Socijalna psihologija



Yüklə 66,05 Kb.
tarix02.10.2017
ölçüsü66,05 Kb.

SOCIJALNA PSIHOLOGIJA

SVESKA, PREZENTACIJE, KNJIGA + ODGOVORI NA PITANJA



  1. Šta je socijalna psihologija?

  2. Kojim naučnim disciplinama je bliska?

  3. Empirijski, pozitivistički i eksperimentalni metod.

  4. Neeksperimentelna istraživanja.

  5. Eksperiment sa brainstormingom.

  6. Korelacija i kauzacija.

  7. Konformiranje, prihvatanje i internalizacija.

  8. Ašov eksperiment.

  9. Šerifov eksperiment.

  10. Kračfildov eksperiment.

  11. Uticaj manjine na grupu.

  12. Konzervativizam, individua i grupa.

  13. Prebijanje devojke u Njujorku.

  14. Poslušnost (Ajhman i Milgram).

  15. Brutalnost (Zimbardov eksperiment).

  16. Kultura.

  17. Kultura i socijalizacija.

  18. Individualizam i kolektivizam.

  19. Kolbergove faze moralnog razvoja.

  20. Pravda.

  21. Istorija i razvoj slobode.

  22. Istorija i pravda.

  23. Karakteristike orijentalnog sveta* Drevna Kina, Drevna Indija, Persija, Drevni Egipat.

  24. Primena saznanja iz socijalne psihologije na menadžersku praksu.

  25. Karakteristike antičkog sveta Grčka i Rim.




  1. Šta je socijalna psihologija?

Socijalna psihologija je psihološka disciplina koja proučava uticaj društva na individuu i individue na društvo sa naglaskom na individualnu psihologiju. Ustanovljava se 20-tih godina XX-tog veka kada počinje sistematsko empirijsko izučavanje ponašanja ljudi u društvenim uslovima.

Za bliže određenje oblasti izučavanja socijalne psihologije, uvodi se pojam socijalne situacije i odnos između pojedinca i socijalne situacije. Pojam socijalne situacije obuhvata druge osobe grupe ljudi ustanove i organizacije, proizvode društvenog života ljudi - kako materijalne tako i nematerijalne.
Tri su odnosa između pojedinca i socijalne situacije:


  • Neposredne interakcije između pojedinaca i između grupa

  • Uticaj socijalnih situacija različite vrste na ponašanje ljudi i njihove psihičke funkcije i osobine

  • Uticaj psihičkih karakteristika ljudi na socijalne situacije i društvena zbivanja.

Problemi kojima se bavi socijalna psihologija svrstani su u tri velike grupe:




  • Proučavanje različitih vidova neposredne komunikacije

  • Problemi socijalizacije

  • Pitanja o ulozi i uticaju pojedinih psihičkih funcija, posebno ličnosti i njenih osobina na društvene pojave i društveno zbivanje.




  1. Kojim naučnim disciplinama je bliska?

Bliska je sociologiji, psihologiji, antropologiji, političkim naukama i filozofiji.


Socijalna psihologija i socologija - i jedna i druga proučavaju društvo ali na drugi način. Sociologija proučava društvene grupe u celini (strukture, odnosi u okviru grupe, razlike i uticaji grupa jednih na druge), teži generalizaciji, dok socijalna psihologija pručava pojedinca kao deo društvene grupe, samim tim i deo društva.
Socijalna psihologija i antropologija - njihova znanja se prepliću, s tim što antropologija izučava karakteristične načine organizovanja života, a socijalna psihologija proučava psihičke procese i aktivnosti pojedinaca u različitim društvenim zajednicama.
Socijalna psihologija i psihologija - ključna razlika između psihologije i socijalne psihologije je ta što psihologija posmatra i proučava psihološke pojave kod čoveka kao izolovane jedinke, a socijalna psihologija te psihološke pojave kod čoveka izučava uvek u vezi sa socijalnim društvenim pojavama.


  1. Empirijski, pozitivistički i eksperimentalni metod.


Empirijski - Socijana psihologija se oformljuje kao samostalna naučna disciplina razvitkom empirijskog proučavanja društvenog ponašanja ljudi 20-tih godina XX veka.. Različiti pogledi i objašnjenja društvenog ponašanja ljudi, plod misaonih napora teoretičara su, radi tačnosti, zahtevali da budu potkrepljeni i provereni empirijskim putem. Teorijska uopštavanja daju orijentaciju, smernice o tome šta treba i kako treba istraživati.
U knjizi je razvoj empirijskog istraživanja praćen kroz 20-te, 30-te i od 40-tih godina XX veka, naveden je veliki broj eksperimenata od kojih su najznačajnija Levinova. On se bavio istraživanjem složenijih oblika društvenog ponašanja poput rukovođenja i tipova rukovođenja (pri čemu on razlikuje tri tipa rukovođenja - demokratsko, autokratsko i laissez faire). Kasnije je sproveo istraživanja o grupnom odlučivanju itd. Empirijska dimenzija u istraživanju u mnogome je doprinela razvoju socijalne psihologije, njenim dometima koji se iz dana u dan proširuju i svakako njenoj tačnosti.
Pozitivistički, eksperimentalni metod - Eksperimentalno istraživanje je jedna od osnovnih metoda koja se definiše kao način organizovanja istraživanja pri kome se stvaraju i menjaju uslovi javljanja neke pojave, a sa ciljem da se utvrdi zavisnost određene pojave (zavisne varijable) od određenih uslova (nezavisnih varijabli).

Karakteristike- 1. Namerno izazivanje pojave koja se želi posmatrati

  1. 2. Ponavljanje javljanja pojave

3. Kontrola uslova pod kojima se javlja posmatrana pojava

  1. 4. Brojno izražavanje koje omogućava merenje ispitivanih pojava, precizno opisivanje i pouzdanije obašnjenje

5. Sistematsko menjanje uslova pod kojima se javlja neka pojava (Namerno se menjaju pojedini uslovi dok drugi ostaju konstantni da bi se videlo koji od njih i u kojoj meri utiču na promenu posmatrane pojave (zavisne varijable)).


Vrste eksperimentalnog istraživanja


  • Eksperiment jednostavne sukcesije - Mere se karakteristike ponašanja pre i u toku eksperimentalnog variranja varijabli, eksperiment se vrši na svim ispitanicima.




  • Eksperiment sa kontrolnom grupom - Radi se sa dve grupe, jedna se izloži eksperimentalnim uslovima a druga ne, pa se upoređuje ponašanje subjekata obe grupe. Tako se vidi koliko faktori kojima se delovalo zaista i utiču. Teži se da grupe budu približne, ujednačene bar po bitnim karakteristikama (pol, uzrast, inteligencija…) zbog objektivnosti rezultata.




  • Terenski eksperiment - vrši se u svakodnevnoj, normalnoj situaciji, što pozitivno utiče na spontanost u ponašanju subjekata, učesnika u eksperimentu, ali otežava posao istraživačima zato što im je teže da precizno kontrolišu situaciju - može da deluje više faktora koji nisu eksperimentom predviđeni, a utiču na ishod eksprimenta.




  • Laboratorijski eksperiment - karakterišu ga strogo kontrolisani faktori (varijable), te je jako precizan što se ihoda tiče. Međutim, promenjeni (laboratorijski) uslovi mogu bitno uticati na promenu ponašanja subjekata (zbog same njegove svesti da je učesnik u eksperimentu), tako da mogu dovesti u pitanje tačnost rezultata dobijenog eksperimentom.




  • Akcioni eksperiment - uveo ga je Levin. Obavlja se u prirodnim uslovima kao i terenski, s'tim što se ostvaruje u konkretnoj praktičnoj akciji. Efekat namernog variranja uslova se prati u toku dužeg vremenskog perioda u redovnom ponašanju subjekata.




  • Kvazieksperimentalni nacrt - ova vrsta istraživanja se primenjuje kada se prati efekat pojedinih namerno uvedenih društvenih mera u raznim oblastima života. Npr. efekat povećanja novčanih kazni za prekoračenje brzine na poštovanje ograničenja brzine.




  • Postoje još i neka istraživanja koja nisu eksperimentalna ali se takvim smatraju jer se sprovode u nekim izuzetnim situacijama koje nisu namerno izazvane (posmatranje ponašanja ljudi pri npr. požaru, poplavi…) - prirodni eksperiment i ex post facto kada se naknadno analizira neka situacija koja se desila u prošlosti, a dovela je do različitih oblika ponašanja.



REZIME
Empirijska socijalna psihologija je zaživela 20-tih godina XX veka zbog potrebe da se u praksi provere razmišljanja i stavovi do kojih su došli teoretičari. Razvoj empirijske sociologije direktno je uticao na razvoj metodologoje socijalne psihologije (razvoj načina dolaska do saznanja).

Jedna od najpogodnijih metoda je upravo eksperiment. Eksperiment u suštini karakterišu veštački stvoreni uslovi, situacija u kojoj se nezavisne varijable (faktori) dovode u korelaciju sa ispitivanom pojavom - zavisnom varijablom (ispituje se da li i u kojoj meri faktori kojima se utiče, zaista i utiču na ispitivanu pojavu). Puno je različitih vrsta eksperimenata kao što su - eksperiment jednostavne sukcesije, eksperiment sa kontrolnom grupom, terenski, laboratorijski, akcioni, kvazieksperiment, prirodni eksperiment, ex post facto. Koji ce se od njih primeniti zavisi od konkretnih uslova i potreba istraživanja.

Eksperiment, kao i druge metode ima svoje nedostatke i ograničenja, kao na primer, koliko će se uspešno izdvojiti bitni faktori, u kojim situacijama je moguće sprovesti eksperimentalno istraživanje itd.


  1. Karakteristično za sve eksperimente jeste da se eksperimentalni postupak sastoji iz postavljanja hipoteze, ispitivanja hipoteze i rezultata koji ili pobija ili potvrđuje hipotezu, ako potvrđuje hipotezu, dobijamo TEZU.













  2. 4. Neeksperimentalni metod



Bazira se na posmatranju koje se često upražnjava u sakodnevnom životu. Da bi neeksperimentalno posmatranje poslužilo naučnim ciljevima ono mora biti?

  • sa ciljem (određeni su predmet i svrha posmatranja)

  • sa planom (unapred utvrđen postupak posmatranja)

  • sistematsko (registruje se sve što je od značaja za ispitivani problem)

  • kontrolisano (vodi se računa o uslovima u kojima se posmatrana pojava javila)

  • objektivno

Ova metoda bi se još mogla definisati kao posmatranje pri kome nema variranja uslova (ne manipuliše se varijablama kao što se to radi u eksperimentalnom istraživanju) već se pojave izučavaju u uslovima u kojima su prirodno date. Pod posmatranjem se podrazumeva i korišćenje različitih instrumenata za ovakvo prikupljanje i obradu dobijeih podataka.


Vrste neeksperimentalnog istraživanja:


  • Nestruktuirano - neposredno posmatranje sa particijom ili bez nje.

  • Terensko - kada istražujemo pojavu upravo na mestu gde se ona javlja (ispitujemo odnose među radnicima - u samom preduzeću)

  • Sistemsko neeksperimentalno istraživanje na osnovu uzorka - Ako se radi jednom-anketa ili survey, ako se radi sa ponavljanjem na istom uzorku - panel ispitivanje.

  • Terensko sistematsko neeksperimentalno istraživanje.


Prednosti neeksperimentalnog istraživanja su:

  • Šira primenljivost (u odnosu na eksperimentalno istraživanje)

  • Veća prirodnost situacije

  • Istraživanje manje deluje na ispitivanu pojavu nego u eksperimentalnom istraživanju (ispitanici ne znaju da se na njima vrši ispitivanje).


Nedostaci:

  • Teža i nesigurnija kontrola uslova u kojima se ispitivana pojava javlja.

  • Nemoguće je sa pouzdanošću koja postoji kod eksperimentalnog istraživanja doneti zaključke o kauzalnim vezama.



  1. 5.Eksperiment sa brainstorming-om




Hipoteza: Koristeći se brainstormingom organizacije će u velikoj meri povećati svoju kreativnost.
Slučajnim uzorkom izabrane su dve grupe koje su imale zadatak da smisle imena marki koja će majbolje delovati na muške studente jednog univerziteta. Jedna grupa je trebala da se koristi brainstormingom a druga ne.
Rezultat: Grupe koje su se koristile brainstorming su imale više ideja ne i više kreativnih ideja.

Zaključci: 1. Brainstormingom se dobija na kvantitetu, ne i na kvalitetu.

  1. Grupe su manje produktivne od istog broja individua koje rade same

Zašto?


Motivacija - ljudi u grupi rade manje nego van grupe (prof.objašnjenje- ljudi se uglavnom porede sa najlošijim u grupi).

Koordinacija - grupom treba koordinirati.




  1. 6. Korelacija - kauzacija

Korelacija nije kauzacija.


Korelacija je u suštini veza između zavisne i nezavisne varijable. Korelacija uzima vrednosti od 0 do 1. Ukoliko je 0 onda nema veze između varijabli, a ukoliko je 1 onda je veza stopostotna odn. nezavisna varijabla ima direktan i nedvosmislen uticaj na zavisnu- uzrokuje je, predstavlja kauzaciju (npr.uticaj sile gravitacije na pad predmeta).

(Kod društvenih pojava je, zbog njihove složenosti, korelacija vrlo retko 1.)




  1. 7. Konformiranje, prihvatanje i internalizacija.

Konformiranje podrazumeva spremnost da se prihvati mišljenje i gledanje drugih, uglednih i autoritativnih osoba, pre svega grupa kojima pojedinac pripada - a da za takvo prihvatanje nema raconalnih razloga niti postoji prisila da se to učini. To je pokazano Ašovim i Šerifovim eksperimentom.


Konformiranje ima dve opcije:

  1. Prihvatanje - Javno slaganje sa tuđim stavom uz zadržavanje sopstvenog mišljenjaKao u Ašovom eksperimentu

  2. Iternalizacija - Prihvatanje tuđeg mišljenja i privatno biti uveren u isto.Kao u Šerifovom eksperimentu.

Zbog čega ljudi konformiraju grupi?




  • Ljudi konformiraju zato što druge ljude prihvataju kao izvore informacija (očekujemo da vidimo isti svet kao i svako drugi) - informacioni uticaj.

  • .Ljudi prihvataju tuđi uticaaj zato što se plaše negativne društvene stigmatizacije npr. ismevanje - normativni uticaj.



8. Ašov eksperiment - ispituje konformiranje



Subjekti bivaju pitani da uporede dužinu jednog štapića sa tri štapića različite dužine i da nađu poklapanje. Saučesnici u eksperimentu iznose tvrđenja koja očigledno nisu tačna.
Rezultat/ Trećina ispitanika konformira, četvrtina ostaje pri svom mišljenju, dok se ostali kolebaju. Konformiranje u ovom slučaju je bez internalizacije.
9. Šerifov eksperiment - ispituje konformiranje
Subjekti u tamnoj sobi bivaju pitani da procene koliko se pomera jedno malo svetlo.
Rezultat/ Veliki broj subjekata konformira i dolazi do konvergencije, formiranja mišljenja na osnovu srednjeg opšteg standarda. Konformira se sa internalizacijom.
Zaključak/ Ključni element dručtvenog uticaja i društvenog života jeste formiranje opšte norme.
POREĐENJE ŠERIFA I AŠA
Šerif/ Višesmisleni stimulusi u stanju smirenosti subjekata bivaju iternalizovani i imaju dugotrajno dejstvo.

/ Jasni stimulusi, napeti subjekti - konformiranje bez internalizacije.


  1. Kračfildov eksperiment

Kračfildovim eksperimentom pokazano je da osnovna norma deluje na pitanje činjenica, a ne na pitanja ukusa. (Ako se nama sviđa npr. neka slika mi nećemo konfirmirati čak i da svi oko nas kažu da je ona ružna, niti ćemo npr. reći ni pomisliti da je primera radi neki parfem divan čak iako sve naše drugarice tako kažu, a nama se jednostavno ne sviđa.)





  1. Uticaj manjine na grupu

Jedan od veoma interesantnih društvenih uticaja jeste i uticaj manjine na grupu. Ovaj uticaj se najjasnije i najbolje vidi ako posmatramo nastanak društvenih pokreta kroz istoriju.

Mnogi značajni društveni pokreti su nastajali i nastaju onda kada mali broj individua dovede u pitanje postojeće stavove većine.
Jedna od značajnih implikacija na menadžment - Đavolji advokat. Ukoliko na primer želimo da ispitamo zadovoljstvo radnika na poslu, ubacimo osobu ili par njih koje će igrati đavljeg advokata i izneti negativan stav, javno pokazati svoje nezadovoljstvo i time isprovocirao radnike da kažu šta oni zaista misle, da bez ustezanja kažu da li su zadovoljni.


  1. Konzervativizam , individua i grupa.


Hipoteza/ Grupe su konzervativnije od individua.

Stonerov eksperiment je pokazao da su individue konzervativnije od grupa.

Teorija Risky shift - Ispitanicima (na jednoj strani su grupe, a na drugoj pojedinci) je ponuđen prelazak u drugu firmu u kojoj će imati veću platu, ali sa rizikom da možda neće uspeti. Pokazalo se da su grupe bile spremnije da snose rizik i da se zajedno prebace u drugu firmu za razliku od pojedinaca koji su se mnogo više kolebali oko prelaska - bili su konzervativniji. Ovateorija je primenljiva transkulturalno.


Objašnjenja/ Ljudi porede sebe sa drugim ljudima i žele da ih drugi doževjavaju kao društveno adekvatnije što uključuje i veću sklonost ka rizikovanju, takođe, ljudi porede argumente koje čuju sa argumentima koje već znaju.
Kasnije je došlo do odbacivanja ove teorije zato što diskusije u grupi ipak vode POLARIZACIJI u oba pravca.


  1. Prebijanje devojke u Njujoku - višesmislenost hitnih slučajeva

Jedna devojka je u sred bela dana pretučena i ubijena na očigled mnogobrojnih svedoka 'posmatrača' od kojih niko nije ništa učinio da to spreči.


Pluralistička ignorancija i difuzija odgovornosti i to kroz stav / Pa, ni niko drugi nije reagovao, zašto bih ja?/


  1. Poslušnost (Ajhman i Milgram)


Suđenje Ajhmanu - Čovek kome je suđeno za ubistvo više miliona ljudi u Drugom Svetskom ratu, je u svoju odbranu rekao da se povinovao zakonu kao svaki dobar činovnik.
Milgramov eksperiment - Dobrovoljcima je saopšteno da će se proučavati efekat kažnjavanja u učenju. Oni su trebali da postavljaju brojna pitanja 'učenicima' (saučesnicima u esperimentu) i da ih za svaki pogrešan odgovor kazne elektro-šokom. 'Učenici' su, po dogovoru davali veliki broj pogrešnih odgovora da bi isprovocirali kažnjavanje. Na skali intenziteta elektro-šokova jasno je bilo ugravirano koji je itenzitet (u voltima) i kakva oštećenja prouzrokuje (manju neprijatnost, veliku neprijatnost, bol, neizrživ bol koji vodi u agoniju i na kraju u smrt).
Rezultat/ Na veliko iznenađenje eksperimentatora - veliki broj subjekata je išao do kraja eksperimenta (čak do 66 %) - poslušnost je bila iznenađuuće velika.

Porilkom variranja uslova varirao je i broj ispitanika koji su pokazivali poslušnost /



  • Žrtva u drugoj sobi

  • Žrtvu ne vide, ali je čuju

  • Žrtva u istoj sobi sa ipitanikom

  • Kada postoji fizički kontakt

Detaljnije o Milgramovom eksperimentu - Rot - strane 292 - 297.





  1. Brutalnost (Zimbardov eksperiment).

Ovaj eksperiment je sproveden u zatvorskim uslovima. Iz grupe subjekata žrebom su birani 'zatvotrenici' i 'čuvari zatvora', htelo se saznati da li ce ove uloge i kako promeniti ponašanje ispitanika. I jedni i drugi su se jako brzo identifikovali sa svojim ulogama do te mere da su 'čuvari' počeli da maltretiraju i na brojne načine ponižavaju zatvorenike. Njihovo ponašanje je postalo brutalno.. Eksperiment je posle nekoliko dana prekinut jer su uslovi postali nepodnošljivi za 'zatvorenike'.



Objašnjenje/ U osnovi brutalnosti leži degradacija ličnosti žrtve (u ovom ekperimentu ostavljanje otisaka, podizanje zatvorke odeće…), čime taj neko prestaje da nam bude ravan postaje 'niže biće' i tišina odnosno odsustvo reakcije zajednice.


  1. Kultura


Pod kulturom se podrazumeva sve ono što je ljudskom rukom stvoreno, običaji, ekonomska praksa, , političke institucije, jezik, umetnost, crkvena organizacija i religiozna praksa, vlasništvo i sistem na koji je organizovano vlasništvo itd.
Zbog ovako širokog određenja, mnogi autori prihvataju razlikovanje eksplicitne i implicitne kulture. Eksplicitna - spoljne manifestacije života neke zajednice. Implicitna - motivi i osobine pripadnika te zajednice, njihove ideje i verovanja.
Vidi se da kulturu čini niz obeležja bitnih za funkcionisanje jednog društva. Postavlja se pitanje - kako definisati kulturu s'obzirom na to da se najvažniji momenti u životu neke zajednice menjaju sa razvitkom proizvodnih snaga te zajednice (dakle-stepen razvitka proizvodnih snaga, na njima izgrađena tehnologija i društveni odnosi)? Čini se da je podesnija definicija kulture određenje po kome bi se pod kulturom podrazumevali za određenu zajednicu karakterističan način organizovanja života i sistem ponašanja i vrednosti koji se formiraju i menjaju u toku života grupe.
Implicitna kultura - nekoliko kategorija psiholoških fenomena

  • Saznanja i verovanja - saznanja o svetu i društvu, mitovi, praznoverice i verovanja

  • Vrednosti - šta se ocenjuje kao dobro ili loše, za šta se treba boriti i čemu težiti

  • Norme - propisi i standardi prihvaćeni od članova društva ili grupe.

Još samo napomena - da najveće razlike u organizaciji života i načinu ponašanja, najveće razlike u kulturi jesu među društvenim zajednicama koje se nalaze na različitom stupnju privrednog i društvenog razvitka.





  1. Kultura i socijalizacija

Proučavanja antropologa su doprinela boljem razumevanju problema socijalizacije ličnosti. Korišćenjem pojma kulture uveden je jedan novi momenat u objašnjenje formiranja ličnosti. Pojam kulture je povezivan sa ličnošću da bi se utvrdilo kakva je veza između karakteristika kulture i određenih načina ponašanja i osobina ličnosti.Ukazuje se na to da je veliki broj faktora, a koji svi deluju povezano od kojih zavisi efekat socijalizacije( način vaspitanja, tolerisanje agresivnosti, razvijenost emocionalnih odnosa u ranom detinjstvu itd.). Pridaje se veliki značaj tradiciji i istoriji. From kaže da je ličnost rezultat prilagođavanja ljudskih potreba uslovima društvenog života uzetog u celini.



Kako kultura utiče na individuu?


  • Telo - hrana -kultura ne utiče samo na naše ponašanje vezano za jelo nego i na naše emocije vezane za hranu.Obišaj vezan za hranu širi se zbog svoje uloge u preživljavanju.




  • Iskustvo o emocijama - Emocije se čine sličnim u različitim kulturama, ali su događaji koji ih izazivaju različiti od kulture do kulture.




  • Moralnost - Kulturni relativizam (moral nije urođen, produkt je socijalnog delovanja) vs. moralni univerzalizam (moral je čoveku urođen).




  1. Individualizam i kolektivizam

Kulture su se razlikovale i razlikuju se po položaju na osi individualizam - kolektivizam.


Na ovu orijentaciju utiče veliki broj faktora (prirodni uslovi, ekonomski uslovi, ….) i razvoj konkretnog društva pod uticajem tih faktora kroz istoriju.
Zapadnu tradiciju karakteriše davanje priorireta individuama u odnosu na kolektivitet, a veliki uticaj na razvoj individualizma je imao protestantizam (koji je doveo u neposredan odnos pojedinca i Boga). U istočnim kulturama, prioritet nad pojedincem imaju kolektivitet, familija, društvo, država.


  1. Kolbergove faze moralnog razvoja

U razvitku moralnosti, Kolberg razlikuje 3 stupnja.




  • Pre konvencionalna faza - u kojoj se povinuje propisima da bi se izbegla kazna ili da bi se postigla nagrada- moralnost dobrog deteta.

  • Konvencionalna faza - postupa se po propisima, principima koje postavlja većina, orijentisana je prema autoritetu.

  • Post konvencionalna faza - moralnost zasnovana na usvojenim i izgrađenim principima i moralnim vrednostima.




  1. Pravda

Pravdu je jako teško definisati. Dva su tipa pravde relevantna za socijalnu psihologiju:




  • Sadržinska/suštinska pravda - (distributivna pravda) da li ljudi dobijaju ono što zaslužuju?

  • Proceduralna - da li su procedure kojima se dolazi do suštinske pravde fer?

Pravda je stanje stvari za koje verujemo da treba da postoji kao opšti standard. To je prirodni zakon, nije pisan, ni bilo koji drugi društveno zasnovan zakon, ali postoji u svim društvima. Stanje pravde se još naziva i prirodnim zakonom. To je svojevrsno stanje globalne ravnoteže čije je održanje od opšteg interesa. Intuicija nas nagoni da postupamo u skladu sa prirodnim zakonom. Koliko je teško defnisati pravdu toliko je u mnogim društvenim situacijama teško odrediti šta je pravedno.


Na termin, koncept i sadržaj pravde se posebno obraća pažnja kada je reč o politici, tipovima vlasti, o volji, slobodi, a sve to kroz istoriju.
Pravda je sa jedne strane subjektivna jer mi postupamo pravedno ili ne na osnovu našeg ličnog morala, a sa druge strane je prihvaćena u svim društvima, pa sa te strane ima objektivnu vrednost.

Vezano ta ličmo noral - hipoteza o pravednom svetu

1) Događa

V. Rakić


  1. Istorija i razvoj slobode

Istoriju odlikuje sve veća sloboda čovečanstva. Agrarna društva karakterisala je podela rada i društvena zasnovana na fiksirana na staležima. Takva društva su bila neegalitaristička i činjenica da je postojala institucija ropstva, da su postojali kmetovi očigledno ukazuje da nie bilo prave slobode. Industrijska društva su u većoj meri egalitaristička nego agrarna, odlikuje ih ekspanzija slobode.


Postepeno se sloboda kao činjenica, neophodnost i navika širila, ukudale su se i dalje se ukidaju najrazličitije vrste ne-sloboda.
Istorija čovečanstva je istorija ekspanzije slobode, istorija oslobađanja sve većih delova čovečanstva. V. Rakić


  1. Istorija i pravda

Kroz istoriju, čovek je uvek razumeo pravdu, ali nije uvek postupao u skladu sa ovim zakonom. Osvrnemo li se na istoriju, doći ćemo do zaključka da mi kroz istoriju postupamo pravednije. Pet ključnih argumenata idu u prilog ovoj tezi:




  • Sve veće delovi čovečanstva postaju slobodni kroz istoriju, stičući time mogućnost da budu pravedni..




  • Pravda se ostvaruje u većoj meri nego ranije.




  • Činjenica da sve veći delovi čovečanstva postaju slobodni znači da će se u sve većoj meri u zakonima formalizovati koncept slobode i jednakosti svih individua. Sve veći delovi čovečanstva sticati naviku pravde što će svakako imati dalekosežne posledice na čitavo čovečanstvo.




  • Ukoliko istorija bude trajala dovoljno dugo, ljudi će u jednom trenutku postupati onako kako veruju da bi trebalo da postupaju. Drugim rečima istorija će dostići stupanj na kom će čovečanstvo postupati u skladu sa normativnom voljom.




  • Sloboda i demokratija će jedna drugu jačati politički, kako na međunarodnom tako i na unutardržavnom planu.

Iz prethodnog izlaganja se jasno vidi veza između slobode i pravde - mi smo slobodni u stanju prirode, a potrebno je da sačuvamo našu slobodu i slobodu drugih kako bi dostigli pravdu. Sloboda je preduslov pravde i pravda je preduslov slobode. V. Rakić




  1. Karakterisrike orijentalnog sveta Drevna Kina Drevna Indija Persija

i drevni Egipat
Bitne karakteristike orijenta - Zakon i uvid (znanje, vera) su jedno te isto, prema tome - religija i država su isto - teokratija
Drevna Kina
U Kini, vladalac vlada državom kao Patrijarh. Zakoni države smatraju se moralnim zakonima, pa bi i volja individue trebalo da bude u skladu sa zakonima države.

Vladalac se smatra pravednim.

Sklonost ka despotizmu i hijerarhiji.

Pet dužnosti navedenih u Šu King-u jasnu ukazuju na to da je osnovna jedinica moralnosti familija.

Jako izražen kolektivizam.

Nema stvarne podele na društvene slojeve, osim što se car smatra superiornim bićem. Naglasak na jednakosti pre nego na slobodi.


Drevna Indija
Panteizam - Bog je sve (u cveću, drveću…).
Izuzetno izraženi društveni slojevi - kaste, u kojima je pojedinac od rođenja do smrti.

Ima ih četiri. Rigidni su i vode poreklo iz religije (Bog je odlučio o tome ko će kojoj kasti da pripada, zbog čega nema prelaska iz jedne u drugu)

Empatija prema nižim slojevima nije dozvoljena.

Mešavina slojeva ako se i dogode čine najniži sloj - Čandale - smatraju se prljavim i u prenesenom i u bukvalnom značenju.

Izrazeno je sujeverje.
Persija
Persija je svojevrsna kulturna raskrsnica Istočne Azije i Evrope.

Značajna je uloga Zoroastrizma. Zoroastrizam- borba između Dobrog Boga i Zlog Boga pri čemu su njihove snage izjednačene (rešavanje problema teodiceje) - pojedincu se ostavlja izbor kome će se prikloniti.

Vera u zagrobni život sa selekcijom dobrih ljudi.

Moralnost veoma izražena.


Drevni Egipat
Religija je i u Egiptu zasnovana na shvatanju uloge prirode, Bog je deo prirode.

Važilo je verovanje da su vladari bogovi (potomci Boga Sunca - Ra).

Čitavo dručtvo se delilo na kraljevnu života i kraljevinu smrti.

Društvo je podeljeno na slojeve.

Dostignut je određeni nivo naučne misli i organizacije.


  1. Primena saznanja iz sp na menadžersku praksu



  1. Karakteristike antičkog sveta Grčka

Nestaje simbiotski odnos sa prirodom (Bog nije priroda vec se izvaja sa ljudskim osobinama), politeizam (mnogoboštvo).

Racionalizam/intelektualizam - Grčka kao rodno mesto filozofije.

Individua postaje centar (individualizam za razliku od kolektivizma orijenta).


Tri su perioda u razvoju Grčke

  • Uspostavljanje grčke tradicije

  • Geografska ekspanzja osvajanjima Aleksandra Makedonskog i širenje helenizma

  • Degradacija

Pobeda nad persijancija na Termopilskom klancu predstavlja ključni momenat definicije evropske tradicije.


Dva perioda grčke filozofije

Predsokkratovski - filozofi su pokušavali da pronađu prvi princip - iz čega je sve nastalo (Tales-voda, Anaksimanrar-apejron, Anaksagora-vazduh…)

Sa Sokratom (i Platonom), na scenu stupa intelektuallni, etički momenat, a ne mitološki.
U platonovom delu Država
Trazimah/ Dobro je ono što je korisno za vladaoca (makijavelistički momenat)

Polemarh/ Vrlina je činiti dobro prijateljima

Sokrat/ Univerzalni moral
Platonovo rešenje - idealna država je ona u kojoj su vladari filozofi ili filozofi vladari.

Aristotelovi tipovi vlasti/ monarhija, aristokratija, politea-tiranija, oligarhija, demokratija.


NAPOMENA!!!
U skripti iz obaveznog dela nisu obrađene sledeće oblasti

  • Razvoj socijalne psihologije 20-25 str.

  • Pokoravanje 297-300 str.

  • Moralna svest (delom obrađena kroz pitanje o Kolbegrovim fazama razvoja moralne svesti) 300-308 str.

Iz dela koji je trebao samo da se pročita



  • Shvatanja o suštini socijalnog ponašanja 25-32 str.

  • Procesi socijalizacije 72-138


1


Dostları ilə paylaş:


Verilənlər bazası müəlliflik hüququ ilə müdafiə olunur ©genderi.org 2019
rəhbərliyinə müraciət

    Ana səhifə