Naziv originala: The Tutankhamun Prophecies

šestougla unutar pentagona (Dodatak 1 XII). Zbog toga masoni duboko 

poštuju heksagon, oktagon i pentagon, jer zajedno sa sunčevim krstom u 

kvadratu prave bazu za geometrijske oblike koji preovlađuju u čovekovoj 

svetoj geometriji. 

Sredinom dvanaestog veka ovi sveti oblici postali su sve zastupljeniji 

u projektima gotskih katedrala. Konstruisali su ih kamenari žudeći, kao i 

graditelji^piramida, Tutankamon, Solomon i Maje, da umetnu svoje tajne u 

kamen. Cineći to, šifrovali su supernauku Sunca u gotsku arhitekturu. 

Svi oni koji su bili uključeni u projektovanje katedrala ostavili su svoj lični 

znak u delovima kamena koji su transformisali, sa jedne strane zahtevajući 

odgovornost za svoj rad iako su sa druge strane zadržali anonimnost, verujući 

u to da će njihove ruke i umovi biti u službi Boga, velikog tvorca. Ovi znaci 

(slika 98) liče na sunčev krst, zvezdu petokraku (pentagon), heksagon, ribe 

(o čemu će kasnije biti reči) i masonski kompas. 

Nekoliko istovremenih napredaka - u inženjeringu, nauci i tehnologiji 

- unapredili su rad na projektima gotskih graditelja. Pronalazak običnih 

kolica, koja su sjedinila vratilo i remen, omogućio je jednom radniku da 

obavlja posao za koji su ranije bila potrebna dvojica; i pronalazak kotura 

Slika 99: Nepredovanje projektantskih tehnika olakšalo je izgradnju 

velikih katedrala širom Europe u dvanaestom veku. 

176 

---

Slika 100: Gradovi vodećih arhitektonskih spomenika iz ranog gotskog 

perioda. Najezda izgradnje katedrala zahvatila je Evropu sredinom dvanaestog 

veka. 

i dizalice sa čekrkom omogućio je da se kameni blokovi podignu na nove, 

ranije nezamislive visine sa mnogo manje truda. U isto vreme spaljivanje 

kreča usavršilo je proizvodnju glatkog maltera, a unapređeno klesanje 

kamena dovelo je do odbacivanja grubog graditeljskog kamena koji je 

korišćen tokom saksonske ere i prihvatanje glatkih, precizno sečenih 

kamenih blokova iz normanskog perioda. 

Godine 1095, na zahtev pape Urbana II, velike osvajačke trupe 

pokorile su Evropu, ušavši 1096. godine u Konstantinopolj. Za manje od 

177 

---

Slika 101: Srednjevekovni masoni šifrovali su svoje božansko znanje o 

Suncu u gotsku arhitekturu. (a) Prikazuje magnetnu strukturu Sunca, (b) 

prikazuje da ukršteno magnetno polje Sunca može da predstavlja sunčev 

krst, široko zastupljen u Francuskoj tokom romanskog perioda (normanski 

u Engleskoj). Ovaj krst se dalje razvija u (cl) podeljeni oblik koji se široko 

koristio u dizajniranju stubova sredinom dvanaestog veka. Kibe (ell), simbol 

koji je masovno korišćen u hrišćanstvu, izveden je iz razvoja jedne u drugu. 

Varijante podeljenog oblika (d) i (e), koje predstavljaju oktagon, mogu da se 

nađu u kamenim stubovima koji podupiru zasvođene kule Sartrove katedrale. 

godinu dana Nikeja je bila osvojena, a Turci poraženi u Anadoliji. Tri godine 

kasnije, Jerusalim je pao pod šestonedeljnu opsadu. 

Ova nova osvajanja, koja su sprovodili krstaši, održavala su se uz pomoć 

lanca zamkova, sagrađenih po novim, višim standardima maksimalne 

iskorišćenosti tehnologije i otkrića. Krstaški inženjeri i njihovi zatvorenici 

vratili su se na Zapad, noseći sa sobom ovo novootkriveno znanje koje je 

obuhvatalo shvatanje tereta razmatranja zašiljenih svodova. 

Po prvi put od izgradnje velikih piramida, klerici i ezoteričari 

kontrolisali su značenja šifara, još jednom, tajnog znanja sunca u spomenicima 

arhitekture. Gotske katedrale cvetale su širom Evrope. 

178 

---

Slika 102: Romanski prozor sa sunčevim krstom (a) pretvara se u 

razdeljeni prozor (b) i zatim u klasičan točak (c). Konstrukcija većeg prozora 

točka postala je moguća sa pronalaskom potpornog poluluka. 

179 

---

Slika 103: Potporni polulukovi, ogromne kamene grede, šire se pod 

teretom vertikalnih zidova oko zgrade. Na taj način zidovi su mogli da rastu u 

visinu mnogo više nega pre, dozvoljavajući prozorima na kulama da dobiju na 

veličini. Točak-prozori bivali su sve veći i veći. 

U Francuskoj, običan oblik sunčevog krsta koji se razvio pod uticajem 

gotske škole prerastao je u razdeljeni stub, naročito zastupljen u Sartru i 

ostalim katedralama širom Francuske. 

Razdeljeni stub dalje se razvio u sjedinjene heksagone. Projekti podova 

velikih katedrala sjedinjavali su kvadrat, sunčev krst, heksagon, pentagon i 

oktagon, kao i raniji oblik sunčevog krsta. 

Rani romanski prozori prerasli su u masivnije i veće „točak-prozore" 

koji su bili ograničeni u veličini vertikalnom visinom crkvene kule koja ih 

je nosila. 

U Kluniju, razvoj „potpornih polulukova", ogromnih kamenih greda 

koje su se prostirale od zemlje sa spoljašnje strane katedrala do obližnjih 

zidova katedrala, omogućujući da se teret zidova širi u većem obimu daleko 

od osnove samog zida. Ovo je, zauzvrat, dovelo do projektovanja prostorija 

180 

---

sa višim svodovima, što je omogućavalo fizičko povećanje točak-prozora 

i aerodinamičnost svodova, od romanskih do gotskih, (estetski mnogo 

zašiljenijih svodova). U Sent Etjen Boveu, (1100. godine) u prelaznom 

periodu osnovni romanski točak se pretvorio u oblik „cveta". U Sartru, 

zapadni prozor, točak-prozor sa spoljašnje strane, postaje savršeni cvet 

sa unutrašnje strane katedrale. Prvi cvet-prozor, unutra i spolja, istinski 

baziran na „okruglom prozoru", upotpunjen bojenim staklom, smatra se da 

je u Sent Denisu dizajnirao političar i arhitekta Abot Suger, 1144. godine. 

Napredak u dekorisanju, isprepletana ornamentalna obrada kamena 

ispunjena staklom i istovremeni napredak u proizvodnji bojenog stakla 

uticali suna razvoj okruglih prozora nekoliko koraka dalje. Prvispektakularni 

okrugli prozor pojavio se u Notr Dam de Mante (1180. godine), odvojivši 

se od zastarele strukture točak-prozora. Prozor, veličine od preko 8 metara 

u prečniku, predstavljao je priču o Strašnom sudu. 

Premeravajući njegovo remek-delo u Sent Denisu, Abot Suger bio je 

oduševljen efektima koje su stvarali prozori dok je rasuta svetlost kupala 

zidove raznobojnim spektrom dragog kamenja, pretvarajući nevidljivo u 

vidljivo, nepoznato u poznato. 

... čini mi se kao da se nalazim u nekom čudnom delu univerzuma 

koji niti postoji u zemaljskom mulju niti u potpunoj čistoti neba; i da 

milošću božjom mogu da se premestim sa ovog nižeg na viši svet. 

Kaskadno drago kamenje okruglih prozora efektno je omogudlo 

gotskim masonima da stvore novi Jerusalim na zemlji, jedan jedini o kojem 

je ranije bilo  r e d u Knjizi Otkrovenja: 

I videh nebo novo i zemlju novu; i videh sveti grad, Jerusalim novi, 

kako silazi s neba od Boga, pripremljen kao nevesta ukrašena mužu 

svom... (Otkrovenje, XXI, 1-2) ... I odvede me u duhu na goru veliku 

i visoku, i pokaza mi grad, sveti Jerusalim, koji silazi s neba od Boga. 

I koji ima slavu božiju, i svetlost njegova beše slična dragom kamenu, 

kao kamenu jaspisu koji zrad kao kristal... (Otkrovenje, XXI, 10-11) 

... I beše građa zida njegova jaspis, a grad zlato čisto, slično staklu 

čistom. I temelji zida grada behu ukrašeni raznim dragim kamenjem; 

prvi temelj jaspis, drugi safir, treći halkidon, četvrti smaragd, peti 

sardoniks, šesti sard, sedmi hrisolit, osmi viril, deveti topaz, deseti 

hrisopras, jedanaesti jakint, dvanaesti ametist. I dvanaest vrata, 

dvanaest bisera, svaka vrata behu od jednog bisera. I trg grada beše 

zlato  d s t o kao providno staklo. (Otkrovenje, XXI, 18-21). 

I beše tako. Masoni su spustili nebo na zemlju, pretvarajud nevidljivo 

u vidljivo; njihove kule sve vise su stremile ka nebu, hvaleći velikog tvorca 

univerzuma. 

181 

---