Naziv originala: The Tutankhamun Prophecies

Veret-hekau („velika magija"), kobra naočarka, kraljevski simbol, 

široko je zastupljena u obloženim tekstovima svetilišta, a jedna je prikazana 

kako sisa Tutankamona. 

Krov svetilišta ukrašen je sa dva reda od sedam Nekbet ptica grabljivica 

(7, 7). Unutrašnje i spoljašnje ploče sadrže ukupno 18 ugraviranih scena 

koje prikazuju Tutankamona zajedno sa njegovom voljenom ženom. Karter 

je verovao da je svetilište „nekada imalo tešku metalnu šipku dužine 

jednog lakta", koju su verovatno takode odneli pljačkaši. Ostale gravure 

na štitovima i pločama prikazuju kralja u lovu sa zapetim lukom u bojnim 

kolima koja vuku konji. Svaka scena je zaokupljena pticama, cvetom lotosa, 

zmijama i opisima sunca. 

Sve u svemu, Predsoblje sadrži streličarsku opremu (lukove i strele), 

korpe, krevete, brodske modele, bumerange, botaničke primerke, kutije 

i kovčege, stolice i stolove, bojna kola, odeću, kozmetiku, namirnice, 

opremu za igranje, jastučiće za klečanje, nakit, amajlije, oznake, lampe i 

baklje, šest drvenih mernih štapova dužine lakta (jedan lakat  = 5 1 cm), 

muzičke instrumente, pokretne paviljone, ritualna kola (transportne 

kovčege), kraljevske figure, pečate, šabte (minijaturna obličja kraljevskih 

slugu u vidu mumija), svetilišta, štapove, prečage, alat, posude, opremu za 

pisanje i brojne predmete za nepoznatu upotrebu. 

Dodatno krilo 

Vireći ispod najjužnijeg od tri velika kovčega, primetili smo malu 

neobičnu rupu na zidu. Tu je bio još jedan zapečaćeni prolaz i rupa 

koju su napravili pljačkaši i koja za razliku od ostalih nikada nije bila 

popunjena. Oprezno smo se provukli ispod kovčega, uključili svoje 

pokretno osvetljenje, i pred nama je iskrsla još jedna soba, mnogo 

manja od prethodne ali još natrpanija predmetima. Unutrašnji izgled 

sobe (kasnije nazvane Dodatno krilo) jednostavno odgovara opisu. U 

Predsoblju je bio vidljiv pokušaj da se počisti nakon posete pljačkaša, 

ali ovde je sve bilo ispreturano, baš kao što su za sobom i ostavili. 

(Hauard Karter) 

Poslednja soba, Dodatno krilo, pospremljena je u proleće 1928. 

godine, šest godina nakon otvaranja grobnice. Katalogizovano je dve stotine 

i trideset osam grupa predmeta, kao i preko hiljadu individualnih komada 

(Rivs). To uključuje predmete koji spadaju u istu kategoriju pronadenu u 

Predsoblju, osim što je ova soba sadržala dodatne brodske modele, lepeze, 

štitove, dva mača, bodeže i namirnice (uključujući korpe i vreće sa pšenicom 

i ječmom, 26 vrsta vina, crvenog i belog, zapečaćene tegle, razne vrste 

ulja - za konzumiranje, gorenje i mazanje - i dve tegle očuvanog meda); 

medutim, nije imala ni lampu ni baklju, ni ritualna kola, ni kraljevske figure 

97 

---

niti štapove i prečage. Med, koji se smatrao nektarom bogova, bio je dobro 

očuvan, i mogao je da se jede posle više od 3000 godina. (U medu se ne 

razvijaju bakterije, zbog čega se med smatra sinonimom za čistotu.) 

Revnostan pokušaj arheologa da opljačkaju blago bio je kratkog daha 

što je dokazano u mnogim oblastima. Katalogizaciju sadržaja Dodatnog 

krila kočila je grupa restauratora koja je predmete iz ostalih soba, ranije 

pospremljenih, bacila u Dodatno krilo pored originalnog sadržaja sobe. 

Isto tako, njihova želja da objasne „očigledno" dovela je do pogrešnog 

tumačenja pretpostavke o ranijem ulasku „pljačkaša". 

„Pljačke" 

Karter je pretpostavljao ovako: 

* Pošto je spoljni prolaz u Hodnik bio dva puta „oštećen", verovatno je 

zbog toga u dva navrata probijan i popunjavan, jedanput ponovo zagipsovan 

i zapečaćen, a drugi put samo popunjen (ali ne i zagipsovan i zapečaćen). 

* Pošto je „tunel" duž Hodnika ispunjen različitom vrstom kamenja, 

pljačkaši su kopali prolaz nakon što je popunjen kršom posle „prve 

pljačke". 

* Pošto je unutrašnji prolaz do vrata „oštećen", ovo je takođe probijeno 

i popunjeno. 

* Pošto su vrata Pogrebne sobe probijena i ponovo zagipsovana, u 

Pogrebnu sobu su ulazili lopovi i opljačkali je. 

* Pošto je prolaz ka Dodatnom krilu probijen, i ono je takođe 

opljačkano. 

* Ukradeni su mnogi komadi nakita, jer je sadržaj grobnice pokazao 

da mnogo nakita nedostaje u poređenju sa popisom koji je ostavila grupa 

pogrebnika, a i neki komadi nakita pronadeni su na podu kao da su ih 

pljačkaši u brzini ispustili. 

Medutim, ne postoje naučni dokazi koji bi potvrdili nešto od ovoga. 

Zvanični izveštaj 

Pogreb se dogodio u proleće 1323- godine pre nove ere. Privatna 

prazna grobnica, namenjena nekom drugom, privremeno je ustupljena i 

pripremljena za Tutankamona. Prvo, zidovi Pogrebne sobe su dekorisani, 

zatim je u nju premeštena obližnja Riznica. Sledeće, Pogrebna soba je 

napunjena i njeni prolazi su zaklonjeni kamenom, zagipsovani i zapečaćeni. 

Potom je napunjeno Dodatno krilo, zatvoreno i zapečaćeno. Ostaci 

„pogrebne trpeze" su ostavljeni u hodniku, zajedno sa otpacima od 

balsamovanja. Spoljni prolaz u hodnik je zatvoren i zapečaćen zvaničnim 

98 

---

pečatom, i konačno, stepenište prema izlazu potpuno je ispunjeno 

komadima krečnjaka da bi se odvratilo od svakog ulaska. 

Prva pljačka se dogodila četiri godine kasnije, 1319. godine pre nove 

ere. Tom prilikom pljačkaši su napravili rupu na pola puta iznad zida 

spoljnog prolaza, prošli hodnikom i probili drugi zid. Prošavši kroz nju, 

pretresli su grobnicu. Predstavnici vlasti, primećujući spoljašnju rupu, 

verovatno tokom rutinske inspekcije nekropole, ušli su u hodnik, popravili 

oskrnavljeni zid ka Predsoblju, uklonili pogrebne ostatke iz hodnika koje su 

ponovo zakopali u Jamu 54 i napunili ceo hodnik parčićima da bi sprečili 

daije ulaske. Zatim su ponovo napunili rupu u zidu ka spoljnjem hodniku, 

zagipsovali i zapečatili oštećeni zid (tako da je sadržaj izvađen iz te rupe 

zakopan iza novog sloja gipsa). Ulazno stepenište je ponovo napunjeno 

kršom. 

Posle izvesnog vremena, originalni gipsani pečat ponovo je oštećen na 

spoljnim vratima i napravljena je druga rupa u zidu, ovoga puta u gornjem 

levom uglu. Pljačkaši su iskopali tunel duž celog hodnika. Zatim su ušli u 

Predsoblje kroz ranije popunjenu rupu u zidu. 

Predstavnici vlasti još jednom su primetili da je provaljeno u grobnicu, 

popravili oskrnavljeni zid ka Predsoblju, popunili hodnik kršom, popravili 

spoljni zaštitni zid i opet napunili stepenište za sobom. 

Šta se zaista dogodilo? 

Nakon pogreba, grupa pogrebnika je zatvorila prolaz u Predsoblje 

kamenom, koji je zagipsovan i zapečaćen zvaničnim pečatom. Isto je 

učinjeno na spoljnjem zidu na ulazu. Zatim je stepenište napunjeno kršom. 

„Prvi pljačkaši" morali su pre svega da iskopaju tunel kroz popunjeno 

stepenište, ili su verovatno ispraznili na tone komadića iz stepeništa pre 

nego što su dospeli do spoljnjeg zaštitnog zida i probili ga. Tada je prilaz 

bio direktan; mogli su da produ kroz virtuelno prazan hodnik grobnice, 

probijajući zid Predsoblja u dokolici. Međutim u Karterovom izveštaju se 

ne pominje tunel „kroz popunjene stepenice". Ako su ispraznili stepenice, 

buka, krš i gungula sigurno bi uzbunili vlasti, povećavajući mogućnost za 

hvatanje pljačkaša. Naravno, predstavnici vlasti mogli su da uklone sve 

punjenje iz stepenica kada su odlučili da napune unutrašnji hodnik kršom 

da bi sprečili buduće ulaske, ali ovo znači da oni nisu mogli da napune 

hodnik do vrha kroz malu rupu u donjem levom uglu zida (probijena rupa 

nalazila se mnogo niže od nivoa tavanice). Niža rupa bi se zatim popunila, 

zagipsovala, a oštećeni deo bi se ponovo zapečatio uz pomoć originalnih 

gipsanih pečata. Ovo je bio jedini način na koji je moglo prvo probijanje da 

se pokrije gipsanim pečatom. 

Stepenište bi opet bilo popunjeno kršom. 

Drugi upad je zahtevao sledeće: ili su „pljačkaši" prvo morali da 

iskopaju tunel kroz popunjeno stepenište, ili su ispraznili na tone komadića 

99 

---