Naziv originala: The Tutankhamun Prophecies

niti može da objasni, dajući prednost Darvinovom evolutivnom rastu, zašto 

je žirafa dobila ekstra dugačak vrat, čini se preko noći, kao ni to što nikad 

nisu pronađene kosti žirafe sa srednjom dužinom vrata. 

Pitaj učitelja kako pauk stiče znanje o tome da isplete mrežu, i 

odgovor će verovatno biti - instinkt. Šta je instinkt? Kako je zapisano u 

Superbogovima, „instinkt je ono što omogućava pauku da isplete svoju 

mrežu". 

„Nastradaćeš", baka bi me često upozoravala ako bih izlazio na zimsku 

hladnoću bez šala koji je mesecima plela. Postao sam sumnjičav. Možda je 

samo htela da stavim šal, ali ipak, to ne objašnjava zašto se češće prehladim 

zimi nego leti. S druge strane, porodični lekar i dalje tvrdi da utopljavanje 

tokom zime nema nikakve veze sa prehladom, koja je prouzrokovana 

virusom, ali opet ne može da objasni zašto su prehlade češće zimi nego 

leti. Moglo bi mi stoga biti oprošteno što pre prihvatam savet moje bake, 

jer ima više smisla. 

Ne bi bilo loše kad bi savremeni naučniti pokušali da objasne ove 

zagonetke, ili kad bi dopustili drugima da to pokušaju njima da objasne, 

bez neprijateljske i antagonističke reakcije kao da otkrića i vasiona na neki 

način pripadaju jedino njima. Ali ne postoji ništa posebno u vezi s tim 

ljudima koji, uprkos svoj njihovoj samoproklamovanoj prefinjenosti, ne 

mogu čak da objasne zašto predmeti padaju na zemlju. 

Prilikom govora pred forumom diplomaca na univerzitetu Prinston 

u SAD-u, 14. oktobra 1953 godine, nekonformista i naučnik Imanuel 

Velikovski izrekao je reči nadahnuća onima koji su se isto ovako osećali: 

Nauka danas, kao i u vreme Njutna, prostire se ispred nas kao 

veliki neucrtani okean, a mi nismo mnogo odmakli od obale neznanja. 

U proučavanju ljudske duše naučili smo svega nekoliko mehanizama 

ponašanja koja su vođena podsvesnim umom, ali mi i dalje ne znamo šta 

je 'mišljenje' ili šta je 'pamćenje'. U biologiji ne znamo šta je 'život'. 

Vrema osnovnih otkrića se još nije završilo, i zato se ne brinite za 

to da ste stigli kasno i da nema šta više da se otkrije. Kako vas danas 

vidim u velikom broju, neke od vas zamišljam, kroz deset, dvadeset ili 

trideset godina, kao srećne pronalazače, i ovde mislim na one koji koji 

vole izazov, koji imaju radoznao um, jaku volju i težnju da saznaju što 

više. 

Ne plaši se suočavanja sa činjenicama, i nikad nemoj prestati 

sa postavljanjem pitanja: zašto? Kako? Ponašaj se kao dete... Sve 

plodonosne ideje jesu zamisli nekonformista, kojima je poznato i dalje 

nepoznato i koji se često vraćaju na početak, pored čega drugi prođu 

sigurni na svom putu. Današnja istina je jučerašnja jeres. 

Velikovski je svojevremeno objasnio kako su se mamuti, pre 10.000 

godina u Sibiru, u mestu smrzli i izumrli sa ljutićem stisnutim među zubima. 

204 

---

Kakav bi to ledeni fenomen mogao da se dogodi i izazove tako iznenadnu 

promenu klime, i oblast gde preovlađuju pašnjaci i umerena klima pretvori 

u sleđenu pustoš - u trenutku? Kako su se na Antarktiku formirale naslage 

uglja kad je tamo klima suviše hladna da bi se održao šumoviti kraj? Kako 

su fosilne palme nekad mogle da uspevaju u ledenoj klimi Spicbergena? 

Zdrav razum je usmerio Velikovskog na to da se Zemlja, nekada u prošlosti, 

verovatno nagnula na svoju osu. Oblasti oko toplog ekvatora i polovi 

jednostavno su zamenili mesta. Kao i priča o šalu, Velikovski je smatrao 

da ovo ima smisla. Ali, kao i doktor, moderni „ortodoksni" naučnici i zdrav 

razum uvek su se između sebe borili za prevlast. Oni su umesto toga smatrali 

Velikovskog ludakom i, kako to „ortodoksni" naučnici rade sa onima čije 

se ideje razlikuju, učinili su sve da unište i njega i sve ono za šta se zalagao. 

U svojoj knjizi „Zabranjena arheologija", autor Majkl Kremo objašnjava 

da ortodoksni naučnici ispituju nova otkrića, prihvatajući ona koja se slažu 

sa aktuelnim mišljenjima i odbacujući, često vrlo prezrivo, ona koja se ne 

slažu. Podrum Britanskog muzeja je pun „zabranjenih otkrića" o kojima 

niko ne sme da progovori zbog straha od isključenja iz „naučne zajednice". 

Kao i kod Velikovskog, moja lična otkrića su u najboljem slučaju 

opisana kao „najgora naučna noćna mora koja se ostvarila", i u najgorem 

slučaju kao ,,trn u oku modernih naučnika". Usudio sam se da pitam 

zabranjena pitanja. Raspitivao sam se i kopao; preturao i nagovarao; tražio, 

gonio i pratio moj plen sa nesmanjenom istrajnošću. A onda sam pronašao 

odgovore na pitanja kojih su se plašili, i ona nisu bila ono što su hteli da čuju 

- astronomi, kozmologisti, fizičari, biolozi, psiholozi, arheolozi, antropolozi, 

čak ni astrolozi, kao da sam se usudio da zavirim kroz zabranjeni prozor 

astrologije. 

Tokom mojih 'morskih' dana uvideo sam da su tvrdnje sunčevih 

znakova u astrologiji opravdane. Pojedinci su pokazali naklonost prema 

mišljenju koje se povinuje astrološkom verovanju. Za mene nije bilo 

sumnje u to da 12 tipova ličnosti sačinjavaju čovečanstvo, baš kao što su 

narodi starog veka govorili proteklih 5000 godina. Ali moderni naučnici su 

tokom poslednjih 100 godina odbacili to mišljenje. Naučnici to ne mogu 

da vide, kao ni slepac koji zuri u zalazak sunca, stoga to ne može da postoji. 

Po njihovom mišljenju, u slici 32 nema šifrovane trodimenzionalne slike, 

niti ima šifrovanih slika u blagu Maja. Još gore, ako insistiraš na tome da 

one postoje, mrzeće te. 

Određenje ličnosti 

Oko 1927. godine, bihevioralna nauka je zauzimala teritoriju, i sa 

svojim kredibilitetom, prvenstveno kroz teorije uma, krčila put sa ranim 

psiholozima Frojdom i Jungom. U ovakvoj klimi su drugi raspravljali o 

prirodi i odgoju. 

205 

---