Milan Uzelac metafizika

Milan Uzelac                                                                                                                   
 Metafizika
 
www.uzelac.eu                                                                                                               176
U Uvodu u metafiziku Hajdeger je tvrdio da postoje 
četiri para suprotnih pojmova čije je suprotstavljanje imalo 
opravdanje i koje se razvilo tokom istorije, to su: (a) 
bivstvovanje i postajanje (Sein und Werden), (b) 
bivstvovanje i privid (Sein und Schein), (c) bivstvovanje i 
mišljenje (Sein und Denken) i (d) bivstvovanje i trebanje 
(Sein und Sollen). Određujući iz ovih suprotnosti 
bivstvovanje, on zaključuje: (a) bivstvovanje je nasuprot 
postajanju ostajanje (das Bleiben), (b) bivstvovanje je 
nasuprot privida trajni uzor, ono je uvek jednako (das 
Immergleiche), (c) bivstvovanje je nasuprot trebanju ono što 
leži u osnovi, postojeće (das Vorhandene (predručno) i (d) 
bivstvovanje je nasuprot trebanju, ono uvek dato (das 
Vorliegende (predležeće) kao ono još ne ili već ostvareno 
trebano. 
Sve to sabrano značilo bi da je bivstvovanje: 
ostajanje, uvek-jednako, postojeće, uvek dato, i sve to kazuje 
u osnovi isto: stalnu prisutnost: on kao ousia
153
. 
                                                                                       
Smisao zahteva da se pokaže kako bivstvovanje počiva u nastojanju da se 
realizuje pojam. Ispunjeno bivstvovanje je pojam koji sebe poima; 
bivstvovanje je konkretan, ali istovremeno i apsolutan intenzivan 
totalitet. Kod Hegela bivstvovanje se javlja u dva značenja, kao (a) 
najjednostavnija kategorija (koja ne obuhvata nijednu drugu) i kao (b) 
najsloženija kategorija (koja uključuje sve ostale). 
153
 Treba ovde još jednom rezimirati ono što je u prethodnim poglavljima 
rečeno, polazeći od toga da je izraz ousia već u najstarija vremena grčke 
misli bio višeznačan; u prvo vreme on se odnosio na: (1) bitnost, biće, 
pojam, zbilju (stvarnost, u smislu onog što realno postoji, što egzistira); 
(2) življenje (u pluralu: dani života), (3) imanje, imovina, gotov novac i (4) 
stanje u kojem se neko ili nešto nalazi, ono po čemu je ono što jeste. 
Latinski ekvivalent (koji to nije u potpunosti) ovog izraza beše izraz 
substantia i njim se ukazivalo na ono što kao pravo bivstvujuće ima u 
sebi istinsko jedinstvo. 
Kod antičkih filozofa pojmom ousia moglo se ukazivati na (a) bit (suština, 
ti hen einai, essentia, arché ili princip potencije), ono što po sebi jeste 
(kako je kasnije pisao Toma); (b) sveopšte (katólon); (c) rod (génos) ili (d) 
subjekt (čemu je u grčkom jeziku ekvivalentan izraz hypokeímenon). 

---

Milan Uzelac                                                                                                                   
 Metafizika
 
www.uzelac.eu                                                                                                               177
Martin Hajdeger je pitanje o smislu bivstvovanja 
smatrao osnovnim pitanjem savremenog mišljenja i 
savremenog sveta uopšte; međutim, dosadašnja filozofija, 
po njegovom dubokom uverenju, ne samo što nije uspela da 
odgovori na ovo pitanje, nego ga više i ne postavlja. U trci 
za što potpunijim i iscrpnijim saznanjem bivstvujućeg, 
pitanje o bivstvovanju palo u zaborav i zato, buđenje 
razumevanja za smisao ovog pitanja smatra Hajdeger 
svojom istorijskom misijom. 
U delu Sein und Zeit Hajdeger polazi od toga da 
analiza i rešenje pitanja o smislu čovekovog bivstvovanja 
treba da prethode analizi pitanja o bivstvovanju uopšte. 
Osnovno nastojanje u pomenutom delu ogleda se u tome da 
se preko analize smisla čovekovog bivstvovanja dospe do 
bivstvovanja uopšte.  
Hajdeger je analizom smisla čovekovog bivstvovanja 
zaključio da je: (a) osnovno ustrojstvo opstanka (tu-
bivstvovanje, Da-Sein) - bivstvovanje-u-svetu (in-der-Welt-
Sein), (b) bivstvovanje opstanka - briga a (c) smisao 
opstanka -vremenitost. 
Na kraju prve polovine svog glavnog, nikad 
dovršenog dela, Hajdeger piše: "Egzistencijalno-ontološko 
ustrojstvo celine opstanka temelji se u vremenitosti. Prema 
tome jedan izvorni način vremenovanja same ekstatičke 
                                                                                       
Subjekt neke stvari čini njenu supstanciju; on kao nosioc nečeg može 
jednom biti (a) tvar (hile, materija), drugi put, (b) lik, oblik (morphé, 
forma), ili njihov spoj, nešto konkretno, na primer: materija je bronza, 
forma lik koji bronza dobija, a spoj materije i forme u ovom slučaju je kip. 
Pored pojma ousia, treba imati još u vidu (a) glagol biti, na grčkom einai 
a koji je još mogao značiti: živeti, trajati, događati se, podići, boraviti, 
vladati, kao i iz njega izvedenu (b) imenicu biće, odnosno, bivstvujuće, na 
grčkom jeziku: to on - a njime se označavalo i ono što jeste, prapočelo svih 
stvari, ono što uistinu jeste, stvar po sebi, istina; konačno tu spada i reč 
ta onta a koja se odnosila na stvari koje jesu, dobra, imovina (Met., V 
1013a-1025b; VII 1028a-1030b). 
 

---