Мавзу: “Труба ичида труба” типидаги совитгични лойиҳалаш ва ҳисоблаш



Yüklə 0,86 Mb.
səhifə1/12
tarix15.04.2023
ölçüsü0,86 Mb.
#105659
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   12
Мавзу “Труба ичида труба” типидаги совитгични лойи алаш ва исо


1.Кириш

  1. Adabiyotlar tahlili.

2.1 . Иссиклик алмашиниш курилмалари классификацияси
Иссиклик алмашиниш курилмалари хом-ашё ва тайёр мах,сулотларлирни иситиш ва совутишда ишлатилади. Нефт кимёси ва нефтни кайта ишлаш корхоналарида иссиклик алмашиниш аппаратлари умумий курилмаларнинг 50 % ини ташкил килади.
Нефтни кайта ишлаш корхоналарида иссиклик алмашиниш ускуналарига умумий металл сарфининг 30 % и тугри келади.
Иссиклик алмашиниш курилмалари ишлаш принципига кура рекуператив, регенератив, аралаштирувчи турларга булинади.
Рекуператив (ёки сиртий) иссиклик алмашиниш курилмаларида иссиклик ташувчилар девор билан ажратилган булиб, иссиклик шу девор оркали утказилади.
Регенератив иссиклик алмашиниш курилмаларида каттик жисмдан ташкил топган бирта юза навбат билан турли иссиклик ташувчи агентлар билан контактда булади, натижада бу жисм бир иссиклик ташувчидан олган иссиклигини иккинчисига беради.
Аралаштирувчи иссиклик алмашиниш курилмаларида икки иссиклик ташувчи агент бир-бири билан узаро контактда булади.
Сиртий иссиклик алмашиниш курилмалари уз навбатида кобик - трубали, "труба ичида труба" типидаги, змеевикли, пластинали, шлофли, спиралсимон, ковургали ва бошка турларга булинади.
Нефть кимёси ва нефтни кайта ишлаш саноатида асосан санаб утилган биринчи беш турдаги сиртий иссиклик алмашиниш курилмалари кенг кулланилади.
Issiqlik almashinish qurilmalari ishlash printsipiga ko'ra rekuperativ, regenerativ, aralashtiruvchi turlarga bo'linadi.
Rekuperativ (yoki sirtiy) issiqlik almashinish qurilmalarida issiqlik tashuvchilar devor bilan ajratilgan bo'lib, issiqlik shu devor orqali o'tkaziladi.
Regenerativ issiqlik almashinish qurilmalarida qattiq jismdan tashqil topgan birta yuza navbat bilan turli issiqlik tashuvchi agentlar bilan kontaktda bo'ladi, natijada bu jism bir issiqlik tashuvchidan olgan issiqligini ikkinchisiga beradi.
Aralashtiruvchi issiqlik almashinish qurilmalarida ikki issiqlik tashuvchi agent bir-biri bilan o'zaro kontaktda bo'ladi.
Sirtiy issiqlik almashinish qurilmalari o'z navbatida qobiq - trubali, "truba ichida truba" tipidagi, zmeevikli, plastinali, g’ilofli, spiralsimon, qovurgali va boshqa turlarga bo'linadi.
Kimyo sanoatida asosan sanab o'tilgan birinchi besh turdagi sirtiy issiqlik almashinish qurilmalari keng kullaniladi.

Yüklə 0,86 Mb.

Dostları ilə paylaş:
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   12




Verilənlər bazası müəlliflik hüququ ilə müdafiə olunur ©genderi.org 2024
rəhbərliyinə müraciət

    Ana səhifə