Jesu LI nas posetili vanzemaljci

~ 68 ~ 

 

i ekstremno teškog objekta, znanog danas kao „beli patuljak“. Beli patuljci su male guste zvezde. Sirijus B je čak 

manja u prečniku od Zemlje. Tek 1862.godine je američki astronom Alvan Klark, koristeći moćan teleskop od 46cm 

ustanovio da Sirius zaista ima i drugu zvezdu, kojoj je dao ime Sirius B ili „Štene“. Dogoni su ga u pogledu tog otkrića 

preduhitrili za stotine godina, bez teleskopa. Sirius B je vekovima integralni deo kulture Dogona. Oni ga znaju pod 

nazivom „Po Tolo.” Pomoću njegove orbite određuje se vreme održavanja svetkovine Siguri, najvažnijeg datuma u 

životu Dogona. Prema plemenskom predanju, „Štene” je neverovatno teško. I ovde dogonska legenda beleži poen. 

Godine 1928. engleski astronom Artur Edington, obznanio je da je Sirius B prvi poznati primer belog patuljka. Mada 

Sirius B ne može biti viđen golim okom, Dogoni tvrde da njegova orbita traje tačno 50 godina. Naravno, posle 

višegodišnjih proučavanja, naučnici su ustanovili da ona zaista iznosi 50,04 godine (plus, minus 0,09 godina). Gde je 

treća zvezda u koju su Dogoni verovali? 1996. godine, francuski astronomi Daniel Benest i Ž.L.Divan obavestili su 

javnost da su verovatno otkrili još jednu zvezdu koja kruži oko Sirijusa i kojoj su dali ime Sirijus C. Kako su Dogoni 

mogli imati znanja o zvezdama stotinama godina pre pojave teleskopa? Pripadnici plemena tvrde da ih je pre više 

od 10.000 godina posetila vanzemaljska rasa koja je stigla sa Sirijusa u svemirskim brodovima. Dogoni su sasvim 

kategorični u pogledu tih posetilaca. Prema kazivanju plemena, oni su bili amfibije (humanoidna glava i grudi plus 

donji deo tela sa krljuštima i repom), da su se zvali Nomoi i da su se spustili u „kovčegu.” Naučnici su se dugo 

podsmevali ovim tvrdnjama. Jedan od njih je izneo tezu da su Dogoni stekli svoja astronomska znanja od francuskih 

misionara koji su posetili te krajeve. Ali legende su prethodile i otkriću zvezda i dolasku misionara. Kakvi bi to bili 

misionari  ako  bi  ubedili  celo  jedno  pleme  u  postojanje  neke  zvezde  i  vanzemaljaca,  a  ne  bi  ih  preobratili  u 

hrišćanstvo. I zašto bi se misionari bavili ovim pričama, sa jednim plemenom usred pustinje. 

Ipak, otkud to da su „Nomoi” podetili jedno ozolovano pleme a ne Egipat? Dogonske legende potiču iz drevnog 

Egipta,  odakle  navodno  i  oni  potiču  izvorno,  a  otišli  su  odande  3000  godina  pre  nove  ere.  Arheolozi  su  naime 

ustanovili da Dogoni žive u području Timbuktua samo 500 godina i da su potisnuli pleme Telema, čiji se grobovi još 

i danas mogu naći u tim krajevima. Egipat je vrveo od čudnih priča i pojava, ogrezao u okultizam i astrologiju. 

Neverovatna drevna znanja i ona kojoj se pripisuej drevnost, kao i današnja okultna učenja poseduju tako mnogo 

egipatskog – da li je to slučajno? 

Drevni tekstovi dočaravaju sasvim drugačiju perspektivu istorije sveta, u odnosu na onu sa kojom se susrećemo 

u zvaničnim školskim udžbenicima. Svašta se tamo pojavljuje, mnoge legende su slične u različitim delovima sveta, 

iako su ti delovi sveta po zvaničnom učenju bili razdvojeni daljinom, a i vremenom i nije bilo međusobnih dodira. 

Kraljevi koji su vladali desetinama hiljada godina? Kraljevstva tako moćna i tehnološki napredna? Kraljevi koji su 

leteli na nebo, kao sumeranin Adapa, čije mecene su bili bogovi u letelicama. Čak i nasumični pregled drevnih 

tekstova otkriva sasvim drugačiji pogled na svet prošlosti, koji se u mnogome razlikuje od našeg. Upoznajemo ljude 

i njihove vladare koji doživljavaju neverovatnu dugovečnost u vremenu tako hronološki dalekom, da ga je teško 

pretiti. Nasuprot tome, naša sposobnost da precizno datiramo specifične istorijske događaje ne ide dalje od tri do 

četiri hiljade godina unazad. Pomak od samo hiljadu godina pre toga nas dovodi na prag praistorije. Nije onda ni 

čudo što odbijamo pomisao da su drevni ljudi uspeli da marljivo beleže događaje za koje se smatra da su se dogodili 

stotinama hiljada godina pre naše praistorije. Ovde se obavezno provlače tri stvari. Prva je da se ide duboko u 

prošlost, druga je da se došljaci iz svemira mešaju u sve i svašta, a treća je da bogovi izgleda „maze” samo kraljeve 

i sveštenstvo. Sve pomenuto je upereno protiv Biblijskog koncepta: da je Zemlja mlada planeta, ne starija od 6.000 

godina, da je svemir naseljen ali između njegovih stanovnika koji nisu sagrešili i ne voze se u letećim tanjirima i 

Zemlje nema dodira, i da je jednom i jedinom Bogu bitan svaki čovek koji želi da bude spašen, nebitno da li je on 

kralj ili gubavac koji prosi. Ove sulude priče imaju u vidu samo elitu. Videćete, ništa se nije promenilo… 

Sveštenici  (žreci)  drevnog  Egipta  su,  na  primer,  tvrdili  da  poseduju  listu  sa  podacima  o  kraljevima  ostrva 

Atlantida. Platon je od njih čuo te priče koje je opisao u svojim dijalozima „Timej i Kritije.” Ti podaci su sezali 12 000 

godina unazad kroz vreme. Pomenuti drevni indijski tekstovi govore o užasnim, tehnološki naprednim ratovima koji 

su se odigrali u dalekoj praistoriji. Naravno, tu su i glasine o izgubljenim ostrvima i potonulim kraljevstvima koje 

sežu stotinama hiljada godina u prošlost. A kao da sve to nije dovoljno lepljivo za maštu, iz svih krajeva sveta nam 

stižu zapisi o kulturama koje su postojale hiljadama godina pre našeg vremena i gotovo rutinski komunicirale sa 

bićima koja su naseljavala nebesa, tj elita tih kultura. Ne samo da tekstovi govore kako su ta bića često i neprekidno 

posećivala našu planetu, već i kako su Zemljani putovali sa njima do „domovine bogova” koja se nalazi duboko u 

svemiru. Apsolutno senzacionalna ideja. A ako je to istina, onda bi se bar nekoliko antičkih misterija koja već dugo 

godina zbunjuju naučnike dalo objasniti posetama ljudi sa Zemlje tim vanzemaljskim svetovima. 

Najvažniji od ovih problema odnosi se na fantastični broj godina koje se pripisuju nekim drevnim vladarima. 

Naznaka izvesne nebeske veze je više nego očigledna u hronologiji drevnih događanja koja se našim precima od pre 

tri, četiri hiljade godina uopšte nisu činila tako neverovatnim kako ih to mi danas doživljavamo. Kada su u pitanju 

datumi i rastojanja, otkrivamo jasnu razliku između nebeskih i zemaljskih mera računanja. Putovanje od 15.000 

kilometara  se  na  Zemlji  smatralo  dugim.  Ali  je  u  svemiru  putovanje  dugo  150.000  kilometrana  smatrano  tek 

---