Jesu LI nas posetili vanzemaljci

~ 64 ~ 

 

ovaj kamen prilikom terenskog istraživanja napodručju Mazong planine koja se nalazi na granici pokrajina Gansu i 

Ksijang. Kruškolik kamen je crne boje i izuzetno težak. Dimenzije su mu oko 8 x 7 cm i težak je 466 grama. Najviše 

iznenađuje unutrašnji deo kamena u kome se nalazi nešto kao metalna traka 

sa jasnim navojima. Postoje mnoge hipoteze o formiranju ovog kamena, ali sve 

izgleda neverovatno. Kao da je metal sa navojima čvrsto zatvoren u crnom 

kamenu. Je li to relikvije iz preistorijskog doba? Da li je poruka vanzememaljske 

civilizacije  za  nas?  Kako  je  nastao  ovaj  kamen?  Odgovor  ne  postoji,  ali  ne 

verujem da bi vanzemaljci koristili ovakve „poruke.” Obakve stvari su mogle 

samo biti ostatak pretpotopnog sveta, poput fosila biljaka i životinja. 

Ovaj kamen na slici levo je iskopan u Koso planinama, u Kaliforniji. Jedan 

od tih komada stene sadrži unutar sebe ostatke neke vrste uređaja. Ovaj kamen formira kućište u obliku cilindra od 

čvrstog belog porculana ili keramike, te u središtu cilindra je dva milimetra sjajno metalno jezgro. Takođe, oko 

keramičkog cilindra su prstenovi od bakra, uglavnom korodirani. Ovo sve deluje kao tanak ekser zabijen u kamen, 

ali stena, u kojoj je ovo pronađeno, bila je datirana na oko 500.000 godina. Oni koji su tada proizveli takvo nešto 

morali su da poseduju naprednu tehnologiju. 

Uverljiv odgovor ne postoji. Ali to nije ni strašno. Kada bi na sve imali odgovore, tada bi imali samo radnike u hali 

što raspoređuju arheološke pronalaske, a ne istraživače i naučnike. Kada i sama nauka ne bi stavljala pod upitnik 

ono što već smatra rešenim, ni u tom slučaju mi ne bi imali napredak. Ipak, ako se okanemo naklapanja evolucionista 

i zvanične istorije, ovaj predmet je još jedan fosil iz pretpotopnog vremena. To je sakriveno, naravno, da bi se 

potpirivala mašta u masama i da bi se sakrile prave činjenice, a to da je Zemlja stara 6 000 godina, da je pretpotopni 

svet bio napredniji od našeg i najvažnije, da je Bog u centru. 

Šta je sa nožem faraona? 6. novembra 1922. godine je pronađeno u grobnici faraona 

Tutankamona  (Tut-ench-Amun),  njegovo  blago:  sarkofazi,  maske,  figure  egipatskih 

bogova, sanduci, zlatni nakiti itd. Ukupno više od 5.000 raznih predmeta. Najmisteriozniji 

nalaz je nož faraona koji je nađen bez rđe. Gvožđe je u to vreme bilo vrednije nego zlato, 

pa i za faraona je to bila velika vrednost. Značaj tog noža je itekako velik, to je vidljivo i po 

tome što je faraonu bio zavezan s desne strane uz nogu, čak i u grobu. 

Ali,  kako  je  faraon  došao  u  posed  tog  noža?  O  njemu  možemo  skoro  neverovatne 

navode  pročitati:  Da  je  saliven  od  nerđajućeg  ćelika,  da  nije  bio  naveden  sa  ostalim 

pronalascima, da je njegovu leguru moguće ostvariti samo u vakuumskim uslovima. A, 

tadašnji  Egipćani  nisu  poznavali  ni  salivanje  gvožđa,  a  kamoli  vakuumske  uslove  pri 

dobivanju  takve  legure.  Manfred  Saše  (Manfred  Sachse),  predsednik  istraživačkog 

instituta za rudna dobra, intezivno se bavio proučavanjem pronalaska noža. No, od kojeg 

materijala je taj nož napravljen ni on ne zna. „To niko ne zna”, kaže Manfred. I dodaje: 

„Dr. Lukas, koji je te nalaze tada zapisivao, nije analizirao sastojke gvožđa kod tog noža. 

Niti je to do dan danas učinjeno. Egipatski Muzej u Kairu odbija dati nož za analiziranje 

van svoje zemlje, a potrebnih aparata za njegovu analizu nema u Egiptu. Premeštaj svega potrebnog je jako skup, 

te nismo našli institucije koje bi finansirale takvu analizu. Otkud faraonu nož od nerđajućeg čelika? Kako je on došao 

u njegov  posed?  Kupljen  je  u  inostranstvu:  Hetiti,  susedi  Egipćana,  poznavali  su  već  tada  mogućnost  salivanja 

gvožđa. Druga mogućnost: Gvožđe je moglo biti dobiveno i od jednog meteorita. I zaista, gvožđe je tada nosilo naziv 

„crni bakar s neba”. I kada se nađe takav meteorit, potrebno ga je samo obraditi u željeni oblik, ako se imalo sa čim. 

S izvesnim pravom bi mogli tvrditi da je nož vanzemaljskog porekla. I kao takav, bi tada mogao imati kristalnu 

strukturu koju je moguće dobiti samo u vakuumskim uslovima. No, koliko je običan ili neobičan taj nož, to možemo 

tek znati kada se dotični naučno proveri. Svi navodi do tada ostaju na nivou špekulacija. 

Grupa istoričara je 1929. godine istraživajući arhive Otomanske Imperije u Topkapi palati/muzeju u Turskoj, 

pronašla neverovatnu mapu nacrtanu na koži gazele. Istraživanje je pokazalo da je mapa originalni dokumenat 

načinjen 1513. godine, samo 21 godinu nakon Kolumbovog otkrića Amerike. Ovo otkriće obelodanio je nemački 

istoričar Pol Kal (Paul E. Kahle) dve godine kasnije na kongresu u Holandiji. 

Priča o mapi počinje 1501. godine, samo 9 godina nakon Kolumbovog čuvenog otkrića, kada je Kemal Reis (Kemal 

Re'is),  pomorski  kapetan  Otomanske  flote  zarobio  sedam  brodova  blizu  obale  Španije.  Ispitujući  zarobljene 

mornare,  Kemal  Reis  pronalazi  jednog  koji  je  plovio  na  jednom  od  Kolumbovih  brodova.  U  doba  u  kojem  su 

pomorske mape bile od neprocenjive vrednosti i strogo čuvana tajna, ovaj mornar bio je u posedu mape Novog 

Sveta koju je načinio niko drugi do sam Kristofer Kolumbo. Kemal Reis je zaplenio njegovu mapu, čuvao je, a zatim 

ostavio u nasleđe svom nećaku koji se zvao Piri Reis (Piri Re'is) koji je takođe bio mornarički oficir Otomanske flote. 

Njegova strast bila je kartografija, a njegov visoki čin otvorio mu je privilegovani pristup Imperijalnoj Biblioteci u 

Carigradu. Priča dalje kaže da je Piri Reis započeo da radi na novoj mapi 1511. godine, a nameravao je da izradi 

---