Naziv originala: The Tutankhamun Prophecies

Slika 90: Tri sveta 

neće okusiti patnju. Možda će prezirati siromašne i loše se odnositi prema 

siromašnijima od sebe, ne znajući za bol koji nosi patnja, za ugnjetavanje, 

za greh ili prezir. Ovo, tokom novog fizičkog života, troši napon duše, koji 

u trenutku smrti pada na, recimo, +4 volta. Postoji jedna biblijska mudrost 

koja kaže: „Lakše je kamili proći kroz iglene uši nego bogatom ući u carstvo 

nebesko" (Matej, XIX, 24). 

U sledećem (trećem) životu, duša od 4 volta će se vezati za telo od 

4 volta. Ova siromašna duša će patiti, potrošiće ceo svoj život u ropstvu, 

odbacivana od strane privilegovanih. Telo će stradati, i osećati neprestan bol. 

Takvo stanje izazvaće skromnost, saosećajnost, sažaljenje i razumevanje. 

Do kraja života napon duše će porasti do, recimo, 9 volti. U sledećem 

životu duša će opet biti bogata. 

Pravila reinkarnacije dokazuju da se bogati vraćaju kao siromašni a 

siromašni kao bogati. Scene sa Neverovatnog Poklopca Palenke (ilustracija 

12 i 13) govore nam da se beli čovek sa bradom, Kecalkoatl, reinkarnirao 

kao crni čovek Olmek. Tutankamon nam na slici povorke belih ljudi sa 

bradom prosarane Nubijcima, prikazane na hoklici, poručuje da se on 

takode reinkarnirao kao beli čovek sa bradom i da će sledeći put biti crni 

čovek. Njegova dva imena pojavljuju se na naslonu Svešteničke stolice. Kip 

od abonisa izvan Pogrebne sobe prikazuje ga u njegovoj sledećoj inkarnaciji 

kao crnog čoveka. I Biblija upozorava i mnogi koji su prvi biće poslednji, 

i poslednji biće prvi" (Matej, XIX, 30). Dešifrovana blaga plemena Maja 

i Egipćana navode na to da se bogati ljudi reinkarniraju kao siromašni a 

siromašni kao bogati. Crni ljudi reinkarniraju se kao beli ljudi a beli kao 

crni. Debeli ljudi reinkarniraju se kao mršavi a mršavi ljudi kao debeli, i 

tako dalje. 

155 

---

Slika 91: Četiri doba 

Izgleda da je jedini način dospevanja na nebo taj da čovek postane 

superbogat i odrekne se svog bogatstva u korist siromašnih i manje bogatih, 

što je zapravo asketski način života po ugledu na Hrista ili Budu. Kao da smo 

upali u zamku pokretnih stepenica u visokoj zgradi; u prvom životu idemo 

gore, u sledećem dole, zatim opet gore, onda opet dole, do večnosti. 

Mudar čovek, nakon celoživotnog razmišljanja, iskustva, mira i učenja, 

može otkriti ovo tajno znanje za sebe. Međutim, postoji jedna stvar koja 

prepoznaje svrhu i štetnost života, i druga stvar koja priprema dušu za 

pročišćenje i beg iz beskrajnog kruga reinkarnacije i patnje. Za ovo je 

potrebno vreme; da bi se dostiglo samo znanje, potrebno je mnogo vremena 

koje isključuje takve pripreme u jednom životu. Fraza „... napustite svaku 

nadu, vi koji ulazite,..", iz Danteovog Inferna, mogla bi da bude presudna; 

možda ne postoji beg iz ovog pakla u jednom životu. Ali kada bih znao da 

ću se reinkarnirati, mogao bih da zapišem svoje znanje i sačuvam ga na 

sigurnom mestu. Sledeći put (u slučaju da bude na drugom mestu) mogao 

bih da počnem tamo gde sam završio. To bi mi dalo vremena, budućeg 

vremena, da očistim svoju dušu i pobegnem. Napon moje duše bi porastao 

čak do 10 volti, umesto da idem nizbrdo, naizmeničnim životima. Ovo je, 

naravno, uprošćeno objašnjenje mehanizma, ali, kao što ćemo uskoro videti, 

156 

---

objašnjava zašto su stari narodi šifrovali svoje svete tajne u arhitekturu 

svojih piramida i u svoja blaga. 

Ciklus uništenja od 5000 god. 

Stari Bramani i Maje objašnjavaju da je civilizacija na zemlji ciklična i 

samodestruktivna. 

Za Hinduse i Maje postojala su tri sveta: božji svet, duhovni svet i 

fizički svet (Maje su pod duhovnim svetom smatrale ,,raj", različita staništa 

mrtvih), što odgovara procesu reinkarnacije. 

Na početku, dve savršeno čiste duše (visokog napona) sišle su iz 

duhovnog sveta i uzele telesni oblik. Ovo je bilo zlatno doba, kada je nebo 

nastalo na zemlji. Uskoro, božanski par je stvoren, i njihovi naslednici 

umnožili su se na hiljade. Nakon 1250 godina, njihov broj dostigao je tolike 

razmere da zemlja, u toj oblasti, više nije mogla da im omogući osnovne 

namirnice - voće, povrće, žitarice i korenje - da bi održali populaciju. Prva 

velika porodica počela je da se deli i migrira, i po prvi put u ljudskoj istoriji, 

tuga (suze) se prolila po zemlji. 

Potomci su putovali u daleke zemlje, prilagođavali se novim sredinama. 

Ovo je bilo srebrno doba. Život je bio dobar, mada ne tako dobar kao 

u zlatno doba. Posle još 1250 godina, rasute porodice patile su usled 

lokalizovanog jonskog zračenja koje je uzrokovalo diferencijalne genetske 

mutacije (originalni iznos ovde je uvećan da bi se pretvorio u supernauku 

superbogova.) Prve porodice počele su da se dele u etničke grupe. Narod 

više nije video sebe kao braću i sestre. Umesto davanja, dobra su se kupovala 

i prodavala. U isto vreme povećana uslovljenost hranom nije uspevala da 

ispuni sve veće zahteve stanovnika, koji su pribegli sistematskom ubijanju 

divljih ptica i životinja da bi povećali unošenje proteina. 

Onda je usledilo bakarno doba uz povećano nadmetanje oko izvora. 

Divlji život se smanjivao, stvarajući potrebu za ograđivanjem na zemlji i 

za uzgojem životinja radi ishrane. Nacije su između sebe utvrdile granice. 

Sukobi među zemljama su rasli i počeli su ratovi. Na zemlji je po prvi put 

viđeno ubijanje ljudi. 

Zatim je došlo gvozdeno doba. Ratovi su eskalirali. Ideologije su se 

polarizovale u kapitalizam i komunizam. Napredak u nauci i tehnologiji 

promenio je društveni lik. Sve bolje komunikacije omogućile su kontakt 

među ljudima, izazivajući porast pratećih konflikata, ozlojeđenosti, želje, 

pohlepe, zavisti i sebičnosti. Zagađenost, kroz sagorevanje hidrougljenika i 

uništavanje prašuma, dovelo je do globalnog zagrevanja. To je bio pakao na 

zemlji. Zatim veliki požari, koje su superbogovi prorekli, zemlju su doveli 

u poslednje godine ciklusa „doba previranja" (doba haosa i bezumlja). 

Sunce ukida svoje magnetno polje; neplodnost, suša, stradanja i uništenja 

potresaju svet do temelja. Sva tela umiru. Nekolicina čistih duša (koje 

157 

---