Naziv originala: The Tutankhamun Prophecies

Ezoteričarka Alis Bejli (1880 - 1949), poznata po telepatskom 

kanalisanju učenja starih majstora (sada živi u duhovnom svetu), naglasila 

je da broj latica sadržanih u prvih šest centara čakre raste do 144, a u 

sedmom do 1000 - ukupno 144.000 (kada se pomnoži). 

Mističari kažu da kada su energetski centri postigli balans, kroz upornu 

i disciplinovanu meditaciju, pozitivna i negativna energija koja izvire iz 

centara, Ida i Pingala, postaju jednake i protivne. U ovoj tački postiže se 

ravnoteža elektromagnetne energije u telu, što dovodi do dispozicije čistog 

smirenja. Prethodno otpuštena telesna energija sada postaje usmerena, 

rezultirajući talasanjem energije Sušumna, uz kičmenu moždinu ka vencu 

čakre, koji se okreće za 1000 latica, proizvodeći svetlost. Stručnjak postaje 

čista svetlost. To znači da čovek može da postane svetlost, i čineći to, postaje 

Bog, jedan od nekoliko izabranih sa „144.000 napisanim na čelima". Ovde, 

opet, imamo podudarnost učenja Otkrovenja, kralja Pakala, Tutankamona, 

mističara Tibeta i Indije, i Brus Ketijeve vrednosti brzine svetlosti. Sve ovo 

slaže se sa tvrdnjom da je broj 144.000 sličan po značenju sa svetlošću. 

Smatra se da zmija obmotana oko Hermesove palice simbolizuje ovu 

jednakost i suprotnost kao energije Ida i Pingala. Zbir energija kovitla 

oko palice, pretvarajući se u krila orla, omogućujući letenje. Još jednom, 

perjana zmija simbolizuje svetlu prirodu čoveka, za malobrojne sveta, za 

mnoge nepoznata. 

Vratimo se rozenkrojcerima gde Manli P. Hoi ovako rezimira četvrti 

proglas rozenkrojcera: 

... oni izgledaju kao da pripadaju školi supermena, kao Mahatma 

iz Indije, institucija... koja ne postoji u fizičkom svetu već u svom 

duhovnom duplikatu, za koji on smatra da se uklapa u unutrašnje 

nivoe prirode; do bratstva mogu dospeti samo oni koji su sposobni da 

prevaziđu ograničenja fizičkog sveta. 

Da bi ovo potvrdili, mističari se pozivaju na iskaz Konfesio Fraternitatis 

(koji se pojavio godinu dana nakon Fama Fraternitatisa), a koji glasi: 

Hiljadu puta nedostojan može da se buni, hiljadu puta može da se 

oglasi, ali Bog je naredio našim ušima da ih ne slušaju, i nadvio se 

nad nas, sluge svoje, da ne bude nikakve nevolje; zato nas vise ne 

posmatraju očima smrtnika, sve dok ne budu primili snagu orla. 

Sto podseća na još jedan citat iz Otkrovenja koji se odnosi na „ženu 

obučenu u sunce, koja je pobegla u divljinu": „... i ženi bejahu data dva 

krila orla velikoga da odleti u divljinu na mesto svoje, gde će živeti za vek 

vekova daleko od zmije" (Otkrovenje XII, 14). Ovo, zajedno sa citatom iz 

Konfesia, jasno ukazuje na odvajanje duše od tela (zmije) i na to da je takvo 

odvajanje potpuno sigurno. 

193 

---

Od ceremonije do slobodnog leta: 

tajno oružje masona i rozenkrojcera 

Stiven Najt u knjizi Bratstvo citira zvanični proglas iz univerzalne 

knjige zanatske masonerije: 

Masonerija se sastoji iz ljudskih tela udruženih da očuvaju tajne

; 

običaje i ceremonije zaveštane od pamtiveka, i za potrebe uzajamnog 

intelektualnog, društvenog i moralnog usavršavanja. Takođe se trude 

da gaje i iskažu bratsku ljubav, ne samo jedan prema drugome već 

prema celom svetu. 

Sastanci se održavaju u ložama, obično u slobodno vreme, uglavnom 

poslednjeg petka svakog drugog meseca. Stariji činovi nakon povlačenja 

postaju počasni članovi, dok se oficiri lože biraju svake godine. Postoje 

različiti činovi počasnih članova: okružni veliki majstor, zamenik okružnog 

velikog majstora, pomoćnik okružnog velikog majstora i drugi okružni veliki 

majstori. Izabrani članovi razvrstavaju se u kategorije cenjenog majstora 

(koji predsedava na sastancima), starijeg nadzornika (lični oficir, pomoćnik 

cenjenog majstora}, mlađeg nadzornika (sledeći oficir po činu), majstora, 

starijeg i mlađeg nadglednika (administracija i organizacija), kapelana 

(savetnik sveštenika), pisca, sekretara, direktora ceremonija (organizator 

rituala), starijeg i mlađeg đakona (pomoćnik u ritualima i glasnik), asistenta 

direktora ceremonija, unutrašnjeg čuvara (odobrava pristup samo poznatim 

masonima), tajlera (spoljni čuvar / vratar, naoružan bodežom da odbije one 

koji nisu masoni). 

Najt je verovao da postoje 33 stepena ili nivoa masonerije. Po torn 

pitanju i jeste i nije bio u pravu. Postoji, u stvari, devet nivoa. Prvi nivo 

upućenike uvodi u bratstvo tek kada napune 21 godinu, ili 18 u slučaju 

četvrte generacije masona. Prvi stepen ceremonije, detaljno objašnjen u 

knjizi Bratstvo (p. 313), srdačno prima novog člana u red. Ovo uključuje, 

pored ostalog, i to da kandidat skine gornju odeću i ostane u čarapama, 

levoj cipeli, pantalonama i košulji. Košulja je otkopčana i otkriva mu levu 

dojku, desni rukav je zavrnut do lakta, a leva nogavica do kolena. Ispred gole 

noge postavljena je papuča, a oko vrata dželatska omča čiji kraj mu pada 

niz leđa. Oči su mu vezane. Ceremonija se nastavlja postavljanjem pitanja, 

zaklinjanjem na vernost i tajnost da mu jezik ne bi izvadili iz glave 

vrelim gvožđem". Novajlije se primaju kao šegrti (prvi nivo) i napreduju ka 

društvu zanatlija (drugi nivo), a zatim postaju majstori masona (treći nivo). 

Nivoi viši od devetog, dakle osamnaesti, trinaesti, trideset prvi, trideset 

drugi i trideset treći, generalno nisu poznati nižim redovima. Samo priznati 

masonski majstor najvišeg nivoa napreduje dalje od trećeg nivoa, i to samo 

194 

---