the Ancient Sea Kings), iz 1979. godine, Dr. 

---

~ 66 ~ 

 

Čarls Hapgud navodi: „Ispostavlja se da su precizni podaci prenošeni od usta do usta. Čini nam se da su karte 

proistekle od nama nepoznatih civilizacija i da su prenošene generacijski, najverovatnije preko Minojske kulture sa 

Krita i Feničana koji su kroz period od više od hiljadu godina bili najveći moreplovci starog sveta. Mi danas imamo 

dokaze da su ove mape sakupljene i da su bile proučavane u velikoj Biblioteci u Aleksandriji i da su geografi koji su 

tamo radili uz pomoć ovih starih mapa pravili nove.” 

Prema hipotezi koju je postavio Dr. Čarls Hapgud, Piri Reis je najverovatnije došao u posed jedne ili više ovakvih 

mapa koje su nekad bile locirane u Velikoj Aleksandrijskoj Biblioteci, čuvenoj i najvažnijoj biblioteci starog sveta. 

Hapgud je sačinio rekonstrukciju prema kojoj su kopije ovakvih dokumenata kao i neki originali prebačeni u tadašnje 

regionalne  centre  za  obrazovanje  među  kojima  je  bio  i  Carigrad,  današnji  Istanbul.  Tokom  četvrtog  krstaškog 

pohoda 1204. godine, krstaši su uspeli da prodru u Konstantinopolj i tada su ove mape počele da cirkulišu među 

evropskim mornarima. Hapgud dalje piše: „Većina ovih mapa predstavljala je Mediteran i Crno More, ali su opstale 

i mape drugih područja. Među njima su bile i mape Severne i Južne Amerike, mape Arktika i okeana Antarktika. 

Navodi na ideju je da su davni moreplovci putovali od Severnog do Južnog pola. Koliko god to zvučalo neverovatno, 

iz podataka sa ovih mapa proizlazi da je istraživan Antarktik još u doba kada obala Antarktika nije bila prekrivena 

ledom. Takođe je jasno da su ovi stari moreplovci raspolagali instrumentima za navigaciju kojima su mogli veoma 

precizno da određuju koordinate u prostoru i da su ovi instrumenti nadmašivali svu tehnologiju i znanje Starog i 

Srednjeg veka kao i ono modernih vremena sve do druge polovine XVIII veka..” („Mape drevnih kraljeva mora” Čarls 

Hapgud). 

„…Ovi dokazi o postojanju naprednih tehnologija podržavaju mnoge druge hipoteze iznošene dugi niz godina 

koje govore o davnim, nestalim i zaboravljenim, naprednim civilizacijama kao što su Atlantida, Lemurija ili civilizacija 

Mu. Naučnici su mnogo puta bili u stanju da opovrgnu ovakve hipoteze zbog nedostatka dokaza i prikažu ih kao mit, 

ali ova mapa nam pruža dokaze koji ne mogu olako da budu zapostavljeni. Ovi dokazi nam nalažu da preispitamo 

sve ostale dokaze koji su u prošlosti izneseni i zapostavljeni, u novom svetlu i otvorenog uma..(isto). Dve godine 

kasnije,  Hapgudove  hipoteze  dostižu  neočekivanu  popularnost  kada  izlazi  Denikenov  kontraverzni  bestseler  po 

imenu „Kočije bogova” („Chariots of the Gods?“), prva knjiga tog autora. U ovoj knjizi, koja je doživela više od 

dvadeset izdanja i koja je prodata u više miliona primeraka, Deniken počinje da se bavi paleokontaktima. Na osnovu 

dugogodišnjih istraživanja ruševina izgubljenih gradova, potencijalnih aerodroma i mnogo činjenica, Deniken tvrdi 

da  su  našu  civilizaciju  potpomagala  bića  sa  neke  druge  planete,  ostavljajući  i  mape  planete  Zemlje.  Njegova 

najkontraverznija  teorija  tvrdi  da  smo  i  mi  sami  potomci  ovih  „bogova”  i  prikazuje  arheološke  dokaze  koji 

potpomažu njegovu teoriju. Kao jedan od dokaza Erich von Deniken navodi i mapu Pirija Rajsa, koja je, prema njemu 

načinjena uz pomoć mapa koje su vanzemaljci napravili snimanjem i osmatranjem iz vazduha. 1953. godine jedan 

turski mornarički oficir šalje mapu Pirija Reisa Birou za Hidrografiju američke mornarice. Biro je u pomoć pozvao 

penzionisanog kapetana američke mornarice koji se posvetio proučavanju davnih mapa, čoveku po imenu Erlington 

H. Maleri (Airlington H. Mallery). Nakon dužeg ispitivanja, Maleri je otkrio koji je metod projekcije korišten da se 

sačini mapa Pirija Reisa. Kako bi proverio preciznost sa kojom je mapa sačinjena, napravio je mrežu i prebacio mapu 

Pirija Reisa na globus. Rezultat je bio fascinantan: mapa je bila neverovatno tačna. Njegov zaključak je bio da je 

jedini način da se načini mapa poput ove bio pomoću fotografije iz vazduha - ali ko je bio u mogućnosti da takvu 

tehnologiju koristi pre 6 000 godina? Određivanje longitudinalnih koordinata za izradu mape Pirija Reisa zahtevalo 

je korištenje sferne trigonometrije koja u obliku koji bi omogućio izradu ovako precizne mape nije bila poznata sve 

do sredine XVIII veka. Hapgud je uspeo da dokaže da je urađena geometrijskom metodom i da koristi geografske 

koordinate  pod  pravim  uglovima  raspoređene  u  mrežu,  ali  i  da  je  očigledno  kopirana  sa  starije  mape  koja  je 

projektovana us pomoć sferne trigonometrije koja u to doba nije bila poznata! Ne samo da su rani geografi znali da 

je Zemlja okrugla nego im je bio poznat i obim Zemlje sa preciznošću od oko stotinjak kilometara. Hapgud je tada 

poslao svoju kolekciju starih mapa čoveku po imenu Ričard Strečan (Richard Strachan) koji je u to vreme radio na 

Institutu za Tehnologiju u državi Masačusets, popularnom MIT-u. Zamolio ga je da proceni koliki je nivo poznavanja 

matematike bio potreban kako bi se načinile originalne mape. Odgovor je stigao 1965. godine. Strečan je bio uveren 

da  je  bilo  neophodno  izuzetno  dobro  poznavanje  matematike,  sferne  trigonometrije,  zaobljenosti  Zemlje  kao  i 

metoda projekcije. U pismu koje je američki oficir i komandant jedinice za izviđanje američke avijacije Harold Z. 

Olmejer  (Harold  Z.  Ohlmeyer)  napisao  Čarlsu  Hapgudu  piše  da  je  Norveško-Britansko-Švedska  ekspedicija  na 

Antarktik potvrdila da su geografske odlike terena Zemlje Kraljice Maud kao što su kopnena masa, obala, reke i 

planinski lanci, platoi, zalivi, a koje prikazuje mapa Pirija Reisa do u tančina verodostojne. Istraživači su do ovih 

detalja došli koristeći sonar i seizmička osluškivanja, a sam teren nalazi se ispod gotovo 2 kilometra leda. Hapgud 

tvrdi da postoji razlog zbog kojeg na Antarktiku nije bilo leda. On kaže da se ceo Antarktik u to vreme nalazio oko 2 

000 kilometara severnije, a ne na južnom polu, i da se nalazio van polarnog pojasa, u hladnom, ili čak umerenom 

temperaturnom pojasu. Razlog zbog kojeg se kontinent, po njegovom mišljenju, pomerio na svoju današnju lokaciju 

treba da se traži u tzv. pomeranju Zemljine kore. Ovaj mehanizam, koji se razlikuje od mehaničkog pomeranja 

---