Privredni rast podrazumeva povećanje proizvodnje na niovu nacionalne ekonomije izraženo kroz ukupan bruto domaći proizvod skup dobara I usluga ostvarenih u toku jednog

Tehnologija je najdinamičniji faktor razvoja, koji menja proizvodne postupke i nacionalnu pripadnost proizvoda u svetskoj privredi

Promet tehnologije sa inostranstvom (izvoz i uvoz) označava se pojmom transfera tehnologije između zemalja

Tehnologija i tehnološki progres:

• podižu efikasnost upotrebe proizvodnih faktora, tj. povećavaju proizvodnju i smanjuju troškove;
• šire društvene potrebe i mogućnost njihovog zadovoljavanj
• objedinjuju sve proizvođače i sve privredne grane u svakoj zemlji u jedinstven tehnološki sistem u cilju progresa ukupne nacionalne privrede i
• podstiču izvoz

Ekonomski odnosi sa inostranstvom obuhvataju razmenu roba i usluga koju jedna zemlja obavlja sa drugim zemljama, kao i finansijske transakcije koje se tim povodom ostvaruju

• Ekonomski odnosi sa inostranstvom obuhvataju razmenu roba i usluga koju jedna zemlja obavlja sa drugim zemljama, kao i finansijske transakcije koje se tim povodom ostvaruju

• Za razmatranje ekonomskih odnosa sa inostranstvom potrebno je jasno definisanje pojma i strukture platnog bilansa

• Platni bilans ili bilans plaćanja predstavlja sistematski pregled svih transakcija koje rezidenti jedne zemlje obave sa rezidentima svih drugih zemalja u toku jednog vremenskog perioda (obično jedna godina) iz kojih proističu plaćanja (dugovanja) i primanja (potraživanja) bez obzira da li su dospela ili ne

Pod rezidentima se podrazumevaju pravna lica koja imaju svoje sedište odnosno fizička lica koja imaju svoje prebivalište (domicil) u određenoj zemlji i čije poslovanje predstavlja sastavni deo privredne delatnosti te zemlje

• Pod rezidentima se podrazumevaju pravna lica koja imaju svoje sedište odnosno fizička lica koja imaju svoje prebivalište (domicil) u određenoj zemlji i čije poslovanje predstavlja sastavni deo privredne delatnosti te zemlje

• Pod transakcijama se podrazumevaju sve radnje iz kojih proističu plaćanja i primanja kao što su izvoz i uvoz robe i usluga, transfer jednostranih davanja, uzimanje i davanje zajmova, kupovina i prodaja vrednosnih papira, kretanje monetamih rezervi i sl

• Platni bilans, dakle, izražava ukupnu robnu razmenu, nerobni promet i sve druge nerobne prihode i rashode. Otuda se on može izraziti kao:

• PB = Pr - D, pri čemu je:
• PB = platni bilans zemlje,
• Pr = ukupna primanja iz inostranstva,
• D = ukupne obaveze prema inostranstvu.

U tekuće transakcije spadaju stavke koje se evidentiraju u tekućem bilansu i to:

• U tekuće transakcije spadaju stavke koje se evidentiraju u tekućem bilansu i to:

• vidljivi izvoz i uvoz (izvoz i uvoz robe)
• nevidljivi izvoz i uvoz (izvoz i uvoz usluga) i
• dohodak (prihodi i rashodi) od inostranih investicija

• U unilateralne ili jednostrane transfere spadaju razni oblici bespovratne ekonomske pomoći kao što su:

• pokloni u vidu robe ili novca,
• reparacije,
• restitucije,
• iseljeničke i radničke doznake i sl

• Najvažniji deo kapitalnog bilansa predstavljaju kapitalne transakcije u vidu dvostranih transfera

Deo privrednog sistema kojim se regulišu finansijski tokovi jedne zemlje sa drugim zemljama sa kojima se ostvaruju odgovarajuće ekonomske veze naziva se deviznim sistemom

• Deo privrednog sistema kojim se regulišu finansijski tokovi jedne zemlje sa drugim zemljama sa kojima se ostvaruju odgovarajuće ekonomske veze naziva se deviznim sistemom

• Pod deviznim kursom podrazumevamo cenu inostrane valute izraženu u novčanim jedinicama sopstvene zemlje

• U vezi sa pitanjem deviznog kursa često se pominje valutni ili devizni paritet, što nije identičan pojam sa deviznim kursom

• Valutni paritet predstavlja zvanično, dakle od monetamih vlasti zemlje, utvrđenu vrednost nacionalne valute u nekom zajedničkom imenitelju odnosno denominatoru koji može biti valuta neke druge zemlje, korpa valuta (specijalna prava vučenja ili evropska valutna jedinica), ili, kao što je to nekada bilo zlato

U zavisnosti od toga kako se utvrđuje, devizni kurs može biti fiksni i fluktuirajući, Fiksni devizni kurs određuje država i on je po pravilu jedinstven

• U zavisnosti od toga kako se utvrđuje, devizni kurs može biti fiksni i fluktuirajući, Fiksni devizni kurs određuje država i on je po pravilu jedinstven

• Fiksni devizni kurs zasniva se na valutnom paritetu, koji takođe određuje država

• Pod fluktuirajućim ili plivajućim deviznim kursom podrazumevamo onaj devizni kurs koji se formira na deviznom tržištu

• Jedna od osnovnih funkcija deviznog kursa jeste obezbeđenje veze između domaćih i inostranih cena roba i usluga

• Devizno ili međunarodno tržište je deo ukupnog finansijskog tržišta na kojem se prema utvrđenim uslovima i pravilima trguje stranim valutama, tj. razmenjuju devize

Trgovinska politika predstavlja skup mera (instrumenata) kojima se ostvaruju ciljevi spoljne trgovine i privredne saradnje sa svetom

• Trgovinska politika predstavlja skup mera (instrumenata) kojima se ostvaruju ciljevi spoljne trgovine i privredne saradnje sa svetom

• Oblici zaštite domaćeg tržišta ispoljavaju se u okviru mera spoljnotrgovinske politike. One se mogu podeliti na:

• mere koje direktno utiču na cene (uvećavaju ih ili smanjuju)
• mere koje direktno utiču na količine i
• ostale mere

Carina predstavlja obavezu uvoznika, eventualno izvoznika da u momentu kad roba prelazi nacionalnu granicu plati propisanu sumu novca u korist države

• Carina predstavlja obavezu uvoznika, eventualno izvoznika da u momentu kad roba prelazi nacionalnu granicu plati propisanu sumu novca u korist države

• Autonomne i ugovome carine

• Maksimalne i minimalne carine

• Carine vrednosti, specifične i kombinovane carine

• Zaštitne i fiskalne

• Antidampinške i kompenzatome carine

Prohibitivne i retorzivne carine

• Prohibitivne i retorzivne carine

• Carinska osnovica predstavlja vrednost uvezene robe na koju se primenjuje carinska stopa da bi se dobio iznos carine

• Carinsko opterećenje je procenat carine koju domaći uvoznik plaća u nacionalnoj valuti. Može se izračunati prema sledećoj formuli:

Ove mere spadaju u domen vancarinske zaštite, a najznačajnije među njima su:

• Ove mere spadaju u domen vancarinske zaštite, a najznačajnije među njima su:

• kontingenti
• kvote
• dozvole i
• Zabrane

• Kontingenti predstavljaju količine, odnosno vrednosti robe, koju je moguće uvesti u toku određenog perioda

• Kvote su slične kontingentima. Kao i kod kontigenata, određuje se vrednost, odnosno količina mogućeg uvoza neke robe, i to najčešće prema uvozu (izvozu) u ranijem periodu

Dozvole predstavljaju uobičajeni režim izvoza i uvoza, a u praksi se primenjuju u manjem obimu i za uži krug proizvoda, na primer za opojne droge, umetničke predmete, slike kao nacionalna kulturna blaga, proizvode naoružanja i vojne opreme

• Dozvole predstavljaju uobičajeni režim izvoza i uvoza, a u praksi se primenjuju u manjem obimu i za uži krug proizvoda, na primer za opojne droge, umetničke predmete, slike kao nacionalna kulturna blaga, proizvode naoružanja i vojne opreme

• Zabrane se retko primenjuju u spoljnoj trgovini. One ne predstavljaju redovnu meru zaštite, već su opravdane samo kada su krajnje nužne. Primenjuju se iz sledećih razloga:

• sanitarnih, kada im je cilj zaštita narodnog zdravlja
• političkih, kada zemlji preti opasnost agresije od druge zemlje, pa se zabranjuje razmena sa tom zemljom, posebno ratnog materijala i opreme, koji bi mogli jačati odbrambene snage potencijalnog agresora
• ekonomskih (na primer, zemlji preti glad pa zbog toga zabranjuje izvoz esencijalnih, prehrambenih proizvoda, odnosno uvoz luksuznih proizvoda)

U ostale mere, koje se, u principu, ne primenjuju sistematski i trajno, a mogu imati jako zaštitno dejstvo na domaću privredu, spadaju:

• U ostale mere, koje se, u principu, ne primenjuju sistematski i trajno, a mogu imati jako zaštitno dejstvo na domaću privredu, spadaju:

• monopoli
• državna trgovina
• damping
• prelevmani (uvozne takse)
• restriktivni uvozni postupak
• tehnički, sanitami i ekološki standardi
• samoograničenje izvoza i

• Mere iz oblasti finansijske politikeMere iz oblasti finansnjske politike primenjuju se radi smanjenja uvoza odnosno povećanja izvoza, a najčešće su sledeće mere:

• Avansni depoziti kod uvoza
• Razne vrste deviznih kvota
• Manipulacija kursem nacionale valute

Globalna podela svih teorija komparativnih prednosti može se svesti na dve grupe:

• Globalna podela svih teorija komparativnih prednosti može se svesti na dve grupe:

• Tradicionalne teorije komparativnih prednosti zasnivaju se, pre svega, na jeftinoj radnoj snazi i precenjenosti nacionalne valute
• Savremene teorije komparativnih prednosti zasnivaju se na produktivnosti i efikasnosti proizvodnje na nivou nacionalne ekonomije

U teorijskom smislu, tačka oslonca fenomena međunarodne trgovine je koncept uporednih prednosti

• U teorijskom smislu, tačka oslonca fenomena međunarodne trgovine je koncept uporednih prednosti

• Prvobitni oblik teorije komparativnih prednosti je tzv. teorija apsolutne prednosti koju je precizno definisao Adam Smit 1776. godine

• Apsolutna prednost je sposobnost zemlje da proizvede neku robu ili pruži uslugu po najnižim troškovima u poređenju sa bilo kojom drugom zemljom

• Koncept relativnih prednosti vezan je za klasičnog britanskog ekonomistu Davida Rikarda

• Sposobnost zemlje da proizvodi robu i usluge sa relativno nižim altemativnim troškovima u odnosu na druge zemlje govori istovremeno o njenoj komparativnoj prednosti

Teorija komparativnih prednosti čije su osnovne postavke bile predmet napred učinjenog objašnjenja svodi se na razlike u uporednim troškovima rada. Njena poruka je da u uslovima slobodne konkurencije svaka zemlja treba nastojati da proizvodi i izvozi one proizvode za koje ima konkurentne prednosti izražene nižim "realnim troškovima"

• Teorija komparativnih prednosti čije su osnovne postavke bile predmet napred učinjenog objašnjenja svodi se na razlike u uporednim troškovima rada. Njena poruka je da u uslovima slobodne konkurencije svaka zemlja treba nastojati da proizvodi i izvozi one proizvode za koje ima konkurentne prednosti izražene nižim "realnim troškovima"

• Džon Stjuart Mil je u model komparativnih prednosti ugradio kategoriju tražnje u smislu činioca koji inože dodatno stimulisati razmenu između dve zemlje i na taj način u određenoj meri relativizirao pomenuti nedostatak teorije uporednih prednosti

Ova teorija medunarodne trgovine nastala je početkom poslednje decenije XX veka i vezana je za radove američkog ekonomiste Majkla Portera. Ukratko, osnovne pretpostavke njegove koncepcije medunarodnih komparativnih prednosti su sledeće:

• Ova teorija medunarodne trgovine nastala je početkom poslednje decenije XX veka i vezana je za radove američkog ekonomiste Majkla Portera. Ukratko, osnovne pretpostavke njegove koncepcije medunarodnih komparativnih prednosti su sledeće:

• Prvo, u svojoj analizi konkurentnih prednosti nacije on odbacuje statički prilaz faktorima proizvodnje, ističući u prvi plan dinamički karakter konkurencije i njene zahteve usmerene na poboljšavanje kvaliteta postojećih faktora ili čak na stvaranje novih, do tog perioda nepoznatih proizvodnih faktora sa konkurentnim preimućstvima
• Drugo, istraživanja konkurentnih prednosti, pojedinih nacionalnih ekonomija u toku vise decenija, idu u prilog potvrdi stava po kome određene proizvodne oblasti mogu pokrenuti osnovni mehanizam povećanja konkurentnosti pojedinih nacionalnih ekonomija na globalnom nivou

Treće, Porter nastoji da odgovori na pitanje zašto data nacionalna sredina, gde se koncipira strategija, proizvodnja i tehnologija, gde se obrazuje kvalifikovana radna snaga i oblikuje poslovna i radna etika, odnosno gde se profilira najširi ambijent ispoljavanja konkurentnih prednosti pojednih proizvodnih grana i oblasti, u nekoj prilici predstavlja vrlo podsticajni faktor stvaranju kokurentnih prednosti na međunarodnom nivou, a u drugom već to nije slučaj

• Treće, Porter nastoji da odgovori na pitanje zašto data nacionalna sredina, gde se koncipira strategija, proizvodnja i tehnologija, gde se obrazuje kvalifikovana radna snaga i oblikuje poslovna i radna etika, odnosno gde se profilira najširi ambijent ispoljavanja konkurentnih prednosti pojednih proizvodnih grana i oblasti, u nekoj prilici predstavlja vrlo podsticajni faktor stvaranju kokurentnih prednosti na međunarodnom nivou, a u drugom već to nije slučaj
• Četvrto, po Porteru, pojedine zemlje postižu zapažene proboje na međunarodnom tržištu, ne jednostavno na temeiju ostvarenog tehnološkog i komercijalnog uspeha u određenim granama, već po pravilu na bazi postignutih proizvodnih i komercijalnih rezultata u grupi uzajamno povezanih sektora proizvodnje
• Peto, pojam konkurentne prednosti je krajnje dinamičnog karaktera

Osnovne determinante konkurente sposobnosti pojedinih zemalja, po Porteru, su sledeće:

• Osnovne determinante konkurente sposobnosti pojedinih zemalja, po Porteru, su sledeće:

• uslovi vezani za faktore proizvodnje a koji odreduju intenzitet i oblike konkurentske borbe u pojedinim oblastima privredivanja (kapital, nivo tehnologije, infrastruktura, kvalifikacija kadrova, informacija i dr.)
• uslovi vezani za unutrašnju tražnju dobara datih proizvodnih oblasti
• prisutnost u zemlji industrija koje podržavaju proizvodnju konkurentnih proizvoda ili su u najtešnjoj vezi sa ovom proizvodnjom (prateće industrije)
• strategija i struktura firme, a takođe i karakter konkurencije između pojedinih preduzeća

• Četiri ključne determinante nacionalne konkurentne prednosti međusobno povezane formiraju sistem nacionalni "dijamant". Budući da su sve determinante, odnosno podsistemi nacionalnog dijamanta u direktnoj medusobnoj vezi, proizilazi da je najpovoljniji onaj nacionalni dijamant kod koga je ukupan efekat delovanja svih podsistema najizraženiji