Naziv originala: The Tutankhamun Prophecies

Slika 104: Sa razvojem bojenog stakla, otvoreni točak-prozor biva 

zamenjen mnogo kitnjastijim okruglim prozorom. Ploče od bojenog stakla (ovde 

izostavljene) postavljene u dekoru ovog prozora u Sartr katedrali (1216.g.) 

predstavljaju Strašni sud, sa Hristom u sredini, okruženim sa osam anđela i 

simbolima četvorice evangelista. Svakako, centar prozora prikazuje razdeljeni 

oblik sunca. Krugovi od 1 do 12 (b) (Sunce) zajedno sa kružićima od 13 

do 24 (Zemlja) simbolizuju animaciju obrtanja Zemlje oko Sunca. Dvanaest 

oktagona, od 25 do 36 (12 x 8), predstavljaju 96 mikrociklusa Sunčevih 

pega. 

Zapadni prozor Sartra, završen negde oko 1216. godine, prikazuje 

scene iz Strašnog suda zapisane na slavnom bojenom staklu (slika 104] gde 

su istovremeno ušifrovani astronomski podaci. 

U Francuskoj su sredinom četrnaestog veka inspiracija i entuzijazam 

gotskog doba zaustavljeni kada je bubonska kuga započela Stogodišnji rat 

izmedu Francuske i Engleske, izazivajući egzodus radničke klase iz grada 

u selo. Do kraja 1349. godine, smrt je bila svuda; nestala je 1/3 evropske 

populacije. Mnoge velike katedrale ostale su nedovršene uz veoma mali 

182 

---

progres u narednih 150 godina. U Francuskoj je gotski stil nastavio da cveta 

sve do svoje kitnjaste faze, negde oko 1475. godine. Jedan od kasnijih, 

neverovatnijih primera prikazuje 85 scena kompletne Rnjige Otkrovenja 

(od Poglavlja IV do Novog Jerusalima u Poglavlju XXI) u bojenom staklu, 

postavljenih na veličanstvenom dekoru Sv. Kapele (slika 105). 

U Engleskoj se krivolinijski stil kasnog trinaestog i četrnaestog veka 

pod velikim uticajem Francuske preusmerio ka vertikalnom stilu. 

Kraj srednjeg veka obeležen je ne toliko ratovima, kugom ill 

arhitektonskom letargijom koliko napretkom u alternativnim tehnologij ama. 

Usavršavanje papira i razvoj štampanja značilo je da masoni vise nisu morali 

da šifruju božje reči u kamen, već su mogli da ih spuste na papir. Ovo nije 

bilo sasvim novo: pisari su izradivali rukom pisane ilustrovane knjige šifrujući 

tajne nauke o Suncu još oko 1250. godine, ali procedura je bila veoma 

skupa; štaviše, pergament je bio toliko osetljiv i lomljiv da je isključivao 

izlaganje radova u javnosti. Slika 106 prikazuje kopiju strane iz francuske 

„Biblije moralize" iz trinaestog veka. Ovde je Hrist neverovatno prikazan ne 

samo kao veliki tvorac, koji drži kompas i ureduje svet sa nebeskog svoda, 

već je naslikan u razdeljenom omotu koji ovaploćuje sunce. U niegovom 

oreolu nalaze se petlje koje predstavljaju aktivnost Sunčevih pega, po osam 

sa jedne i druge strane glave, i još dodatna iskrivljena petlja koja označava 

neznatnu promenu tokom 187-godišnjeg ciklusa (Dodatak 1). 

Do kraja 1440. godine, dogodio se procvat knjige sa jednostavnim 

duborezom u drvetu, a do 1450. pronalazak pokretnog tipa omogućio je 

nove mnogostranosti koje do tada nisu bile viđene u štampanju. 

Krajem četrnaestog veka, lolardski vođa Džon Viklif, smatrajući da bi 

trebalo da individualci čitaju, tumače i zapisuju sopstvene misli po pitanju 

Svetog pisma, počeo je akciju prevođenja prve biblijske verzije na engleski 

jezik. Bila su to četiri jevanđelja i prvih pedeset psalama, čiju je jedinu 

verziju na latinskom monopolizovao katolički Rim. 

Pronalazak pokretnog tipa oživeo je umnožavanje kopija razvoj ne 

engleske verzije koja je dospela u ruke reformatora koji su verovali, kao 

i Viklif, da individualci imaju pravo da čitaju i tumače dela sami za sebe. 

Nove verzije bile su sve duže između četrnaestog i šesnaestog veka uz 

doprinos naučnika kao što je bio Holanđanin Deziderijus Erazmus koji je 

prevodio sa hebrejskog, grčkog i latinskog. 

Prevodi reformatora Vilijama Tindejla, 1536. godine, sastavljeni 

direktno iz njegovih prevoda Starog zaveta, na hebrejskom, i Novog zaveta 

na grčkom, ostali su nedovršeni u vreme kada je uhapšen i pogubljen zbog 

jeresi 1536. godine. Naučnik Majls Koverdejl završio je Tindejlovu Bibliju u 

izgnanstvu iz Evrope, i to je publikovano u Cirihu 1535. godine. Ova ver'zija, 

iako bazirana na Tindejlu, takođe sjedinjuje delove iz Vulgate, nemačke 

Biblije Martina Lutera i raznih drugih izvora. Verovatno je to bila verzija 

koja je pala u ruke razbijene masonske grupe poznate kao rozenkrojceri, 

izazivajući reformaciju i promene. 

183 

---

Slika 105: Dekor okruglog prozora iz petnaestog veka u Sv. Kapeli, u 

Parizu. Staklene table postavljene u dekoru (ovde nije prikazano) sadrže scene 

iz Knjige Otkrovenja. U sredini slike je Hrist sadržan u heksagonalnoj ruzi sa 

„dvostrukim mačem u ustima". Njegovpresto okružuje sedam zlatnih svećnjaka 

(sedam azijskih crkava) i sedam zvezda (anđeli sedam crkava) (Otkrovenje I, 

11-16). (2) Staresine sa muzičkim instrumentima (IV, 4-10). (3) 24 staresine 

sa lavom Sv. Marka i anđelom Sv. Mateja (IV, 10). (4) Bog sa knjigom od 

sedam pečata (V, 1). (5) Mudraci sa orlom Sf. Jovana i bikom Sv. Luke (V, 

5), (6) Jagnje prima knjigu (V, 6). (7) Jagnje sa sedam rogova i sedam očiju 

otvara knjigu (V, 7). (8) Starešine sa zlatnim čašama i tamjanom (V, 8-10). 

9) Andeli pevaju (V, 8-12). (10) Otvaranje prvog pečata (VI, 1). (11) Beli 

onj sa strelcem (VI, 2). (12) Otvaranje drugog pečata sa Sv. Markom (VI, 

3). (13) Konj sa mačevaocem (VI, 4). (14) Otvaranje trećeg pečata (VI, 5). 

(15) Konjanik nosi vagu da izmeri pšenicu i ječam (VI, 5). (16) Otvaranje 

četvrtog pečata (VI, 7). (17) Bledi konj koga jaše smrt a prati pakao (VI, 8). 

(18) Otvaranje petog pečata (VI, 9). (19) Duše zakletih na reč božiju (VI, 9-

10). (20) Duše obučene u bele haljine se odmaraju (VI, 11). (21) Otvaranje 

šestog pečata, zemljotresi i padanje zvezda (VI, 12-17). (22) Četiri anđela iz 

četiri ugla drže vetrove dalje od zemlje, mora i drveća (VII, 1). (23) Mnoštvo 

184 

---