U zagrebu je u periodu od 28. 08 do 30. 08. 2014. godine održana prva konferenci

---

U Zagrebu je u periodu od 28.08 do 

30.08.2014. godine održana prva konferenci-

ja Maks-Plank grupe za „Kriminologiju Bal-

kana (Balkan Criminology)“ na temu „Mapi-

ranje kriminologije na Balkanu“. Predstavnik 

Srbije na ovoj konferenciji bila je asistent Na-

talija Lukić, koja je imala izlaganje na temu 

„Criminology and Crime in Serbia“. Članak 

na istu temu, čiji su koautori prof. dr Đorđe 

Ignjatović i asis. Natalija Lukić, biće objavljen 

u zborniku radova svih učesnika na konfe-

renciji. U tekstu će najpre ukratko biti pred-

stavljen koncept i ciljevi ove grupe, a potom 

će biti ukazano na zaključke do kojih se došlo 

na prvoj godišnjoj konferenciji.

Maks-Plank grupa za „Kriminologiju 

Balkana“ osnovana je od strane Maks-Plank 

instituta za strano i međunarodno krivično 

pravo u Frajburgu, Nemačka i Pravnog fa-

kulteta Univerziteta u Zagrebu 2013. godine. 

Grupa je predstavljena najpre u Frajburgu, 

a potom i na Pravnom fakultetu u Zagre-

bu kada je i prvi put došlo do susreta svih 

učesnika. Ovaj projekat je stvoren sa ciljem 

sproveđenja naučnih istraživanja i razvoja 

regionalne saradnje u oblasti kriminologije i 

krivičnog pravosuđa. Potrebno je naglasiti da 

„Kriminologija Balkana“ ne predstavlja neku 

opštu kriminologiju ovog regiona, već krimi-

nologiju koja za predmet proučavanja ima se-

gmente kriminalnog fenomena koji su karak-

teristični za ovaj deo evropskog kontinenta. 

U centru interesovanja su tri oblasti, koje su 

od značaja kako za zemlje u regionu, ali i za 

ostale evropske države. Prva oblast obuhvata 

pitanje nasilja, organizovanog kriminaliteta 

i ilegalnih tržišta, druga osećaj i percepciju 

o bezbednosti i kriminalitetu, dok je treća 

oblast posvećena istraživanju kažnjavanja na 

međunarodnom planu. Pored navedenog, cilj 

je da se Maks-Plank grupa za „Kriminologi-

ju Balkana“ u budućnosti uključi u značajne 

kriminološke kvantitativne studije, kao što su 

Evropski izvornici o kriminalitetu i statistici 

krivičnog pravosuđa i Međunarodne studije 

o žrtvama (ICVS). 

Posle pozdravnog obraćanja učesnici-

ma konferencije od strane rektora Univer-

ziteta u Zagrebu prof. dr Alekse Bjeliša kao 

i dekana Pravnog fakulteta prof. dr Hrvoja 

Sikirića, izlaganje je imala vanredna profe-

sorka Anna-Maria Getoš, koja ujedno i ru-

kovodi projektom „Kriminologija Balkana“. 

Predmet izlaganja odnosio se na davanje 

uopštenih podataka, prvenstveno u pogledu 

stanja kriminologije u balkanskim državama, 

a na osnovu priloga koje su ranije dostavili 

svi učesnici. No, u pitanju nije bio kompara-

tivni pristup imajući u vidu da nije postojala 

ni unapred određena metodologija za izradu 

priloga. Getoš se na početku izlaganja osvrće 

na pitanje teritorijalne i predmetne pokri-

venosti projekta. Prva se odnosi na podelu 

na balkanske i sa druge strane na susedne 

zemlje. Podela nije izvršena prema teritori-

jalnim već kulturalnim granicama, odakle 

proizlazi da se većina zemalja učesnica u 

projektu svrstava u kategoriju balkanskih dr-

žava, dok Italija, Slovenija, Mađarska i što je 

posebno neobično Hrvatska, koja rukovodi 

projektom „Kriminologija Balkana“, čine tzv. 

susedne države. Srbija i Rumunija su primeri 

svrstavanja u obe kategorije. Čini se da bi u 

ovakvoj situaciji možda bilo adekvatnije da 

PRIKAZI

Konferencija Maks-Plank grupe za „Kriminologiju Balkana 

(Balkan Criminology)“

---

Konferencija Maks-Plank grupe za „Kriminologiju Balkana“ (Balkan Criminology)

 

255

je projekat bio imenovan kao „Kriminologija 

Jugoistočne Evrope“. Za razliku od teritori-

jalne, predmetna pokrivenost je veća, jer su 

predstavnici svih država (osim Italije) anali-

zirali i stanje kriminologije i stanje krimina-

liteta u svojim državama. 

Presek podataka dobijenih od svih drža-

va učesnica omogućava izvođenje određenih 

zaključaka. Prvo, u pogledu statusa krimino-

logije kao naučne discipline, nesporno je da 

je ona prevashodno povezana sa pravom, jer 

je uključena u nastavni program svih pravnih 

fakulteta u regionu. U većini država izučava 

se i na policijskim akademijama odnosno fa-

kultetima za bezbednost, dok se kao naučna 

disciplina koja čini sastavni deo i nastavnog 

programa na fakultetima za sociologiju po-

javljuje samo u Srbiji i Grčkoj. Za najveći 

broj država je karakteristično da ne postoje 

specijalizovane studije za kriminologiju. Čak 

i u okviru doktorskih studija student koji se 

opredeli za ovu naučnu disciplinu stiče ti-

tulu doktora pravnih nauka ili sociologije. 

Primetno je da većina zemalja učesnica ima 

nekoliko udžbenika iz kriminologije, ali se 

pretežno radi o starijim izdanjima koja nisu 

usklađena sa aktuelnim saznanjima iz ove 

oblasti. Situacija je slična i na polju naučnih 

časopisa među kojima gotovo da nema onih 

koji bi primarno bili posvećeni objavljivanju 

kriminoloških radova. Naučna istraživanja 

postoje i sprovode se u raznovrsnim krimi-

nološkim oblastima, ali je takođe primetno 

nepostojanje neke strategije ili koordinacije 

po ovom pitanju. Pregled podataka omogu-

ćava uočavanje i zajedničkih problema u po-

gledu stanja kriminaliteta gde se na prvom 

mestu pojavljuju korupcija, organizovani kri-

minalitet i maloletnička delinkvencija, dok se 

na planu krivičnog pravosuđa kao problemi 

javljaju prikupljanje statističkih podataka, 

korupcija i nedostatak transparentnosti kao 

i prenaseljenost zavodskih ustanova. Što se 

tiče nekih detaljnijih poređenja u pogledu 

stanja kriminaliteta, to nije bilo moguće uči-

niti zbog različitih pristupa koji su autori pri-

loga zauzeli kao i podataka koje su koristili. 

Prilozi su pored toga često obuhvatali i po-

datke koje se odnose na stanje u krivičnom 

zakonodavstvu. Tako je predstavnica Ru-

munije između ostalog govorila o izmena-

ma Krivičnog zakonika svoje zemlje, dok je 

predstavnik Albanije govorio o krivičnom 

delu ilegalnog organizovanja igara na sreću 

u toj državi.

U obraćanju koje je imao profesor H. J. 

Albrecht, jedan od direktora Maks-Plank in-

stituta za međunarodno i uporedno krivično 

pravo u Frajburgu, akcenat je bio na pitanju 

da li kriminološki pristup na Balkanu treba 

da bude kopija evropskog ili je bolje zauze-

ti inovativni pristup. Iako je inovacija bolje 

rešenje, preuzimanje zapadnoevropskih mo-

dela pretpostavlja prethodno postojanje ka-

kve „kriminologije Zapadne Evrope“, dok se 

zapravo može govoriti samo o nacionalnim 

kriminologijama. Profesor H. J. Albrecht je 

dao pregled i određenih statističkih podata-

ka o kriminalitetu i krivičnom pravosuđu za 

sve delove evropskog kontinenta na osnovu 

kojih se može zaključiti da je situacija naj-

lošija na Balkanu. Ipak, nedostaju podaci o 

tome kako je izvršeno razvrstavanje evrop-

skih država u regione kao i podaci za svaku 

državu pojedinačno. Dalje je navedeno da se 

ne može govoriti o nekom posebnom „bal-

kanskom identitetu“, ali da ovaj deo Evrope 

odlikuju sledeće karakteristike: istorija kon-

flikata u izgrađivanju država, periferna loka-

cija, društvena i religiozna heterogenost kao 

i postojanje manjina, odvojenost društva od 

države, otpor ka modernizaciji, sklonost ka 

nasilju. Predlog je da se u pogledu istraživa-

nja u balkanskim zemljama zauzme integra-

tivni pristup koji podrazumeva sa jedne stra-

ne prihvatanje opštih metoda za istraživanje 

poput studija o samooptuživanju i studija 

o žrtvama, a sa druge strane je neophodno 

usmeriti istraživanja ka specifičnim oblasti-

ma kao što su država, društvo i kriminalitet 

(u vezi sa tim je i organizovani kriminalitet), 

krijumčarenje i ilegalna tržišta, percepcija o 

različitosti, izgradnja mira i stabilnosti.

Drugog dana konferencije izlaganja su 

imali istaknuti kriminolozi iz država koje 

nisu uključene u projekat „Kriminologija 

Balkana“, kao i većina predstavnika iz regi-

ona. Detaljnije ćemo ukazati na izlaganje 

---

256

 

CRIMEN (V) 2/2014 • str. 254–257

koje je imao profesor J. Van Dijk u pogledu 

kriminaliteta i poverenja u rad policije u bal-

kanskim državama. Predstavljeni su podaci 

Međunarodne studije o viktimizaciji iz 2000. 

godine. Kada je u pitanju generalna viktimi-

zacija, na prvom mestu se nalazi Albanija iza 

koje odmah sledi Srbija, dok su na dnu le-

stvice Hrvatska, Mađarska i Grčka. Kada se 

pogleda prosek viktimizacija u balkanskim 

državama (Albanija, Bugarska, Hrvatska, 

Grčka, Mađarska, Makedonija,Ruminija, Sr-

bija, Slovenija, Turska) u odnosu na Evropu 

i svet može se zaključiti da je situacija naj-

manje alarmantna upravo na Balkanu. Poda-

ci su predstavljeni i za ona krivična dela za 

koja se smatra da zastupljena u regionu. Na 

prvom mestu to je korupcija. Ova krivična 

dela najrasprostranjenija su u Albaniji, zatim 

Rumuniji i Srbiji, dok je najpovoljnija situa-

cija u Sloveniji, Mađarskoj i Turskoj. Što se 

tiče prevare potrošača, na prvom mestu po 

broju viktimizacija ovim delom je naša drža-

va, slede Albanija, Rumunija i Hrvatska, dok 

su ispitanici najmanje prijavljivali ovo delo u 

Sloveniji i Turskoj. Organizovani kriminalitet 

najrasprostranjeniji je po dobijenim podaci-

ma u Albaniji, Turskoj i Rumuniji, a situacija 

je opet najpovoljnija u Sloveniji. Što se tiče 

ubistava, najviše ih je bilo u Albaniji, Bugar-

skoj i Turskoj, a najmanje u Grčkoj. 

U poređenju sa evropskim i svetskim 

prosekom rezultati su sledeći: balkanske drža-

ve po pitanju korupcije imaju isti prosek kao i 

u svetu (16), ali je to znatno više u odnosu na 

ostale evropske države (5); prevara potrošača 

(29) je viša i u odnosu na svetski prosek (23) 

i u odnosu na evropski (16); organizovani 

kriminalitet (60) je takođe zastupljeniji u od-

nosu na ostale svetske (54) i evropske države 

(35). Ubistvo je u balkanskim državama (2.7) 

nešto zastupljenije u odnosu na ostale evrop-

ske države (2.5) ali je znatno manje prisutno 

u odnosu na svetski prosek (8.2). Podaci su 

predstavljeni i u pogledu poverenja u rad 

policije koje je podeljeno na tri komponen-

te: prijavljivanje krivičnih dela, mera u kojoj 

su žrtve zadovoljne radom policije i mišljenje 

javnosti o radu policije. Žrtve su u najvećem 

broju slučajeva krivična dela prijavljivale 

u Mađarskoj i Sloveniji, dok su se najređe 

obraćale policiji u Albaniji. Srbija se nalazi 

na drugom mestu odmah iza Albanije, ali je 

broj prijavljivanja žrtava bio skoro duplo veći 

u poređenju sa Albanijom, što našu državu 

ipak približava onima koje se nalaze u središ-

njem delu ove kategorije. Žrtve u Sloveniji su 

bile najzadovoljnije radom policije, a žrtve u 

Bugarskoj najmanje.

Trećeg dana je izlaganje na konferenciji 

imao i istaknuti italijanski kriminolog pro-

fesor Ernesto Savona. On je govorio o inve-

sticijama italijanskih mafijaških organizacija 

u evropskim zemljama. Podaci su dostupni 

samo za određeni broj država ovog konti-

nenta među kojima su Francuska, Nemačka, 

Španija, Velika Britanija, Švajcarska, Portugal 

i naravno Italija. Od zemalja u regionu po-

daci su predstavljeni za Rumuniju, Hrvatsku 

i Albaniju. Savona je dao prikaz koja tačno 

mafijaška organizacija iz Italije (Camorra, 

Cosa Nostra, ‚Ndrangheta i kriminalna orga-

nizacija koja deluje na teritoriji Apulije) ima 

ulaganja u navedenim državama i o kojim se 

legalnim aktivnostima radi. Pored toga, dat 

je isti pregled za investicije ruskih / gruzij-

skih i kineskih kriminalnih organizacija u 

evropskim zemljama. U ovom slučaju nedo-

staju podaci za bilo koju državu u regionu. 

Posle izlaganja profesora Savone, usledile su 

prezentacije predstavnika država koje uče-

stvuju u projektu. 

Istog dana je predavanje održao i dr 

Michael Kilchling sa Maks-Plank instituta 

za strano i međunarodno krivično pravo u 

Frajburgu. On je govorio na temu finansi-

ranja naučnih projekata na nivou Evropske 

unije. Ukazano je da prijavljivanje za dobi-

janje finansijskih sredstava u velikom broju 

slučajeva zavisi od statusa koji država koja 

aplicira ima u odnosu na EU. Takođe, naj-

veći broj projekata podrazumeva delimično 

snošenje troškova od strane zemalja koje se 

prijavljuju za dobijanje sredstava pri čemu je 

na konferenciji konstatovano da je taj uslov 

za većinu balkanskih država teško ostvariv. 

Na kraju trećeg dana konferencije doktoran-

ti Pravnog fakulteta u Zagrebu, od kojih je 

većina i zaposlena na ovoj instituciji, izložili 

---

Konferencija Maks-Plank grupe za „Kriminologiju Balkana“ (Balkan Criminology)

 

257

su projekte svojih doktorskih disertacija čije 

teme pokrivaju oblasti koje su značajne za 

projekat „Kriminologija Balkana“. 

Trodnevna konferencija završena je uz 

usvajanje nekoliko predloga kao i zaključaka 

u pogledu buduće saradnje. Učesnici su se 

složili da bi dalja saradnja mogla da se odvija 

u okviru manjih radnih grupa, jer je ovakav 

način rada efikasniji i ne podrazumeva nuž-

no prisustvo svih predstavnika država uče-

snica projekta. Iako je bilo ideja o osnivanju 

časopisa, odlučeno je da se najpre započne sa 

objavljivanjem novosti iz svih zemalja koje su 

uključene u projekat. Takođe, postignuta je i 

saglasnost u pogledu osnivanja posebne rad-

ne grupe „Kriminologija Balkana“ u okviru 

Evropskog udruženja za kriminologiju, što je 

u međuvremenu i učinjeno sa ciljem omogu-

ćavanja učesnicima projekta da na redovnim 

konferencijama ovog udruženja mogu da se 

sastanu i diskutuju o aktuelnim pitanjima 

vezanim za „Kriminologiju Balkana“. Plani-

rano je i da se do kraja 2014. godine sastave 

trilateralni sporazumi i pošalju svim učesni-

cima projekta. Što se tiče predloga za temu 

istraživanja za sledeću godišnju konferenciju 

razmatrano je da to bude neka od kriminal-

nih aktivnosti za koju je istaknuto da pred-

stavlja zajednički problem u svim zemljama 

regiona, a konferencija bi trebalo da se održi 

ili u Bukureštu ili u Sarajevu. Kao i za prvu 

konferenciju, i ovog puta će učesnici pro-

jekta sami odabrati metodologiju za izradu 

priloga. Ovo je delimično uslovljeno i dostu-

pnošću podataka o kriminalitetu u zemljama 

učesnicima, kao i donekle različitim krivično 

pravnim rešenjima. To svakako onemoguća-

va vršenje komparacije stanja kriminaliteta u 

regionu, ali će bez obzira na ovaj nedostatak 

buduća saradnja sigurno predstavljati znača-

jan pomak u razvoju kriminologije u ovom 

delu Evrope.

U okviru projekta „Kriminologija Bal-

kana“ planirano je održavanje kurseva za 

studente iz svih država uključenih u proje-

kat. Prvi takav kurs održan je ove godine u 

Dubrovniku, a nekoliko predstavnika iz re-

giona je održalo studentima predavanja na 

temu osnova metodologije, fenomenologije i 

etiologije u kriminologiji. Studenti Pravnog 

fakulteta u Beogradu nisu prisustvovali na-

vedenim predavanjima, jer je predviđeno da 

sami snose troškove učestvovanja na ovim 

kursevima što je za zainteresovane studente 

bilo teško ostvarivo.

Projekat „Kriminologija Balkana“ pred-

stavlja dobru mogućnost za saradnju zemalja 

u regionu u oblasti kriminologije. Od poseb-

nog je značaja što se, kako i rezultati prve 

konferencije pokazuju, većina država učesni-

ca projekta suočava sa sličnim problemima 

na planu kriminaliteta i njegovog suzbijanja. 

To omogućava istraživanja istih problema, 

razmatranje načina za njihovo rešavanje kao 

i uopšte razmenu iskustava. Očekivano je da 

će kroz odvijanje različitih aktivnosti koje su 

predviđene ovim projektom biti realizovani 

pomenuti ciljevi što će svakako doprineti i 

razvoju kriminologije na ovim prostorima.

Natalija Lukić