Milan Uzelac metafizika
Yüklə 2,87 Kb. Pdf görüntüsü
|
Milan Uzelac Metafizika www.uzelac.eu 181 kao nešto suprotstavljeno bivstvovanju, ili nešto što mu pripada, Hajdeger, suprotno tome, smatra da noein dospeva u obzorje pre razdvajanja mišljenja i bivstvovanja. Zato Hajdeger noein prevodi sa razabiranje (vernehmen) i to kao ono što se prima (hinnehmen) i kao ono što se primećuje (vernehmen). Tako, noein bi značilo pojavljivanje koje dospeva u postojanje (Zu-stande-kommen Erscheinende), pa se može zaključiti kako noein pripada bivstvujućem koje se pojavljuje. Da li je ovde reč o nekom padu u subjektivizam, da li se tu radi samo o jednom subjektivističkom tumačenju jednog od ključnih problema metafizike? Ako bi se čovek i bivstvujuće posmatrali kao subjekt i objekt, kao dve suprotstavljene stvarnosti, tada bi takva interpretacija bila moguća. Međutim, Hajdeger je već prethodno upozorio kako je odnos einai - noein pre svakog odnosa subjekta i objekta; ovde razabiranje i bivstvovanje tvore izvorno jedinstvo koje je pretpostavka svakog subjekt-objekt odnošenja. To znači da ovo tumačenje nije subjektivističko, već pre "transcendentalno", budući da zalazi u pre-subjektivnu i pre-objektivnu ontološku oblast transcendencije tj. u temelj mogućnosti temeljnog dešavanja istine bivstvovanja (Lichtung des Seins). Moglo bi se zaključiti: za Grke bivstvovanje mišljeno kao bivstvujuće (to on) je physis, nastajuće-trajuće vladanje, nastajanje kao pojavljivanje, stajanje u svetlu, stupanje iz skrivenosti u neskrivenost. Vladavini tako shvaćenog "bivstvovanja" pripada razabiranje. Bivstvovanje vlada kao pojavljivanje i zato što vlada i ukoliko vlada, pojavljuje se, a sa pojavljivanjem nužno se zbiva i razabiranje. To znači da su bivstvovanje i mišljenje (einai i noein) jedno i da pripadaju jedno drugom. 6.3. Od vremena Platona i Aristotela pitanje bića, ili bivstvujućeg kao takvog čini se centralnim u filozofskom Milan Uzelac Metafizika www.uzelac.eu 182 mišljenju Zapada. Upitni karakter ovog pitanja koje se kod Hajdegera pretvara u pitanje o bivstvovanju može se razumeti samo u dimenziji pitanja o odluci, jer ovo potonje pitanje o bivstvovanju nije neka od slobodnih mogućnosti čoveka, već je ono postavljeno čoveku; to je pitanje koje pred sobom čovek nužno zatiče (Rombach, 1952; 233). Ovo pitanje nakon Platona i Aristotela nije više tematski postavljano: pitanje o bivstvujućem kao takvom, pitanje o bivstvu je stoga palo u zaborav, iako naše vreme ponovo govori o metafizici, ali svako smatra da je oslobođen jedne gigantomachia peri tes ousias koju valja ponovo razgoreti. Postoje tri predrasude koje imaju za posledicu da se ne postavlja pitanje o biću i njihov koren je u samoj antičkoj ontologiji; u tradiciji se bivstvujuće kao takvo, određuje kao najopštiji, nedefinljiv i samorazumljiv pojam o kojem se više ne može ništa pitati. Ali, ako je bivstvo (a) najopštiji pojam, onda je ono najapstraktniji i istovremeno najprazniji pojam i mogao bi se ispuniti postavljanjem pitanja o njegovom poreklu, tj. izvoru; (b) nedefinljivost je jedno čisto negativno određenje (i ono sledi iz opštosti pojma bivstvujućeg) i ukazuje na to da pojam bivstva ne može biti određen tako što će mu biti dodeljeno postojanje (bivstvovanje), tj. bivstvo ne može biti shvaćeno kao bivstvujuće i pokazuje se da na bivstvo ne mogu biti primenjivani neki od načina određivanja bivstvujućeg (kao što je to definicija u tradicionalnoj logici koja se i sama temelji na antičkoj ontologiji) jer se definicija ne može primeniti na bivstvo. Nemogućnost definisanja bivstva, na način tradicionalne logike, ima za posledicu da se ne može postaviti i pitanje o smislu bivstvovanja. Konačno, (c) samorazumljivost bivstva mora kod filozofa podstaći tvrdnju da se tu radi o nečem važnom za filozofiju jer se ona bavi upravo istraživanjem onog što svima izgleda Milan Uzelac Metafizika www.uzelac.eu 183 obično i razumljivo po sebi 155 . Zadatak Hajdegerovog glavnog dela je "konkretna obrada pitanja o smislu bivstvovanja" budući da nismo sigurni više, kao već i Platon šta zapravo mislimo pod pojmom bivstvujuće. Potrebno je, smatra Hajdeger, da se ponovo pobudi razumevanje za smisao ovog pitanja. Šta je tu važno? Nije u pitanju razumevanje samog bivstvovanja, već se prvo mora postati svestan smisla pitanja o bivstvovanju (kasnije Hajdeger će govoriti ne o smislu, već o istini bivstvovanja, i čini se da je pitanje bivstvovanja ostalo neobrađeno). Hajdeger na kraju prvog paragrafa svog spisa Bivstvovanje i vreme kaže da "ne nedostaje samo odgovor na pitanje o bivstvovanju, nego da je i samo pitanje tamno i neusmereno, te da otuda ponoviti pitanje o bivstvovanju znači: prvo jednom dobro obraditi postavljanje pitanja" 156 . Već od prvih rečenica svog spisa Hajdeger ima pred sobom jasan cilj a to je "interpretacija vremena kao mogućeg horizonta svakog razumevanja bivstvovanja uopšte" prethodni cilj ove konkretne obrade pitanja o smislu bivstvovanja 157 . Treba upozoriti da Hajdeger ne pita ovde nejasno i neodređeno o bivstvovanju, već pita za smisao bivstvovanja, tj. pita za ono šta mi pod bivstvovanjem zapravo mislimo, pita za ono šta mislimo kad kažemo bivstvovanje ili jeste (ist); to ima jedan sasvim konkretan karakter, jer zapravo znači: šta ljudi misle, o čemu oni govore kad govore o bivstvovanju koje prožima sav govor i svo mišljenje. Pitanje nije: Šta je bivstvovanje, pitanje je uvek šta mi uvek mislimo pod rečju bivstvovanje? Tako se pitanje o bivstvovanju pokazuje kao jedno fenomenološko pitanje. Fenomenologija pita o čulnom 155 Heidegger, M.: Sein und Zeit, M. Niemeyer, Tübingen 1984, S. 3-4. 156 Op. cit., S. 4. 157 Op. cit., S. 1. Yüklə 2,87 Kb. Dostları ilə paylaş:
|