Naziv originala: The Tutankhamun Prophecies
Yüklə 4,42 Mb. Pdf görüntüsü
|
Fizičko telo
Intelektualnoj telo
Emocionalno telo
Duhovno (astralno telol
166
mesto zamenika glavnog majstora, a u njegovom prisustvu, starijeg glavnog nadzornika, majstora poslova (različiti činovi slobodnih zidara) i generalnog upravnika svih umetnika, kao i onih koje je David ranije doveo iz Tira i Sidona. Bila je ovo prva veza između reči „slobodni zidar" i čuvara ezoterijskog znanja čiji vođa je bio Hiram Abif, arhitekta, koji je gradio zgrade od kamena, takozvani kamenar. Solomonov veličanstveni hram, uništen oko 587. godine pre nove ere, bio je navodno izgrađen uz pomoć magije, dok je izgradnja trajala samo sedam godina - legenda kaže bez buke, bez instrumenata, bez čekića, prepirke, sekire neprijateljstva ili alata bilo kakve pakosti. Smatra se da je bilo tako zato što je Hiram Abif posedovao tajno znanje koje su mu preneli graditelji piramida. Plan hrama bio je, kao i osnova Velike piramide, raspoređen na četiri dela - kvadrat koji je predstavljao četiri sveta: intelektualni, fizički, emocionalni i duhovni (slika 93). Dva stuba na ulazu - jedan dorski, jedan korintski - predstavljali su dualitet strogosti i milosrđa. Glavno dvorište bilo je podeljeno na kvadratne šeme, pokriveno crnim i belim pločicama, predstavljajući doba dana i noći, a u isto vreme kontrast između života i smrti ili, preciznije, smrti i večnog života. Ovo objašnjava simbolizam popločanog poda, dva stuba i hrama zastupljenih u masonskim regalijama. Na sredini Solomonovog dvorišta nalazila se savršena kocka, „svetinja nad svetinjama", „proročište" od čistog zlata obloženo draguljima; 1453 veličanstveno izvajanih stubova od persijskog mermera; 2906 dekorisanih pilastera i statua od kamena i metala. Procenjuje se da su zgrada i dvorište mogli da prime do 300.000 ljudi. Andersonov Ustav slobodnih zidara (1723) komentariše: ... najfinije gradevine Tira i Sidona nisu mogle da se uporede sa večnim Božjim hramom u Jerusalimu... koji je upošljavao 3600 kneževa, ili „majstora masona", da bi se izveli poslovi prema Solomonovim uputstvima, sa 80.000 kamenorezaca u planinama („društvo zanatlija") i 70.000 najamnika, sveukupno 153.600, pored onih koje je sakupio Adoniram da rade u planinama Libana naizmenično sa Sidoncima - naime 30.000, što ukupno broji 183.600 ljudi. Prema biblijskom opisu, Hiram se vratio kući nakon završene izgradnje hrama, mada je prema A. E. Vajtu (Nova enciklopedija masona) bilo ovako: Legenda o velikom graditelju je najveća alegorija masonerije. Desilo se da je ova figurativna priča zasnovana na činjenici o ličnosti koja se 167
spominje u Svetom pismu, ali ta istorijska podloga je slučajna, ne i suštinska; značaj je u alegoriji a ne u nekom istorijskom trenutku koji može iza njega da se krije. Kategorije radnika koje je Hiram izabrao da grade hram obuhvatale su „šegrte početnike", „društvo zanatlija" i „majstore masone". Svaki od njih služio se sopstvenim lozinkama i znakovima kroz znanje po kojem su mogli da se raspoznaju. Manli P. Hol navodi da je „najmanje tri „šegrta početnika", mnogo smelijih od svojih kolega, odlučilo da prisili Hirama na to da im otkrije lozinku „majstorskog stepena". Hirama je, na izlasku iz hrama kroz jednu od tri kapije, sačekao jedan od majstora držeći 61 cm dugačak instrument za merenje. Hiram je odbio da otkrije tajnu i dobio je udarac u vrat. Bežeći kroz zapadnu kapiju, ponovo biva napadnut alatom od strane drugog zanatlije. Pošto je i drugi put odbio da otkrije svetu tajnu, zadobio je udarac u grudi. Dok se teturao ka istočnoj kapiji, susreo ga je i treći koji ga je napao sa maljem, i Hiram je pao mrtav. Telo mu je sahranjeno na planini Moria i na njegov grob je zasađena grančica akacije. Njegove ubice su uhvaćene i ubijene. Solomonovi ljudi potražili su i pronašli grob označen zimzelenom (uvek živom) akacijom. Šegrti početnici i društvo zanatlija nisu uspeli da ožive Hirama, i tako je zadatak spao na majstore masone, koji su to uspeli, koristeći „snažan stisak lavlje šape". Lav, sa podignutom šapom, postao je jedan od najdublje poštovanih simbola slobodnih zidara. Svakako, osnovni simbolizam ove priče, mada alegoričan, pomera unazad izgradnju Solomonovog hrama za oko 350 godina, s obzirom na to da je identičan simbol slobodnih zidara pronađen u Tutankamonovoj grobnici, sa simboličnom gravurom mutanta (kepeca) boga Besa od
168
alabastera, sa podignutom šapom (ilustracija 29b). Povrh svega, lavlja griva je od najranijih vremena poistovećivana sa zracima sunca. Dakle, Bes od alabastera, koji je bio zaštitnik žena tokom porođaja, prikaz Tonatiuha sa dve sunčeve bebe sa strane (ilustracija 29a) i dva mumificirana fetusa, pronađena u Tutankamonovoj grobnici, spajaju različite škole obožavanja sunca, kulta plodnosti, shvatanja uzvišene nauke Sunca i slobodnih zidara, pokazujući da svi oni proističu iz istog izvora. Cak i danas, u ložama širom sveta, slobodni zidari oživljavaju ubistvo Hirama Abifa u spomen Solomonu i njegovom hramu. Manli P. Hoi vraća priču o Hiramu Abifu još vise unazad, navoded vezu sa ranoegipatskom legendom o Ozirisu, čija smrt i vaskrsenje figurativno predstavlja duhovnu smrt čoveka i njegovu regeneraciju kroz uvođenje u tajanstveno. Više znanje o Hiramu ponovo se poredi sa velikim filozofom - sveštenikom Hermesom kroz zapise navodno pronadene u priči „Smaragdna ploča". Legenda kaže da je Hermesov leš pronađen u pećini pored grčkog mudraca Apolona od Tijane sa smaragdnom pločom, na kojoj je bila ispisana ukupna suma čovečanskog znanja. Ovo je navelo Grke da Hermesa povežu sa egipatskim bogom mudrosti, Totom, koji je prethodio starom Egiptu, neki kažu, izgubljenom kontinentu Atlantida i Mu pre vise od 25.000 godina. Manli P. Hoi to ovako komentariše: ... kada je Hermes još uvek hodao zemljom okružen ljudima koje je proglasio svojim izabranim naslednicima (slobodni zidari) svete „Knjige o Totu" ... koja je sadržala tajne za regeneraciju čovečanstva... kada se stimulišu određeni delovi mozga određenim procesima misterija, čovekova svest se širi i on dobija uvid u besmrtnost, predstavljajući se višim bogovima. Vlada verovanje da se Hermesu pripisuju dva poznata dela, „Smaragdna ploča" i „Božanski pimander" („čovečji pastir"). Hermesova dela su sakupljali i sastavljali Grci koristeći originalne egipatske opise o radu, zajedno sa preživelim grčkim i hebrejskim izvodima koji su Hermesovom imenu pridodali „trismegistos" („triput napisan"). Neki smatraju da je Hermes zaista bio mitološka figura čija dela su nastala u tri različite zemlje. Manli P. Hoi pruža opis Hermesa kao mladog početnika koji se izložio opasnosti u hramu gde je ugledao svetleću utvaru koja je progovorila ove red: „Ovo svetlo koje vidiš jeste tajno svetlo misterija. Odakle ono dolazi niko ne zna osim 'gospodara svetlosti'. Gledaj gal" Iz svetlosti iskrsnu figura, veća od čoveka, providnog tela, tako da se moglo videti kako mu srce i mozak pulsiraju i zrače. Srce mu se pretvori u ibis, a mozak u blještavi smaragd. Bio je to Hermes, beli čovek sa bradom; visoko je nosio štap obavijen dvema zmijama i ptičjim krilima na vrhu. Utom se pojavi zla 169
Yüklə 4,42 Mb. Dostları ilə paylaş:
|