Naziv originala: The Tutankhamun Prophecies
Yüklə 4,42 Mb. Pdf görüntüsü
|
zaključka da je za kraljevsku porodicu bio od manje važnosti, odvraćajući one koji bi mogli da tragaju za njegovom grobnicom iz koristi. Grobnice onih pre njega i onih koji su ga nasledili sistematski su pronadene, locirane i opljačkane, u početku od strane običnih pljačkaša, a zatim i samih arheologa. Uprkos tome, arheolog Hauard Karter je verovao u to da postoji bar još jedna grobnica koja mora biti pronadena. Kao 17-godišnjeg samoukog ambicioznog umetnika, Kartera je u Londonu zaposlio egiptolog Persi Njuberi da radi na precrtavanju sa grobnica u Beni Hasanu. Impresioniran njegovim sposobnostima, Njuberi je ponudio Karteru da mu se sledeće zime pridruži na njegovom putovanju u Egipat. Karter mu je pomagao u poslovima iskopavanja oko Amarne, baveći se između ostalog i crtanjem. Iskustvo se pokazalo korisnim, omogućavajući mu da radi za britanskog arheologa Flandersa Petrija; međutim, njihov odnos se uskoro pokvario: „... on je dobroćudan momak koga zanima isključivo slikanje i prirodna istorija; ... nemam koristi od toga da ga zapošljavam u poslovima iskopavanja", pisao je Petri. Ovakav prezir samo je još više motivisao Kartera da krene sam. Bio je ubeđen da je period egipatske istorije isčezao, ostavljajući za sobom prazninu, što je bilo u skladu sa ranijim otkrićima u Amarni; ovo navodi na činjenicu da su Ehnaton i Nefertiti imali sina, Tutankamona. Uz finansijsku podršku Džordža Herberta, dobrostojećeg aristrokrate, petog grofa od Karnarvona, Karter je krenuo u pohod za nedostajućom grobnicom, tragajući punih pet godina, ali bez uspeha. Karnarvon, umoran i presušenih fmansijskih sredstava, vršio je pritisak na Kartera da postigne rezultate. Dobijajući na vremenu, Karter je započeo mali posao šaljući antikvitete nazad u Englesku radi dalje prodaje muzejima i univerzitetima. Međutim, to nije urodilo plodom: Karnarvonu se više svidalo da predmete zadrži za sebe da bi dokazao svoju vrednost i locirao grobnicu nedostajućeg kralja.
Karter je imao osećaj da će Tutankamonova grobnica biti pronađena u nekropoli Tebe, oko pet kilometara zapadno od Luksora u Dolini kraljeva, gde je sahranjena većina kraljeva novog kraljevstva. Nekoliko kamenčića bilo je netaknuto. Izmedu 1902. i 1914. godine, Amerikanac Teodor Dejvis razotkrio je više od trideset grobnica u toj oblasti, i u tri odvojena slučaja za dlaku promašio pronalaženje same Tutankamonove grobnice. Godine 1905, Edvard Ajrton, arheolog koji je radio za Dejvisa, pronašao je mali pehar sa ovalnim natpisom kraljevog imena što je katalizovano kao „pronađeno pod stenom u blizini grobnice 48". Godine 1907, ostaci sa kraljevog pogreba pronađeni su u jami, sada numerisanoj kao „Jama 54", preko doline, samo 90 metara od ulaza; 1909. godine, druga prostorija, „Br. 58", sadržala je kalcitne figure, zlatnu foliju i bojnu opremu koja je nosila Tutankamonovo i Ajovo ime. Kod „Jame 54", Dejvis je prvo poverovao
Slika 58a: Lokacije grobnica u Zapadnoj Dolini kraljeva. da je pronašao opljačkanu Tutankamonovu grobnicu, objavljujući pomalo prerano da je „Dolina kraljeva sada iscrpljena". Karter, prilično skeptičan, nastavio je da pretražuje dolinu, podižući tone peska i kamenja bez ikakve koristi. Novembra 1922. godine, zaintrigiran višestrukim slojevima krečnjaka na ruševinama u blizini grobnice Ramzesa VI, iznajmio je radnika za novu sezonu i započeo kopanje oko severoistočnog ugla grobnice, pomerajući se ka jugu. Tri dana kasnije, oko 10 sati pre podne, radnik je pomerio građevinsku baraku koja je korišćena pri ranijem iskopavanju Ramzesove grobnice i otkrio jedan kameni stepenik usečen u pod doline. U naredna 24 sata očišćeno je vise od 15 stepenika, nakon ćega je otkriven gipsani zid na kojem je bilo utisnuto nekoliko ovalnih grbova kraljevske nekropole uključujući jedan sa šakalom i devet zatvorenika. Ovakav isti pečat pronađen je u „Grobnici Tije / Ehnatona", onoj sa „zamenjenim mumijama" (o kojoj je bilo r e d u Drugom poglavlju); takođe ga je pronašao Dejvis u „rusevinama" otkrivenim u „Jami 54". Na nižim delovima zida bio je pečat „Nebkeprure". Karter je proveo pet godina tragajući upravo za tim. Karter je primetio da je gips u gornjem levom uglu poprečnog zida bio oštećen, nekako rastavljen, i da je sa njega bio skinut gips. „Zapečaćivanje" je ukijučivalo utiskivanje vlažnog gipsa drvenim daskama u koje su bili 8 6
Slika 58b: Lokacije grobnica u Istočnoj Dolini kraljeva. Većina iskopina se dogodila izmedu 1900. i 1922. godine. Tutankamonova grobnica (62), Tije / Ehnatona (?) (55) i Jama 54 nalaze se u centru kraljevske nekropole. 87 Tutankamonova grobnica (grobnica 62) locirana ispod grobnice 9 Slika 59: Ulaz u Tutankamonovu grobnicu zakopan je ispod odlomljenih komada krečnjaka teških nekoliko tona, ruševina ranijeg iskopavanja grobnice Ramzesa VI. Ovo je bio glavni razlog što grobnica nije otkrivena rcmije. ugravirani oficijelni ovalni grbovi. Oštećenja na grbovima značila bi neovlašćeni ulazak u grobnicu i uzbunila bi predstavnike vlasti. Ovo je Kartera navelo da poveruje u to kako se u grobnicu možda ulazilo u stara vremena i da su je opljačkali obijači grobnica a kasnije raspečatili zvaničnici. Najgore je tek predstojalo, jer kada su uklonili gipsanu oblogu, drugi sloj ispod prvog postao je očigledan. U grobnicu se ulazilo dva puta pre Karterovog dolaska. Srušivši zid, provalnici su se našli u silaznom prolazu napunjenom krečnjačkim otpacima od poda do tavanice. Na gornjem levom uglu, u visini krova celom dužinom prolaza, ruine različitih boja i materijala ispunjavale su tunel koji je prokopan nedugo nakon pogreba. Napredovanje je zaustavljeno 7,6 metara niz prolaz kod drugog zida koji je, kao i prvi, bio oštećen, ali ovoga puta samo jednom, u gornjem levom uglu. Pečati utisnuti u gipsani sloj pripadali su Tutankamonu i opet kraljevskoj nekropoli. Karter je pretpostavljao da se prvo desilo probijanje donjeg spoljnog zida. Istom prilikom, pljačkaši su verovatno hodali (virtuelnim) praznim hodnikom i probili unutrašnji zid kroz gornji levi ugao. Zvaničnici, otkrivši
Yüklə 4,42 Mb. Dostları ilə paylaş:
|