Milan Uzelac metafizika
Yüklə 2,87 Kb. Pdf görüntüsü
|
Milan Uzelac Metafizika www.uzelac.eu 178 vremenitosti mora omogućiti ekstatički projekat bivstvovanja uopšte. Kako treba interpretirati ovaj modus vremenovanja vremenosti? Vodi li put od izvornog vremena ka smislu bivstvovanja? Otkriva li se samo vreme kao horizont bivstvovanja?" 154 Nekoliko godina kasnije, u Uvodu za peto izdanje svog spisa Was ist Metaphysik Hajdeger piše: "Bivstvovanje u Sein und Zeit nije ništa drugo nego vreme ukoliko se vreme imenuje kao ime za istinu bivstvovanja, a ta je istina ono bitno (das Wesende) bivstvovanja pa tako i samo bivstvovanje". Šta je time Hajdeger zapravo hteo reći? Nije li na taj način on dospeo do središta problema i istovremeno do njegove krajnje granice? U tom "biti ovde i tamo u isto vreme" ogleda se sva paradoksalnost u kojem se savremeno mišljenje nalazi. Misleći blizinu i daljinu, mi zapravo mislimo ne stvari nego odnose i samo odnošenje počinje nam se u svojoj veličini, tajanstvenosti i paradoksalnosti činiti koliko nerešivim toliko zauvek zagonetno. 6.2.1.2. Šta su rani grčki mislioci mislili kad su govorili bivstvujuće (to on)? U svakom slučaju, za njih je bivstvujuće bilo isto što i kosmos, a za one nakon Aristotela isto što i physis. Izvorno ovaj izraz ne označava prirodu u smislu zbira materijalnih stvari (kao što to znači kasnije), već znači celinu bivstvujućeg uopšte, bivstvujuće kao takvo u celini. Kako se bivstvujuće u celini, shvaćeno kao physis može izvorno razumeti? Ono označava ono što iz nečeg niče (što izrasta), ono što se raskriva, ono što stupa u pojavljivanje, ono što u sebi stoji i prebiva, dakle, to je neko proističuće- trajuće vladanje. Iz ovoga možemo videti, sledimo li Hajdegerovo tumačenje, da physis označava (a) izrastanje samo, 154 Heidegger, M.: Sein und Zeit, M. Niemeyer, Tübingen 1984, S. 437. Milan Uzelac Metafizika www.uzelac.eu 179 dospevanje u stvarnost, pojavljivanje uopšte, istupanje iz skrivenosti u svetlo stvarnog, nastajanje u smislu pojavljujućeg iz-stupanja, i (b) stalnost nastajanja: to znači da bivstvujuće ne samo da istupa, nego i traje, prebiva, ostvaruje se. Tako, bivstvujuće kao takvo za Grke znači prisutnost, stalnost i ima dvostruko značenje: nastajanje (Ent-stehen, physis), i po-stojanje (Be-stehen, ousia). Oba ova značenja sabira Hajdeger i kaže bivstvovanje je nastajuće-trajuće vladanje. Kao physis bivstvovanje ima univerzalnu moć: ono vlada svim bićima, provladava sve, ovladava svim. Bivstvujuće kao logos i polemos. Heraklit je bivstvujuće izrazio kao logos. Da li je logos nešto drugo no physis? Iz prva dva fragmenta Hajdeger zaključuje da je logos nešto stalno, nešto što traje, što zbira, zbirajuće u bivstvujućem; logos je vladajuće u svemu što dospeva u bivstvovanje. Stoga bi se bit logosa mogla formulisati kao stalno u sebi izvorno zbirajuća zbranost. Odakle dolazi taj zbirajući karakter logosa? Hajdeger ističe kako glagol legein od kojeg potom dolazi imenica logos prvobitno znači "staviti jedno pored drugog, dovesti ih u vezu, skraćeno dakle: zbrati ih". Tako je logos stalno zbiranje u sebi stojeće celine bivstvujućeg i tako ono što bivstvujuće kao bivstvujuće čini: bivstvovanje. To znači da su logos i physis ustvari isto: bivstvovanje bivstvujućeg kao takvog u celini. Zbirajući karakter logosa dolazi do izražaja u Heraklitovom fragmentu o pojmu polemosa (B. 53): "Polemos je otac i kralj svega; jedne čini poput bogova, druge ljudima, jedne robovima, druge slobodnima". Hajdeger polemos prevodi sa suprotstavljanje; to je izvorna borba (ne borba u ljudskom značenju te reči), sukob što postoji pre ljudi i pre bogova, to je izvorno suprotstavljanje koje u sebi obuhvata sva protivstavljanja, sve suprotstavljene težnje. Kao takvo, bivstvovanje je pre Milan Uzelac Metafizika www.uzelac.eu 180 nastanka bivstvujućeg i čini da bivstvujuće nastane u njegovoj različitosti i da vlada; istovremeno, bivstvovanje je zbirajuće jedinstvo koje stalno vlada u svem bivstvujućem te je stoga polemos bivstvovanje bivstvujućeg; polemos, logos, physis su isto pod tri različita aspekta: (a) suprotstavljanje, (b) zbiranje, (c) nastajuće-trajuće vladanje. Bivstvujuće kao noein – einai. Šta je bivstvujuće za drugog velikog presokratovca, Parmenida? Parmenidovo stanovište čini se potpuno suprotno Heraklitovom, ali obojica dele isto mišljenje, pa Hajdeger s pravom pita: "gde treba da stoje ova dva utemeljivača sveg mišljenja, ako ne u bivstvovanju bivstvujućeg? I za Parmenida je bivstvujuće hen, genesis, "ono što opstaje i postoji u sebi, ono što je stalno, vladavina što stalno sebe pokazuje". Kako Parmenid bivstvujuće misli kao hen, kao izvorno jedno, on ga misli ne kao praznu jednost, već kao sa-pripadnost suprotnih težnji, a to znači da je bivstvovanje physis, logos i polemos. Čuveni Parmenidov stav da isto je misliti i biti bez sumnje izražava sapripadnost mišljenja i bića. Odlučujuće pitanje je tu čemu šta pripada: biće mišljenju, ili mišljenje biću, shvaćenom kao bivstvujućem (to on)? U interpretacijama koje su dospele do nas kaže se da biće pripada mišljenju, ali, kaže se i da mišljenje subjekta određuje šta je biće. Biće nije ništa drugo do mišljeno mišljenja budući da ne postoji neko bivstvujuće po sebi. Hajdeger je mišljenja da mišljenje pripada bivstvovanju nekog bića i da je to pravi smisao ove Parmenidove izreke. Zato, odgovor na pitanje je novo pitanje: šta znači isto (to auto)? Bio bi u tome da tu nije reč o identitetu u smislu jednakosti već pre sa-pripadnost protivnog u smislu Parmenidovog hen i Heraklitovog logosa, odnosno polemosa. Šta, nadalje, znači sam glagol einai? To je bivstvovanje u grčkom smislu physisa, zatim, nastajuće- vladajuće vladanje, te, tu je teškoća, ono se može prevesti sa misliti; ako tokom istorije zapadne metafizike mišljenje važi Yüklə 2,87 Kb. Dostları ilə paylaş:
|