Naziv originala: The Tutankhamun Prophecies

iz stepeništa pre nailaska na spoljni zaštitni zid koji su probili. Kao i pre, ako 

su ispraznili stepenište, buka

;

 krš i gungula uzbunili bi vlasti, povećavajući 

šanse za hvatanje pljačkaša. U slučaju da nisu ispraznili stepenište i 

umesto toga izabrali opciju „tunela kroz stepenište", morali su da nose 

plen iskopavanja sledećeg hodnika (koji je bio napunjen kršom nakon prve 

„pljačke") duž tunela hodnika, kroz rupu na spoljnom zaštitnom zidu i duž 

svrsishodno izgrađenog tunela kroz stepenište, zatim uz strme stepenice 

do površine, opet uzbunjujući vlasti. Međutim, ovo bi tehnički bio pravi 

podvig u inženjeringu. 

S obzirom na to da zidovi izgledaju kao da su probijani, to ne mora 

da znači da zaista jesu. Sasvim je moguće da je to sastavni deo dizajna 

grobnice, prva od mnogih zagonetki koje je trebalo rešiti. Toliko smo naučili 

iz trougaonog ulaza u Hram Zapisa koji je vodio do grobnice kralja Pakala. 

Nisu to bila obična trougaona vrata; bilo je to putovanje u um čoveka za sve 

one koji su se usuđivali da u njega uđu (slika 2). 

Još jedna činjenica koja zahteva objašnjenje jeste ta da je poslednjih 

6 stepenika od kompletnih 16, koliko ima u stepeništu, grupa pogrebnika 

poravnala da bi „omogućila prolaz većih delova nameštaja" u grobnicu. 

Stepenište, koje je originalno bilo od kamena, kasnije je ista grupa 

pogrebnika sasvim solidno napravila od gipsa. Međutim, zašto bi grupa 

pogrebnika zapečatila grobnicu i popravljala razbijeno stepenište pre 

punjenja istih kršom za sobom? Ovo je moglo samo da namami i ostale 

da koriste stepenike u budućnosti, da bi napravili što bolji prilaz čvrstom 

zidu. 

U Palenki postoji ploča, na dnu stepeništa palate, odmah nadomak 

Hrama Zapisa. Na njoj je 96 gravura. Ovaj broj odgovara broju od 96 

mikrociklusa magnetnih aktivnosti koji čine ciklus Sunčevih pega (vidi 

Dodatak 1 slika Al 8). 

Ovde beležimo da je na putu do Tutankamonove grobnice, 6 od 16 

stepenika bilo narušeno. Brojevi 6 i 16 na neki način su značajni:  6 x 1 6 = 

96, trajanje ciklusa Sunčevih pega. 

Mnoštvo predmeta, prema Karteru, ponovo je pokriveno masom 

kojom je hodnik bio popunjen. Ovo uključuje kamene poklopce pogrebnih 

tegli, ivericu od pozlaćenog drveta, zlatne fragmente, bronzane strelice, 

sečiva i predmete od pozlaćene bronze. Sve ovo, po njegovoj tvrdnji, 

ispustili su pljačkaši u bekstvu kroz ulazna vrata grobnice i kasnije sakupili 

zajedno sa kršom koji je iskorišćen za punjenje hodnika. Medutim, nijedan 

pljačkaš zdravog razuma ne bi ukrao tako neodredenu količinu predmeta 

kada im je na raspolaganju bio tako darežljiv kovčeg sa blagom. 

Karter je takođe procenio da je ukradeno oko 60 procenata nakita 

iz kovčežića sa blagom, zajedno sa celom serijom posuda od plemenitog 

metala, ali ovaj zaključak je izveden na osnovu popisa Riznice sastavljenog 

za vreme pogreba. Znamo da se popis ne može shvatiti ozbiljno, s obzirom 

100 

---

na slučaj pomešanog goveđeg mesa koji je pokazao da su oznake namerno 

falsifikovane da bi bila preneta tajna poruka. 

Što se tiče punjenja hodnika, iste mere predostrožnosti preduzete 

su kada je zapečaćena grobnica kralja Pakala, gde je kompletno stepenište 

unutar Hrama Zapisa napunjeno kršom - tako da je arheolozima bilo 

potrebno tri godine da se pomere sa prvog stepenika u samu grobnicu. 

I opet, grobnica je jasno sadržala mnoge intelektualne zagonetke koje su 

izazvale buduće dešifrovanje. 

Postalo je jasno da je razlog punjenja celog stepeništa kršom bio taj da se 

odbiju obični pljačkaši grobnica, dok je u isto vreme olakšan kasniji pristup, 

kada su se stvorili uslovi, onima koji su sebi mogli da priušte dugogodišnje 

pažljivo planiranje i otkopavanje na čelu sa vladinim arheolozima. Ovim bi 

se omogućilo da grobnica, nakon iskopavanja, ostane u istom stanju kao 

posle grupe pogrebnika. 

Nastavljamo korak dalje; iako su pogrebni zvaničnici želeli da vladini 

arheolozi na kraju otkriju, katalogizuju i dokumentuju sadržaj grobnice, 

pravi simbolični značaj grobnice i njenih blaga namerno je sakriven od 

njih - poruka je bila duhovna, suviše dobra za pljačkaše grobnica, bilo da 

su zlikovci ili vladini arheolozi. Tutankamonova grobnica, kao i ona kralja 

Pakala, moraće da sačeka dok nauka ne pronađe rešenje njihovih misterija. 

Grobnica nikada nije bila opljačkana. Haos u njoj bio je deo zagonetke. 

Odbacujući mogućnost da se „pljačka" uopžte dogodila, tamo ostaje 

samo još jedan „delić dokaza" da bi se oborila. Ovo obuhvata otkriće imena, 

zapisanog na tegli koja je pronadena u Tutankamonovoj grobnici. Bilo je 

to ime pisara, Djehutimesa, pomoćnika arhitekte, Maja, koji je dizajnirao 

Tutankamonovu grobnicu. Isti pisar bio je uključen u restauraciju ranije 

grobnice Tutmesa IV, koji je umro 1390. godine pre nove ere. Restauracija 

te grobnice izvodila se tokom osmogodišnje vladavine faraona Horemheba 

(1319 - 1307. pre nove ere), 12 godina nakon Tutankamonove smrti. 

Otkrivanje pisarevog imena znači, po pretpostavci arheologa, da je pisar 

koji je radio za Horemheba verovatno ušao u Tutankamonovu grobnicu 

posle završetka zvaničnog pogreba. Međutim, ovo unapred pretpostavlja 

da nikada pre nije radio kao pisar sve do vladavine Horemheba, jer bi lako 

mogao da bude unajmljen od strane Tutankamona, Ehnatona ili Aja, da 

pomogne oko Tutankamonovog pogreba. 

U Hramu Zapisa plemena Maja, za svaki „nedostatak" ispostavilo se da 

je od velike važnosti u dešifrovanju blaga; pukotina iznad nosa na gipsanoj 

glavi pronadenoj na podu grobnice (ilustracija li) nije bila rezultat greške 

u procesu pečenja: bilo je to rešenje koje je ukazalo na postojanje Scene 

5, Smrt i ponovno rođenje kralja Pakala, u dešifrovanju Neverovatnog 

Poklopca Palenke (nije prikazano). Slično tome, glava sa visokom frizurom 

(ilustracija lj) ima kružnu deformaciju između desnog oka i nosa, i za ovo 

se, takode, ispostavilo da je važno rešenje koje je ukazalo na postojanje 

druge scene, Scene 6, iz iste priče. 

101 

---